Језик ломе два слова :: Инфо

03.09.2008.

Језик ломе два слова

Иако још нису завирили у учионице Филозофског факултета у Никшићу, овогодишњи бруцоши са одсека Српски језик и књижевност и новоформираног Црногорски језик и књижевност зебу од старта. Примљено их је по 14 и школоваће се на државном буџету. Тензије међу професорима подигнуте увођењем Одсека за цногорски и очувањем Одсека за српски језик нису спласнуле ни ових дана. Неки машу са 30, а неки са 32 слова. Да ли је онда могуће помирити супротстављене таборе?

- Професори овде добро функционишу - каже за „Новости“ проф. др Татјана Бечановић, продекан за наставу на Филозофском факултету у Никшићу. - Верујем да није неизводљиво да се млади људи на овим студијским програмима друже. Не треба развијати било какав анимозитет између њих. То не приличи ни нама професорима, јер би све остало било јако ружно.

Како ће онда бити организована настава на тим студијским програмима?

- Посебно. Међутим, тамо где професори процене да је програм који слушају студенти идентичан, онда они имају право да организују заједничку наставу. Ту не постоје нека строга правила, јер студенти оба одсека слушају веома сличне програме из свих предмета - каже професорка Бечановић.

Али, има ваших колега који нипошто не желе да предају на Одсеку за црногорски језик и књижевност?

- Професори којима је понуђено да раде на том одсеку, то су и прихватили. Међутим, има изузетака. Тако је професорка Јелица Стојановић изјавила да то не жели. И зашто је онда излагати таквом стресу и постављати јој тако мучна питања. Иначе, то је колегиница коју ја изузетно ценим и поштујем. Што се тиче заједничких предмета, реч је о савременом црногорском језику и савременом српском.

Професорка

Рајка Глушица наговестила је да ће општу лингвистику предавати за студенте ових студијских група.
С друге стране, најава да ће бити организована и нека заједничка предавања на студијским програмима за српски и црногорски језик ускомешала је део наставног кадра. Ради се о предавачима за опште и теоријске предмете, као и књижевни блок. Неки од њих већ најављују бојкот.

- Не пада ми на памет да тамо будем ангажована, каже за „Новости“ проф. др Јелица Стојановић.

- Право интелектуалца и научника је да брани и поштује своју професију (и себе као личност) и овај минимум интелектуалне слободе свака имало здрава институција мора испоштовати и уважити. Приликом избора у звање ја сам изабрана за предмете историја српског језика и старословенски језик. Старословенски је заступљен на свим славистичким студијама на првој години и предајем га на студијским програмима за српски и руски. Ни у ком случају не бих прихватила да предајем тај предмет на новоформираном програму за „црногорски“, нити да држим заједничку наставу.

Како ће се у свему овоме снаћи студенти остаје да се види. Поделе су видљиве и међу њима.

Фиктивно - службено

Професорка Стојановић каже да је апсурд, као производ неозбиљне политике, уношење у Устав имена за језик који не постоји и проглашавање фиктивног језика за службени.

- Он је водио другом апсурду, који је наметнут и надомештен науци, која престаје да буде наука отварањем студијског програма за непостојећи језик на фундаменталној научно-наставној институцији - државном универзитету. Тиме је један промашени политички пројекат подметнут и наметнут основној научној и наставној институцији у Црној Гори, а то је Универзитет.