13.09.2008.

У време све већег уједињења, српској науци и научницима свакако јесте место у Европи. Сигурно имају шта да покажу и ураде. А највише за науку у Србији могу да ураде управо млади. Они треба да путују у друге земље, усавршавају се, а онда се са тим знањем враћају. Познајем добро своју област, грађевинарство, и знам да Србија ту има признате стручњаке - описује стање у српској науци академик Херберт Манг, који је до пре две године био на челу аустријске академије наука. У Београд је дошао због предавања које је у петак одржао у Српској академији наука и уметности.
Може ли Српска академија наука и уметности и српска наука уопште да научи нешто из аустријског модела?
За разлику од великог броја академија, које имају више репрезентативни карактер, ми смо једна велика радионица. Научни рад и истраживања су оно због чега постојимо. Наравно, треба академија да буде и скуп угледних ауторитета из различитих области, али није то разлог њеног постојања.
Је ли се у последње три године, од када је ваша академија потписала протокол о сарадњи са САНУ, заједнички рад побољшао?
Лично сам, као тадашњи председник, са колегом Николом Хајдином, потписао тај уговор од кога је почела наша потпуно нова ера. Суштина јесте у размени искустава и знања. Тако да српски научници долазе у Аустрију, аустријски у Србију.
Сарађујемо у много области, али пре свега у области друштвених наука - језика и византолошких студија.
Имате и академију младих научника, о каквој и Србија размишља?!
То нам је нова институција, основана ове године. Али, очекујемо од ње много. За чланство је потребно неко важно признање из области којом се неки млади истраживач бави. Али, чланство је временски ограничено.
Је ли то место одакле ћете регрутовати кадрове за "велику" академију?
Нема аутоматизма. И то што је неко члан младе академије није гаранција да ће касније постати академик. Тај модел треба и Србија да примени.
Мислите ли да оволика медијска популарност експеримента у ЦЕРН-у, може генерално да повећа интересовање за науку?
Може само да буде користи од тога што су научници на насловним странама и у ударним вестима.
Аустрија је имала много научника на пројекту у ЦЕРН-у и поносни смо на њих. Управо то је модел који и Србија треба да примени - што већа мобилност младих, размена знања и, наравно, његова примена у истраживањима у земљи.
Звезде
Осећате ли се посебно јер је једно сазвежће названо по вама?
Нисам никад видео то моје сазвежће, али могу на компјутеру да израчунам где се налази и како се креће. Обрадовао сам се, наравно, али се не осећам због тога ни посебно, нити бесмртно, како неки мисле.
Признања
Херберт Манг професор је Института за механику и структуру материјала у Бечу. Члан је и ранији председник аустријске академије наука, али и члан пољске, хрватске, албанске и словачке академије наука... Аутор је 14 књига, стотина научник чланака, добитник десетина признања...