Фонд за младе таленте, основан 2005. године, био је добар покушај да се паметним, амбициозним и младим људима покаже да држава брине о њима. Нажалост, осим новчане помоћи коју су средњошколци и студенти кроз стипендије добили за наставак школовања, свака друга брига је изостала.

Иако су корисници Фонда били обавезни да се по завршетку студија у иностранству врате у Србију, држава не само да није покушала да стечено знање тих људи искористи, већ није ни пратила да ли се и ко се вратио.

Фонд за младе таленте при оснивању био је смештен у оквиру Министарства финансија, да би каснијом реорганизацијом био измештен у ресор Министарства просвете.
Прве године, Фонд је располагао са око 900 милиона динара, кад је 1.000 студената добијало по 20.000 динара сваког месеца, а око 100 најбољих добило је 15.000 евра за наставак школовања у иностранству.

Такође, по први пут награђено је и 215 ученика који су остварили запажене резултате на домаћим и међународним такмичењима. Ђак који је освојио прво место на Републичком такмичењу добио је 40.000, док је златна медаља на Научној олимпијади вредела милион динара.

Међутим, наредне године, иако је обећано да ће буџет Фонда бити повећан на чак 1,1 милијарду динара, стипендије је добило само 16 студената који су отишли на Универзитет у Нотингему. Фонд од тада фактички није радио и реактивиран је у јулу ове године. Овога пута у оквиру Министарства омладине и спорта.

Време је, међутим, за једну генерацију талентованих изгубљено.

Сандра Алексић је на шестој години студија медицине са просечном оценом 9,93.
Она није могла да конкурише за стипендију Фонда за младе таленте прошле године зато што се стипендије нису додељивале.
- Причала сам раније са неким људима који су планирали да иду на постдипломске студије у иностранство и који су рачунали на та средства. На тај начин је њима можда судбина заувек промењена, али то се одражава и на будућност целог друштва зато што је у тој генерацији било талентованих младих људи који би постали стручњаци у тим областима - сматра Сандра.

Проблем је, такође, у томе што је првим генерацијама стипендиста уручено седам милиона евра, али њихов рад и постигнућа нису праћени.

- Оснивање Фонда за младе таленте био је одличан покушај да се младима покаже да су они држави јако важни. Осим финансијских проблема који су дошли до изражаја кад је Фонд измештен у оквир Министарства просвете, било је и других потешкоћа.

Није направљен никакав план за праћење стипендиста, а није дефинисана ни њихова обавеза према држави.

Уговором који потписују предвиђа се да по завршетку студија морају да се врате у Србију, али није речено да ли би требало да се запосле у државним институцијама или је довољно да само буду овде.
Неопходно је формирати базу података и пратити их од одласка у иностранство до њиховог повратка, па и кроз даљу каријеру. Ти млади људи су нешто најбоље што ова држава има и може да понуди - прича за „Блиц“ Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду и члан Управног одбора Фонда у овом и прошлом сазиву.

Пре него што су узели по 1.250.000 динара, студенти су морали да потпишу уговор који их обавезује да ће се по завршетку студија вратити у Србију и ту провести најмање пет година. По повратку у Србију њих није чекао посао. Ипак, студенте са дипломама најпрестижнијих светских факултета не брине запослење.
Стране компаније које своје представништва имају у Србију, отимају се за њих. Питање је зашто држава, ако већ плаћа њихово усавршавање и ако их обавезује да се врате у отаџбину, не користи тај ресурс.

- Њима није тешко да нађу посао. За њих се грабе. Да ли би држава требало да покаже више интересовања за њихово запошљавање је сасвим друго питање.
с обзиром на то да је Фонд тек недавно прешао у нашу надлежност - кажу у Министарству омладине и спорта.

Међутим, како „Блиц“ незванично сазнаје, извештај са свих 11 седница Фонда ковертирани су и предати Министарству омладине и спорта. Међу тим папирима налазе се и имена са матичним бројевима свих студената који су користили стипендију.

- За наредни период у плану је израда базе података, која ће омогућити тачан и брз увид у број додељених стипендија, као и праћење стипендиста. Оно што је још важније је да Фонд намерава да успостави редовну комуникацију са својим корисницима, како би их повезали са институцијама државе.

Када је реч о обавези стипендиста, да пет година након завршетка школовања проведу у Србији, новим уговором биће прецизирано шта се тиме мисли. То се, пре свега, мора предвидети због обвезника који уплаћују средства у буџет. Уколико којим случајем стипендиста не испуни своје обавезе, уговором ће се предвидети и консеквенце - наводе у Министарству омладине и спорта.

Строжији критеријуми

- Јако добра ствар је што су ове године стипендије поново у оптицају и што је ове године њихов број увећан. За студенте то има велики значај. То су највеће стипендије које се додељују у нашој земљи и најстрожи су критеријуми, тако да само најбољи студенти могу да их добију - коментарише поновно активирање Фонда Александар Јовић, секретар Студентског парламента.


Неуспешни питомци морају да врате паре

Проблем праћења уложеног новца не постоји кад су у питању стипендисти полиције и војске, који нису на буџету Фонда за младе таленте. Питомци војних и полицијских школа, који самоиницијативно напусте школовање или изгубе две године у обавези су да држави врате комплетна новчана средства која је уложила у њихово дотадашњу едукацију.

Уговором који потписују при упису, наведено је да су по завршетку школовања у обавези да одређени период раде у служби, у супротном такође сносе новчане консеквенце. Суштина стипендије је у томе да стипендиста има све могућности и услове да заврши школу, али је дужан да касније својим знањем допринесе развоју институције која га је школовала.


Плаћено усавршавање за 1.500 младих талената

Према недавном конкурсу за стипендије Фонда за младе таленте, најбољи студенти завршних година основних студија у земљи, њих 1.000, месечно ће добијати 25.000 динара, док ће 500 студената на студијама у земљама Европске уније за годину дана школовања добити 1.250.000 динара.