22.09.2008.
Док се бруцоши осталих факултета Универзитета у Новом Саду још одмарају на најдужем “летњем распусту”, они који су уписали студије на Факултету техничких наука већ су у амфитеатрима, јер је 15. септембра почела обавезна припремна настава из математике.
Одржава се пре званичног почетка школске године, како би се најмлађи студенти припремили не само за овај предмет већ и за многе стручне предмете који их на овом факултету очекују.
С обзиром на то да је на ФТН-у примећено да бруцоши долазе с незадовољавајућим математичким знањем из средњих школа и да касније имају потешкоћа у савладавању предмета за чије је схватање оно потребно, Факултет је својим студентима прве године обезбедио бесплатну, обавезну наставу која ће им користити током даљег школовања.
- Припреме се одржавају већ пет година и у питању је интензивна петодневна настава од по пет сати дневно. За то време теоријски и практично ћемо са студентима прећи одабрана поглавља која су им важна за праћење стручних предмета као што су физика, механика, материјали, електротехника и други.
Подељени су у десет група и у зависности од смера, радимо области које су им потребне за њихову струку. Пре него што почну решавање задатака, настојимо да им објаснимо одређену област и морам да напоменем да предавачи нису асистенти већ професори - каже за “Дневник” продекан за наставу проф. др Илија Ковачевић.
На питање какво знање математике бруцоши носе из средњих школа и има ли разлике између ученика гимназија и стручних школа, продекан Ковачевић, иначе професор математике, одговара да нема много разлике, јер то не зависи ни од школе, ни од места одакле долазе, већ искључиво од професора који им је предавао.
- Сви долазе с подједнако проблематичним знањем. Уврежено је мишљење да гимназијалци поседују боље знање, јер би, по правилу, требало да су озбиљније радили математику, али обично се на испитима покаже да су ипак ђаци стручних школа свеснији свог незнања те почну да се припремају на време.
Као што у појединим страним земљама постоји цела припремна година за будуће студенте, тако сматрамо да ће нашим студентима ова припремна настава помоћи бар за базичне предмете, из којих ће касније схватити и оне на вишим годинама студија. Ако нису савладали, на пример, векторе или интеграле, тешко да ће моћи да разумеју многе предмете који их очекују - објаснио је Ковачевић.
Који је разлог лошег познавања математике не зна се, али професор Ковачевић сматра да многи проблеми почињу још у основној школи, а и да су средњошколски професори незаинтересовани за то да математичке проблеме објасне на прави начин.
Све је то у вези с лошим економским положајем просветних радника, сматра Ковачевић, много важних области је пропуштено, а нарочито у четвртом разреду средње школе, када се ђаци већ осећају као да су завршили школу и спремају се за екскурзије и матуру.
Корисно јачање крхког знања
- Нема нас много који долазимо из техничких школа и много нам је теже него гимназијалцима - каже Милош Јовановић који је завршио Средњу техничку школу “Јован Вукановић”, а на ФТН-у ће студирати геодезију.
С њим се слаже и Александар Дакић, који долази из исте средње школе, а који мисли да су припреме веома корисне и да се професор труди да им све што је нејасно учини јасним.
- Мислим да је моје знање математике веома лоше, али сам схватила већину ствари коју смо на овим припремама прешли. Овде смо радили углавном области које су компликованије, али и поред тога што су часови добри, требаће ми још додатних приватних часова - каже Ана Милосављевић, такође студент прве године геодезије, која је похађала Угоститељско-туристичку школу на Златибору.