Промените начин размишљања и однос према себи и својим очекивањима. Промене можете остварити самостално или уз нечију помоћ.

Након завршетка факултета у глави треба сложити ствари везане за будућност и поставити реална очекивања. Можда је немогуће остварити замишљене циљеве до 30-е године, а реалније је остварити их до 40-е. Је ли то трагично?

Ускоро ћу завршити студије. Већ као мали дечак одлучио сам да се бавим подручјем које студирам и сматрао сам да својом упорношћу, амбициозношћу, па и тврдоглавошћу, могу остварит свој циљ, а то је зарадити до 30-е године толико да могу живети угодним животом којем тежим.

Дошао сам у кризу и схватио да моје образовање није испунило моја очекивања, односно није довољно да могу у релативно кратком временском раздобљу остварити свој циљ. Нажалост, то сам схватио тек сада, на деветој степеници од 10 могућих, због чега сам поприлично разочаран и безвољан.

Трагично је што сам цео свој живот, стил и начин живота посветио формалном образовању и факултету, да би сада, као апсолвент, схватио да не могу остварити постављени циљ у разумном временском року. Због формалног образовања и неких других услова занемарио сам многе друштвене и културне вредности и довео се у ситуацију да немам друштвени, породични, па чак ни љубавни живот.

Укратко, постао сам хронични усамљени перфекциониста, односно не прихватам ништа што није савршено. Немам никога коме бих се могао обратити за помоћ, штавише, не знам је ли мој проблем психијатријске или неке друге природе.
Незадовољан

Одговара: Татјана Дивјак
Проблеми о којима пишете нису неуобичајени нити су ретки. Многи се спотакну пред циљем и онда се питају у чему је ствар, шта им се то догађа. Изгубе мотив, не налазе више смисао, сумњају у могућности које су им се донедавно чиниле не само могућим него и вредним сваког труда.

Једнога се дана пробуде и питају се: 'Како сам дошао до ове тачке?' Као и код многих људи који дуго година савесно остварују свој план, верујем да сте се и ви заситили, да осећате неиспуњеност због животне неравнотеже, а помало и од страха од очекивања која сте себи поставили. Ускоро завршавате једно раздобље живота, па вам и то поставља одређене захтеве који вас плаше.

Одрадили сте великим делом свој део посла да бисте испунили циљеве, но понестаје вам вере и сматрате да оним делом над којим немате контроле нећете моћи овладати, а тако ни осигурати себи онакав стил живота којем тежите. Уз то живимо у друштву које недовољно цени рад и одрицање, а знање не награђује примерено.

Предлажем да се мало зауставите и своју ситуацију погледате из позитивне перспективе. Без обзира на то хоћете ли или нећете остварити свој постављени циљ у раздобљу које сте поставили као рок, приоритет који би у овом тренутку требали одредити јесте завршетак започетог. Као што сами кажете, на деветој сте од 10 степеника, и без обзира на околности, најважније је да учините још тај један корак.

Тако ћете направити управо онај део посла који зависи од вас, који имате под својом контролом. Но након тога биће важно кренути даље. Након завршетка одабраног факултета требали бисте у глави (а можда и на папиру) посложити ствари везане за своју будућност и поставити себи реалнија очекивања.
Можда је немогуће остварити циљ до 30-е године, а реалније остварити га до 40-е, на пример. Је ли то заиста трагично? Је ли вам уистину толико важно с 30 година 'имати' или можете поставити реалнија очекивања самом себи? Покушајте променити свој поглед на прилике и околности. Имате ли у околини особу од 40 до 50 година која би вам могла бити узор особе каква желите постати, то може помоћи да не мислите како живот завршава с 50-им.

Уз то потражите старе пријатеље или одлучите стећи нове. За пријатељство и љубав никад није касно. Радом на себи и активним приступом створите друштвени, породични, па чак и љубавни живот. Промените перфекционистичке мисли и утичите на себе да бисте престали с неделотворним приступом неприхватања ичега што није савршено. Тако ћете престати бити усамљени, а потпора ће вам значити нову снагу за нови почетак. Потребна вам је промена начина размишљања и односа и према себи и својим очекивањима.

Промене можете остварити и самосталним радом, уз помоћ књига и/или радом с тренером или терапеутом. Одаберете ли помоћ, то не значи да нешто с вама није у реду, него једноставно да сте у ситуацији кад вам треба неко ко ће вас без критиковања саслушати, усмерити и помоћи вам у проналажењу властитих решења. Осећате ли потребу за тим, потражите стручну помоћ.

За то питајте свог лекара који вас може и упутити на одговарајућег терапеута. Информације су доступне, будите упорни у проналажењу правог решења за себе.

Izvor: liderpress.hr