Ректор Београдског универзитета др Бранко Ковачевић сматра да Болоња није пропала на српским универзитетима, иако ће влада сутра због лоше пролазности вероватно предложити измену Закона о високом образовању.
 
- Смањење услова за упис године није пораз, већ борба за Болоњу. Иако су многи и даље против увођења Болоњске декларације на нашим универзитетима, сматрам да је она добра и задовољан сам досадашњим резултатима.
Подржавам је и због тога што мислим да је у интересу студената - каже за наш лист на почетку нове школске године професор др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду.

Због лоше пролазности на факултетима, влада ће, како је најављено, сутра одлучивати о предлогу Конференције универзитета Србије да се уведе прелазни период од четири године, током којег ће студенти моћи наредну годину да упишу са мањим бројем бодова него што је то прописано Законом о високом образовању.

Да ли је било очекивано да ће увођење Болоњске декларације оволико трајати и да ли су тачне оцене да је „Болоња пропала на српским факултетима”?

- Очекивао сам да ће бити проблема, не можете све да подесите одједанпут. Европске земље које су потписале Болоњску декларацију дале су себи неколико година за прилагођавање, а ми смо били оштрији од њих и мислили да ћемо моћи да прилагодимо наш стари систем новим стандардима. А у суштини он не треба да се адаптира, него мора потпуно да се промени.

Без обзира на исход Болоњске декларације, реформа високог школства која је отпочела на факултетима представља врло позитиван процес, јер доприноси бржем и ефикаснијем студирању, као и могућности да млади до дипломе дођу у 23-24. години.
Реформа би се радила и да нисмо потписали Болоњску декларацију зато што су се многе ствари промениле - стари систем је у протеклом периоду нарушен и није функционисао.

Које ћете измене и допуне Закона о високом образовању тражити?

Закон је ступио на снагу у септембру 2007. године, па су студенти могли да се упишу у јулу без законом прописаних 60 ЕСП бодова. Ове године поново имамо слабу пролазност и зато морамо да мењамо закон.
На нивоу Конференције универзитета, Националног савета за високо образовање и Министарства просвете договорено је да се предложи Скупштини Србије да уведе један прелазни режим од четири године, колико отприлике траје један циклус, и да у том периоду студент не мора да положи све испите годину за годином него да постоји категорија условног уписа, који ће бити сваке године све оштрији.

Ове године је предложено да се академци уписују с најмање 42 бода, наредне са 48, па са 54. Коначно 2010/11. за упис би било потребно 60 ЕСП бодова, а то је година када и европске земље прелазе на нови режим студија.
Ако предлог буде усвојен вероватно ће студије бити продужене, јер су академци стално у заостатку, па неће успети да за четири године прикупе потребан број бодова. Зато ће у прелазном периоду имати некакву врсту апсолвентског стажа, односно додатних од три месеца до годину дана.

Пролазност студената на факултетима је око 30 одсто, колико је то одговорност студената, а колико наставника?

Пролазност на студијама и постигнућа академаца резултат су заједничког рада, јер су професори и студенти тим. Студенти не могу да почну да уче пред испитни рок, него морају да уче континуирано, током читаве године, што је за њих јако добро, а наставници ће морати да се баве студентима, што се некима не свиђа.
Мораће да тестирају студенте, да имају консултације, колоквијуме, неће бити само један испитни рок у току семестра.

Како се ранија факултетска звања уклапају у нови систем?

То још није потпуно рашчишћено. Стара диплома је изједначена с новим мастером по праву, али не по звању. Не можете да дате диплому мастера некоме ко је студирао у време када то звање није постојало, а да ви преводите фиктивно њихове дипломе у бодове.
Тешко је то урадити. Када се буде радио национални квалификациони оквир у којем се дефинише која се све звања школују у Србији, тамо где пише мастер писаће и тај стари дипломирани.

Забрињавајући је податак да око седам одсто становништва има факултетску диплому, а томе противрече сазнања да појединих стручњака има превише и да се тешко запошљавају. Како ће Универзитет помагати у повезивању с тржиштем рада?

Покушавамо да радимо више на томе. Направили смо Центар за каријеру на Универзитету, а организујемо такве центре и на факултетима. Хоћемо да се повежемо с тржиштем рада, Привредном комором, Удружењем послодаваца, Удружењем менаџера, да направимо берзу запошљавања која ће трајати целе године.
Универзитет ће имати тачне податке о томе шта нудимо тржишту, који је профил наших дипломираних људи, а они ће нас обавештавати шта траже.

Да ли ће се радити на повећању практичне наставе на факултетима?

- Трудићемо се да организујемо праксу за наше студенте завршних година, да неко време проведу у компанијама из струке коју изучавају. Покушаћемо да организујемо неформалне курсеве, да учимо студенте како се оснива приватно предузеће, како да га отворе, како да направе бизнис план, да науче нешто о финансијама.

Студенти се често жале да тешко долазе до професора, да су им ускраћене информације, да уче из застарелих уџбеника и да нису упућени у савремене научне токове. Како то може да се промени?

Увели смо анкету на крају сваког семестра, па ће студенти моћи да дају своје мишљење о курсевима, колико су корисни, да ли је наставник држао предавања или није, да ли разумеју шта предавања…

На појединим факултетима, посебно природно-математичке и техничке групације, већ годинама остаје много слободних места. Постоји ли могућност да се због тога смање уписне квоте на одређеним студијским програмима?

Мислим да ће уписне квоте још неко време остати такве какве јесу, док се не направи нека стратегија да се види шта Србија хоће у будућности и каква је реална ситуација. Такође, сами факултети морају да реагују сходно захтевима тржишта.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces