Уместо реформе, студентима нуде олакшице за упис године :: Инфо

02.10.2008.

Уместо реформе, студентима нуде олакшице за упис године

Влада Србије ће данас предложити допуне Закона о високом образовању због лоше пролазности студената на факултетима. Овим изменама требало би да се уведе прелазни период од четири године, током кога ће студенти моћи да упишу наредну годину са мањим бројем бодова него што је то прописано. Ово је још једна у низу недоследности које су пратиле примену Болоњске декларације, која се од почетка спроводила половично на српским факултетима и универзитетима.

Проректор за наставу Неда Бокан изјавила је за „Блиц“ да се ради само о допунама закона о високом образовању, по коме ће за наредне четири генерације број бодова за упис бити смањен.

- Пета генерација ће се уписивати према условима прописаним законом. Ми реформу не можемо да спроведемо за годину дана, потребан је дужи период, а ми ћемо овим потезом изаћи у сусрет студентима како би они могли да наставе да студирају на буџету.

На питање да ли је 60 прописаних бодова заиста превише за градиво које наши академци треба да савладају, Неда Бокан каже:

- Опште је убеђење студената да је градиво преобимно. Потребно је градиво ускладити са могућностима студената, а процена је да је 37 бодова за прошлу годину отприлике неки сразмеран број - објашњава Неда Бокан.

Она је истакла да се од 2010. очекује да пролазност студената буде на европском нивоу, односно негде око 80 одсто, те да ће се то онда сматрати успешно спроведеним процесом.

Иначе, предложен број бодова за упис у наредну годину је 42 уместо 60, али је много већи проблем тај што реформа није спроведена свеобухватно. Спровођење Болоњске декларације пратиле су бројне недоумице око тога како примењивати европски систем преноса бодова, а очигледно је да ни сами студенти ни, што је још важније, професори нису знали шта све треба урадити као би се реформа и спроводила.

Марија Тасић, студенткиња Стоматолошког факултета, каже да до сада није стекла утисак да се нешто битно променило у систему студирања.

- Мени је и даље за услов потребно шест испита, а не бодови, имам велики број непотребних испита који су преобимни, нема интерактивне наставе - прича она.

Подсетимо да је само 21 одсто студената прве године Универзитета у Београду уписало другу годину у школској 2007/08. без иједног пренетог испита, док је њих 42 одсто кренуло у другу годину са једним или два неположена испита, док су остали обновили годину. Најбољи су резултати на Архитектонском факултету, где је пролазност изнад 80 одсто, што је и европски ниво. Добри су резултати и на Медицинском факултету где је пролазност око 69 одсто, затим на Фармацеутском, Математичком, Електротехничком и на Факултету за физичку хемију. На свим осталим факултетима Универзитета у Београду пролазност је испод 30 одсто. Смањењем бодова за упис, пролазност ће се сигурно повећати, али је питање да ли је то адекватно решење за дужи период.

Коста Крсмановић, проректор Универзитета уметности у Београду, каже за „Блиц“ да они до сада нису имали проблема са бројем бодова баш из оних разлога због којих је на великим факултетима реформа доживела крах.

- Потребно је да се континуирано ради са студентима током целе године, а такође су решење и мање групе. Тај проблем имају велики факултети као што су Правни и Економски, јер раде са великим бројем студената. Ми бисмо морали много јасније да прецизирамо шта су студентске обавезе, јер би они требало да на факултету проводе осам сати дневно, као на послу. Али ако се сматра да ће се изменама закона нешто променити, нека се промени - објашњава Крсмановић.

Он, међутим, додаје да још један велики проблем наше реформе високог образовања и спровођења Болоњске декларације представљају преобимни програми, а то се затим рефлектује на пролазност.

С њим се слаже и Немања Петровић, председник Студентског парламента, који сматра да су поменуте допуне закона неминовност и истиче како се са Болоњском декларацијом код нас кренуло уназад.

- Проблем је што се није радило најпре на томе да се професори упознају с тиме како ће тећи реформа, јер ретко који професор зна шта значе ти бодови. Затим, студијски програми нису били довољно редуковани да би се остварило 60 бодова како је предвиђено.

Он објашњава да се онда само приступило превођењу двосеместралних испита у једносеместралне, што није пратило смањење градива, па су студенти на тај начин већ после једног семестра полагали испит који су њихове старије колеге слушале дупло дуже.

- Одатле је затим произашла ова клизна анализа коју су предложили Конференција универзитета, Национални савет за високо образовање и Министарство просвете. Тако ће се ове године студенти уписивати на наредну годину са најмање 42 бода, наредне са 48 бодова, а затим са 54 - каже Петровић.

Петровић додаје да би требало да имамо стрпљења, али и да ће студенти наставити да врше притисак да се градиво редукује.

Сваки трећи студент упише годину

Најбољи су резултати на Архитектонском факултету, где је пролазност изнад 80 одсто, што је и европски ниво. Добри су резултати и на Медицинском факултету где је пролазност око 69 одсто, затим на Фармацеутском, Математичком, Електротехничком и на Факултету за физичку хемију. На свим осталим факултетима Универзитета у Београду пролазност је испод 30 одсто.

Услови за упис