Начин на који су „откриване“ све досадашње „мафије“ више подсећа на политичку кампању него на рад државних институција, тако да је важно поставити питање зашто се поједини случајеви сумње на корупцију „откривају“, а неки други не, каже у разговору за „Блиц недеље“ Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције.

Није случајно што је просветна мафија „откривена“ баш на Правном факултету у Крагујевцу, а јавности су познати и бројни други случајеви много озбиљнијих сумњи на корупцију на Београдском универзитету.

И зашто сада Зрењанин, када чињенице указују на много озбиљније повреде закона приликом доношења одлуке о измештању Луке „Београд“, о чему је Савет урадио извештај и доставио га и Влади и тужилаштву.

Да ли су особе које су „пале“ са грађевинском мафијом заиста главни играчи у корупцији?
- Много јачи пример кршења прописа био је приликом доделе одобрења за изградњу универзитетског насеља, али очигледно је да постоје политички разлози због чега се ствара атмосфера линча и унапред се проглашавају мафијом људи којима још није почело суђење.

То је врло опасно не само за окривљене, већ и за правосуђе, јер судију који је несигуран у свој положај, коме посао зависи од извршне власти, ставља у ситуацију да уколико не буде доказа о кривици, треба да ослободи човека кога је министар на конференцији за штампу већ „прогласио кривим“.

Шта се зна о утицају тајкуна на политичке партије? Да ли је изјава Томислава Николића о Мишковићу и Беку открила нешто ново?

- Није открила ништа што већ нисмо знали - да је Закон о финансирању политичких странака написан тако да фактички онемогући контролу финансирања странака, и да међу странкама из власти и опозиције постоји сагласност да се такав систем очува, јер се очигледно финансирају из истих извора.

Скоро пет година од почетка примене Закона о финансирању странака, након што је постало ноторно да политичке странке не могу саме себе да контролишу, Влада уместо да омогући рад Државној ревизорској институцији, сада предлаже парламенту оснивање антикорупцијске агенције.
Међутим, ако погледате предлог закона, видећете да се контрола финансирања странака помиње само у набрајању надлежности агенције, а да потом у разради закона нигде не стоји на који начин ће се вршити ова контрола.

По најновијим проценама, заузели смо лошије место на листи контаминираности земаља корупцијом?

-Код нас се симулира борба против корупције, доносе се антикорупцијски закони који омогућавају ефикасан рад институцијама које треба да их примењују. Узмимо као пример Управу за јавне набавке, прву антикорупцијску институцију основану у Србији 2002. године.

Њена надлежност је да контролише сам поступак набавке, док је за друге две подједнако важне материје, планирање набавки и контролу извршења уговора закључених у набавкама, приликом оснивања Управе речено да ће бити регулисане законом о државној ревизији.

Шест година касније државна ревизорска институција још нема услове да почне с радом, Управа за јавне набавке добро и професионално ради свој посао, али корупција у набавкама није смањена, већ је из самог поступка набавке премештена у области које нико не контролише.

Шта то конкретно значи?
-Па, ако приликом планирања набавке прецизирате да вам је потребно нешто што можете добити од само једног добављача, онда у реализацији набавке више нема потребе намештати тендер.

Или, могуће је да понуђач да најбољу понуду за коју зна да не може да је изврши, а да се уговор о набавци касније измени анексима, јер Државна ревизорска институција, која треба да контролише извршење уговора о набавкама, нема услова да почне с радом. Ово је само један од примера, о финансирању политичких странака сам већ говорила.

Има више механизама како власт у Србији симулира борбу против корупције да би заварала и домаћу јавност и европске институције, али та обмана може да траје само неко време.

Колико ће нам још ЕУ толерисати корупцију?

-У овогодишњем извештају ГРЕЦО, на пример, стоји да је Србија испунила препоруку која се односи на оснивање ДРИ, међутим, оцена борбе против корупције је и даље лоша, јер се од нас очекује одлучна борба против корупције, а не само формално оснивање институција које немају услове за независан и ефикасан рад.

Србија је још увек далеко од ЕУ и мислим да ће остати далеко све док политичари који се залажу за европски пут буду плашили грађане Европском унијом и представљали своја лоша решења као захтеве Савета Европе.

Да ли ће се нови закони изборити с корупцијом?
- Закон о агенцији за борбу против корупције неће решити ништа, само ће уназадити борбу против корупције, јер предвиђа укидање Републичког одбора за решавање сукоба интереса, који је већ имао добре резултате.

У питању је поново манипулација са захтевима ЕУ - од Србије се не очекује да има антикорупцијско тело одређеног типа, већ да покаже резултате у борби против корупције. Агенцију као решење је предложила Србија у Националној стратегији за борбу против корупције, и то тако што је Министарство. Агенција је, дакле, решење предложено из Србије и сада је јасно зашто нас из ЕУ питају када ћемо реализовати решење које смо сами предложили.

Иначе, у Конвенцији УН о борби против корупције јасно стоји да државе потписнице треба да оснују тело или тела за борбу против корупције, и оставља им се да саме према својим условима креирају какво ће то тело, или тела, основати.

Где је корупција тренутно највећа?
- Тамо где су највећа дискрециона овлашћења и где има највише новца. Сигурно не у продаји диплома Правног факултета у Крагујевцу и у продаји земљишта за изградњу бензинске пумпе у Зрењанину.