“Београдска мумија”, аутентична староегипатска мумија по својој јединствености чувена и у свету, већ деценијама се нигде не може видети, иако нам је ту, у депоу Филозофског факултета, на дохват руке.

За њено излагање неопходна је специјална витрина, која се може набавити у Франкфурту за 70.000 евра. Међутим, надлежни никако да се усагласе ко би требало да покрене иницијативу за њену куповину.

Сјатио се цео Београд те давне 1888. године кад је Хаџи Павле Риђички “Београдску мумију” донео чак из Луксора. Купио ју је “не за себе, него за српски народ” и одмах поклонио Народном музеју.

Од 1893. је била изложена у Капетан Мишином здању, све док приликом бомбардовања Београда 1915. године граната није погодила просторију с мумијом и разбила витрину у којој се налазила. Мумију, осим истраживача, од тада нико више није видео.

Једно кратко време ковчег је био део сталне поставке у Народног музеја, одакле је трајно повучен почетком 60-тих. Након скоро једног века “Београдска мумија” је поново изашла у јавност у овогодишњој „Ноћи музеја“, кад су посетиоци могли да је посматрају само путем директног преноса на видео биму.

- Иако је жеља Риђичког била да „народ српски мумију гледа и поучи се обичају древних мислилаца“, то није могуће већ деценијама јер не постоји одговарајућа витрина, нити простор и обезбеђење за њено излагање - каже Бранислав Анђелковић, професор Филозофског факултета, који годинама покушава да оснује мали египтолошки музеј у Београду, где би било изложено око 200 египатских предмета, колико их има у Србији.

Београдску мумију је Народни музеј у виду дуготрајне позајмице уступио Филозофском факултету за потребе студената археологије.
- Питање заштите мумије је одавно покренуто. За њено адекватно чување и презентовање неопходна заштитна витрина, а ко ће поктенути иницијативу за куповину исте је техничко питање - тврди у изјави за “Блиц” Татјана Цвјетићанин, директор Народног музеја у Београду.

У Министарству културе, међутим, не знају ништа о томе и тврде да не могу говорити о збрињавању док званично не добију захтев од Музеја као матичне куће “Београдске мумије”.

- Није у питању само куповина витрине, већ и простор у којем би мумија била изложена. Народни музеј се реконструише тако да би о излагању мумије и куповини витрине било смислено говорити тек након проналаска адекватне локације. Тада би Секретаријат за културу, евентуално, могао да учествује у куповини - објашњава Ивана Авжнер, секретар за културу.

У оквиру будуће сталне поставке Народног музеја, која ће обухватити најрепрезентативније и најзначајније експонате наше историје и културе, резервисано је место и за “Београдску мумију”.

Али како ће Народни музеј бити у фази реконструкције у најбољем случају до 2011. године, овај редак предмет египатске културе не очекује сјајна будућност бар наредних неколико година. Пропадање експоната непроцењиве вредности изазвано лошим условима чувања ће се наставити захваљујћи лошој комуникацији надлежних институција.


Несмин као светска атракција

Кад је пре пар година откривен густо намотан свитак папируса с Књигом мртвих под покојниковом руком, уз његово срце, Београдска мумија прочула се као јединствена у свету. Мумификована особа звала се Несмин и имала је титулу свештеника у храму бога плодности Мина.