Ситуација да професорима суде они који су куповали испите тешко је замислива, али ако би се то десило – корумпирани професор би заслужио да му такав судија суди

После ослобађања из притвора професора Правног факултета у Крагујевцу, оптужених да су примали мито, скоро сви предавачи ухапшени у јединственој полицијској акцији недавно су враћени на посао. Иако је оптужница подигнута прошлог августа, а сви услови за почетак суђења испуњени још у марту ове године, прво рочиште је заказано тек за 1. децембар. О доследном придржавању претпоставке невиности, као и могућности да се пред судом води ефикасан процес против 89 особа, за „Политику” говори Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије и судија Окружног суда у Београду.

Да ли је нормално да професори, оптужени да су примали мито да би поједини студенти „положили” испит, наставе да предају као да се ништа није десило?

Као судија могу да кажем да свако треба да се придржава претпоставке невиности, што значи да нико није крив док се то у кривичном поступку не докаже. С друге стране, ти људи живе од тог посла и како цео случај дуго траје, и тај најобичнији животни разлог је врло присутан. Колико сам упозната, ипак је само мањи број њих враћен на посао. На Универзитету постоји суд части који ће, колико разумем, деловати тек кад суд донесе кривичну одлуку. До тада је на самим професорима и њиховој савести да оцене да ли треба да предају или не. Свако од њих треба дубоко да се замисли и на то питање да лични одговор – колико је упутно да се нађе за катедром. Али, у сваком случају, то није згодно.

Ако би се судија нашао у ситуацији у којој су сад професори, да ли би могао да суди?

Да, ако му је изречена мера суспензије. Колико знам, и овде је изречена таква мера, а рок од годину дана, колико суспензија може да траје, нажалост, протекао је и професори су враћени на посао. У овом случају проблем би могао бити и то што је више десетина тужених, нису то само професори, и довољно је да неко од њих не дође на једно рочиште па да се цео претрес одложи. По мом мишљењу, требало би размислити да ли је баш најупутније да се толиком броју људи суди у истом предмету. Помислите колико времена треба само да се од свих оптужених узму генералије, па реч бранилаца. а неки могу имати и више бранилаца, па ако неко изостане… Када нам дођу, судије из иностранства запрепашћене су бројем окривљених којима се суди у једном предмету.

Хипотетички, могло би се догодити да предавачима суде и неки од њихових бивших студената?

Теоретски је све могуће, али се надам да такав профил људи као што је студент који је купио испит или диплому и тиме починио кривично дело – никада неће бити судија. Да би неко постао судија потребно је више година да се свакодневним радом доказује у неком суду, а затим и да положи најважнији, правосудни испит, за који је потребан огроман рад. Мени се чини да би се такав човек, који је био склон не да ради већ да купи испит или диплому, током неколико година рада у пракси већ показао и „офирао” као неко ко не заслужује да буде судија. И надам се да такав то не би ни постао. Та ситуација тешко је замислива, али ако би се нешто тако и десило, професор који је продавао испите и заслужује да му такав судија суди. Али мени је ипак тешко да поверујем да је то могуће.

Да ли верујете да се куповина испита и диплома дешавала само у Крагујевцу или се такав „пазар” одвија и на другим местима?

На то питање не могу да одговорим, јер би то биле само спекулације и претпоставке. Забринута сам због дешавања у Крагујевцу и надам се да тога није било и на другим местима. Али уколико јесте, то треба што пре открити.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces