10.10.2008.
Као по правилу, почетак јесени резервисан је за студентске протесте. Да ли због високих школарина, условног уписа године, додатног испитног рока, академци са почетком школске године већ уобичајно излазе на улице.
Ове године разлог њиховог протеста је наплата заосталих испита из претходне године.
Иако студенти тврде да нису о томе обавештени, законом је предвиђено да они који не испуне услов морају да плате одговарајућу надокнаду за пренете испите, која је различита од факултета до факултета. Ове трошкове морају да плате и буџетски и самофинансирајући студенти.
Према предлогу КОНУС, који би требало да усвоји и Скупштина Србије, да би уписали наредну годину студија студенти морају да освоје 42 ЕСП бода. Разлог за ове трошкове, како објашњавају на факултетима, јесте што студенти поново слушају тај предмет, иду на вежбе, користе лабораторије, што тражи додатне трошкове факултета.
- Сваки факултет ће одредити колико ће студенти плаћати по пренетом испиту - објашњава проф. др Сима Аврамовић, председник Статутарне комисије БУ.
- Цена ће се одређивати процентуално, у зависности од школарине и броја испита на години студија. Уколико је школарина 60.000 динара, а на години има шест испита, студент који је пренео два испита требало би да плати 10.000 динара по предмету.
Продекан за наставу на Машинском факултету проф.
др Милорад Милованчевић каже да су студенти ове високошколске установе упознати с тим да ће од ове школске године почети наплата, па због тога и нема протеста. У зависности од тога који пут студент слуша неки предмет, цена бода се креће од 1.200 до 2.000 динара.
- Од државе за једног буџетског студента добијамо годишње око 140.000 динара - каже Милованчевић.
- Ако студент не долази на предавања, не иде на вежбе, не испуњава друге обавезе, а неко је то за њега платио, логично је да и он мора да има неке трошкове. Код нас око 32 одсто студената уопште не долази на факултет.
Како објашњава Милованчевић, ако студент по четврти пут није испунио предиспитне обавезе из неког предмета који, рецимо, носи шест бодова, он ће морати да плати 2.000 динара по боду, односно 12.000 динара. Пошто се тај предмет слуша 15 недеља са пет сати наставе и лабораторијских вежби, то износи 10 евра недељно.
Своје обавезе студенти могу измирити у десет рата.
На
Рударско-геолошком факултету студенти плаћају 1.000 динара по боду, док на
Факултету спорта и физичког васпитања то износи 1.800 динара по боду.
Хемијски факултет наплаћује надокнаду само студентима који нису одрадили лабораторијске вежбе.
- Ако су испунили све предиспитне обавезе, неће ништа платити, пошто факултет ништа не кошта поновно полагање испита и похађање предавања - каже проф. др Живослав Тешић, декан Хемијског факултета.
- Али, мораће да плате уколико нису одрадили лабораторијске вежбе, јер то изискује додатне трошкове за материјал. Рачуница је једноставна, код нас је школарина 65.000 динара, ако на години има 10 предмета, то значи да један испит кошта 6.500 динара.
Најбољи на архитектури
Најбоља пролазност је на Архитектонском факултету, где је 83,52 одсто студената положило све испите. Овај резултат је изнад европског просека који износи око 80 одсто.
На медицини је 68,7 одсто академаца очистило годину, на Фармацеутском факултету - 61,75, Математичком факултету - 51,16, ЕТФ - 34,40, Факултету физичке хемије - 31,58.
Остали факултети имају пролазност испод 30 одсто.