Она је млада, вредна и паметна. Завршила је факултет у року (са просеком 9,5), иселила се из студентског дома и почела да тражи посао у великом граду. Јављала се уредно на конкурсе из своје струке, послодавцима уз осмех давала тачне и прецизне одговоре, али је уместо радне књижице добијала једну једину реченицу: „Тражимо неког мало другачијег профила.“

Када се - после 12. неуспеле апликације - једног јутра погледала у огледало, схватила је да у њеном случају, ипак, ово „другачије“ може да значи само једно - „привлачније“ (или „мање“, ако већ морамо да откривамо њене тајне).
Јер, антијунакињи ове приче недостаје само један услов да добије посао - добар изглед. А, чак и када се најзад запосли, сва је прилика да ће примати мању плату и спорије напредовати.


Битна величина

Њен случај, ако је за какву утеху, већ је објаснила наука. Истраживачи са Универзитета Sent Luis дошли су до закључка да је физичка привлачност један од најважнијих фактора за добијање доброг посла. А, разлика у заради између оних витких и лепих и оних мање витких и мање лепих износи од пет до девет одсто (а ви погађајте у чију корист). Највеће проблеме, према овим истраживањима, имају гојазне жене, које у просеку зарађују 17 одсто мање у односу на колегинице са истим образовањем... али - мањим габаритима.

И величина је битна (мада не она на коју сте управо помислили). Код мушкараца је висина често сразмерна плати, па тако мушкарци за свака два и по сантиметра додатне висине у односу на просечну имају и - два одсто већу плату.

Код нас није урађена ниједна слична студија - никада. А, није да се Срби гаде на лепоту. Напротив...

-Дискриминација на основу изгледа је још присутнија у нашој земљи него у земљама Европске уније - оцењује Ранка Савић, председник Асоцијације слободних и независних синдиката. - Све земље које су прошле период транзиције су болећиве за нечим што се већ превазилази у развијеним земљама. Тако се и тај тренд, да лепи, скоцкани, привлачни људи боље пролазе у каријери, полако напушта у Европи, али се код нас још пробија кроз систем менаџера, пи-арова...


Наличје медаље

Ранка Савић додаје да је у својој каријери наилазила на много примера.

-Имала сам неколико конкретних случајева када су се жене обраћале синдикату за помоћ, јер су дискриминисане на основу физичког изгледа. У свим примерима је реч била о конкурсу. Приликом сваког разговора за посао послодавац води рачуна о спољашњости. И, свако ко каже да то не игра битну улогу - лаже! То се, чак, ради и на местима где је изглед сасвим ирелевантан у односу на стручност.


Нови закон о мобингу, који је управо у завршној фази, предвиђа кажњавање колега који шиканирају оне мање допадљиве. Да је у питању злостављање, потврђује и Олга Кићановић из Агенције за мирно решавање спорова, у којој се тренутно води 200 спорова због мобинга. А, међу њима је немало оних који се тичу угрожених „носоња“, „клемпи“, „скраћених“, „ћопавих“, „ћоравих“...

-Тачно је да Закон о раду, као уосталом и Устав, санкционишу разне облике дискриминације: полну, расну, националну... - наводи Олга Кићановић.

-Питате ме за изглед? Екстремно лош или добар изглед могу прећутно да утичу на избор при запошљавању или опстанак на послу. Онај лош заиста у неким пословима представља лимитирајући фактор.


Али, она додаје да код висококвалификованог кадра физичка појава не сме да буде важна. Постоји, међутим, и друга страна медаље.

-Некад је и упадљиво добар изглед лимитирајући.


Врлина и порок

Научници су, наравно, ушли и у срж предрасуде да су привлачни људи искренији, талентованији и љубазнији.

-У прошлости су људи лепоту изједначавали са врлином, а ружноћу са пороком. Зато сви желе да их лепи људи прихвате - сматра проф. Гордон Пацер, који се лепотом бави дуже од три деценије.


Без обзира на многе који ће рећи да је лепота, заправо, ствар укуса, те да не постоји нико ко је „објективно“ леп или ружан, Ренди Торнхил, отац научне студије о лепоти, закључује да је њен корен у - симетрији.

На његовом трагу урађена је и једна од најдетаљнијих студија о вези између лепоте и интелигенције. Аутори Mark Prokoš, Ronald Jeo и Džefri Miler су показали да постоји корелација између интелигенције и лепоте по „симетријском“ принципу. Тако, по њима, плавуше могу да одахну док год су им лице црта правилне.

-Изглед је прва ствар коју уочавамо - слаже се и Вера Кондић, психолог рада. - Идеал су здравље, младост и лепота. То ову другу групу људи доводи у подређен положај, и постаје основ за дискриминацију. Жене у годинама, дебели људи, па чак и они са упадљивим недостацима, пролазе горе од оних који су им физички супротни. Ствара се, чак, јаз између старих и младих. Па и мржња...


Дискриминација инвалида

Дискриминишу се и инвалиди. И то - по закону. Јер, поставља се питање зашто закон прописује посебне прописе за оне које третирамо као равноправне. Донет је пропис по којем послодавац са најмање 50 радника има обавезу да запосли бар једног инвалида.

-Газде налазе начина да и то изврдају, па ће ти радници постојати само на папиру, а неће се појављивати пред клијентелом - опажа Вера Кондић.


Изглед може да убије

Да изглед може да убије, потврђује још једна студија. Нимало нежно назван „Ружни криминалци“, овај трактат Nejsija Mosana i Erdala Tekina, тврди да неупадљиви људи почине много више кривичних дела од оних заносних. У периоду од седам година праћен је развој чак 15.000 ученика, а испоставило се да су полицијску станицу чешће посећивали они који нису имали успеха код супротног пола.


Ружни а успешни

1. Бил Гејтс - У реду, компјутераши никада нису били међу кандидатима за „мистера универзума“, али бубуљичави пионир пи-си револуције вероватно је најбољи пример да и неугледни људи могу да млате паре. (И то какве.) Најбогатији Американац и трећи најимућнији човек на свету - са „залеђем“ од цирка 60 милијарди долара - тренутно је само „неизвршни директор“ свог „Мајкрософта“, а ових дана бави се филантропијом.

2. Mик Џегер - Да се не лажемо, сер Мајкл Филип Џегер, како је пуно име фронтмена „Ролингстонса“, није баш лепотан. Још је у шездесетим изгледао као да му је свега доста, а деценије су га учиниле још мање естетски прихватљивим. Па ипак, његова привлачност женама (и понеком мушкарцу) никада није довођена у питање. О заради да и не говоримо.

3. Барбара Стрејсенд - Једна од само четири жене које су освојиле све четири престижне глумачке и музичке награде: „Оскар“, „Еми“, „Тони“ и „Греми“. Дала наду чак и женама са позамашним носевима. Данас 66-годишња госпођа са 150 милиона продатих албума иза себе, живи је доказ да није све у изгледу, већ да понешто може да се нађе и у - шарму.

4. Eленор Рузвелт - Дугогодишња прва дама Америке вероватно је најомиљенија „председница“ у историји Сједињених Држава. Спасла је САД од пропасти пропагирањем „nju dila“, била један од оснивача УН, писала Универзалну декларацију о људским правима. Судбина јој је, ипак, поделила сасвим неугледан имиџ, па је она партију морала да добије - душом.

5. Парис Хилтон - Нит’ је паметна, нит’ шармантна, нит’ лепо пева, нит’ уме да глуми. Зато је одликују неправилне црте лица, ружне гримасе и извештачен осмех. Но, богата наследница „Hilton hotela“ на нашој је листи из сасвим других разлога - да потврди да некада није важан ни изглед, ни таленат, ни „унутрашња лепота“. Довољно је само - име.