Само шум лишћа које опада и његово шкрипутање под ногама реметили су жамор педесетак новосадских и престоничких студената који су учессници Четвртог еколошког кампа на Великом ратном острву који траје до 12. октобра. Камп је организовало „Зеленило” са циљем да се студенти што боље упознају са заштитом животне средине и стекну практична знања ван редовног наставног програма. Акцију су подржали и надлежни из Секретаријата за заштиту животне средине из престонице и Републичког завода за заштиту природе Србије.

- Острво је јединствено и циљ је да оно остане природно добро, а не да се на њему граде објекти, како је то случај са Адом Циганлијом. Успели смо до сада да управљамо острвом поштујући пројекат који је урадио Републички завод за заштиту природе. Прошле године смо очистили 700 метара канала који је био затрпан, а повезивао је језеро и Саву. У каналу Галијаш сада има воде и када је најнижи водостај, па је сада ту мрестилиште рибе - рекао је Радован Драшкић, генерални директор „Зеленила”.


Он је напоменуо да је у плану изградња визиторског центра, у коме би били смештени инструменти за истраживање биљног и животињског света, као и торањ за проучавање птица.

- Летос сам седам дана провео у кампу на острву и то је за мене било незаборавно искуство. У централном делу били су постављени шатори, а ми смо време проводили у уређењу острва, уклањању отпада са река и наравно и у купању и дружењу. Своје утиске пренео сам и пријатељима. Због тога је и колега одлучио да учествује у кампу на овом предивном месту - истакао је Марко Роквић, студент Факултета техничких наука из Новог Сада.


Госте који крену у обилазак Великог ратног острва, дочекају мир, тишина, и скоро нетакнута природа. Добродошлицу им прво пожели бели лабрадор, а затим и суграђани који су бег од градске буке пронашли на обалама острва. Да ли због јесени или из неких других разлога, ових љубитеља природе и њихових баштица све је мање, па због тога многе сојенице већ одавно зврје празне. Ипак, постоји неко ко већ дуже време не напушта ову зелену оазу и под чијим будним оком је цело острво. То је орао мишар, од милоште прозван Драле. Навикао је на људе, па га радници „Зеленила” хране и пазе, а он им понекад „из шале” однесе и капу са главе.

Жеља свих који долазе на острво је да се ово благо сачува

- Пре извесног времена постојала је опасност да заиста „ратујемо” за Велико ратно острво. Сад је оно пример да и велики градови могу да живе у природи - нагласио је Горан Триван, градски секретар за заштиту животне средине.