15.10.2008.

Најуспешнијим студентима
Војне академије, као и официрима који заврше највише војне образовне институције, више од деценије на најсвечанији начин уручује се сабља - симбол официрске части, снаге и витештва, на шта их подсећа и обавезује универзални мото угравиран у сечиво: „Не вади ме без повода - не враћај ме без части“.
Та част ове године указана је на свечаности испред Народне скупштине најуспешнијим студентима дипломцима Војне академије,
потпоручницима Зорану Денди, Драгану Полимцу и Ивану Бонџићу.
Душица Танасковић, директор београдске фирме „
Статус стил“, која на овим просторима једина прави то „свијетло оружје“, за „
24 сата“ каже да данашња сабља, било позлаћена, посребрена или „обична“, није индустријски производ већ мало уметничко дело за чију је израду потребно десетине сати, дугогодишње искуство, оштро око и сигурна рука.
-
Свака наша сабља је посебна, немогуће је направити две истоветне, јер се све ручно ради, од почетка процеса када се прохромска трака дебела шест милиметара ручно криви, бруси до жељеног облика и пресека, све до гравирања серијског броја, посвете и полирања. За сваку сабљу се по њеној мери ради канија (корице). Појединачно се од бронзе лије и украшава штитник за руку, израђује рукохват од трешњиног дрвета, плете кићанка и ручно израђује темњак, украсна трака - објашњава Танасковићева, иначе дипломирани машински инжењер.
Уз сабљу обавезно иде и „
Завештење“, које поред имена власника и серијског броја сабље, у духу традиција, одређује и ко и када има право да сабљу наследи, али и одредба да се сабља „
не може продати или уступити“. Једина могућност отуђења је „
ако се тиме спасава нечији живот“.
Наградна сабља која се уручује нашим официрима, као и официрима неколико суседних држава, редизајнирана је српска официрска сабља, модел 1895, којом је краљ Александар Обреновић те године опремио коњицу. Међу носиоцима сабље је и једина жена официр - потпуковник Наташа Јововић која је 1997. године завршила Школу националне одбране.