Иако су Србија и Београд познати по одличној организацији бројних и разноврсних међународних такмичења, то неће бити случај са Универзијадом 2009. Због немогућности да испоштује договорене рокове, Београд је приморан да редукује број дисциплина на великом такмичењу.

Најављиван као врхунски догађај, ово надметање биће сведено на мањи број дисциплина и учесника што ће оставити горак укус у устима свима који су били убеђени да главни град Србије има довољно стручних и компетентних људи за организацију овог светског надметања.

На 250 дана до почетка Универзијаде (од 1. до 12. јула 2009. године), Београд се суочио са озбиљним проблемима.
Иако су вешто ћутали, покушавајући да сакрију очигледне застоје у раду на инфраструктури, водећи људи Извршног одбора са Небојшом Илићем на челу, због недостатка новца, морали су да са списка спортских дисциплина изоставе рукомет, рвање, веслање, карате, кајак-кану и стрељаштво.

Тако ће од планираних 13.000 спортиста у 21 дисциплини, учешће на овом еминентном надметању узети 8.500 такмичара у 15 спортова.

Због мањка финансијских средстава бројни објекти неће бити реновинари, што је умногоме ограничило квантитет не само спортских борилишта већи смештајних капацитета.

Као по домино ефекту, први је цех платио директор предузећа Универзијада 2009. Синиша Јаснић који је смењен. Потом је уследио захтев да се по хитном поступку достави финансијски извештај о досадашњим активностима Извршног одбора.

Убрзо су водећи људи Светске универзитетске спортске федерације (ФИСУ) донели одлуку да се смањи број спортских дисциплина, као и да се у најкраћем могућем року усвоји буџет за Универзијаду 2009. као гаранција да ће Србија бити у стању да организује велико такмичење.

Поставља се питање зашто су из програма избачени кајак и веслање када се зна да је Београд летос био домаћин Светског студентског првенства у поменутим дисциплинама.
Оправдања у стилу да су у питању обимна такмичења које је веома тешко организовати усред летње сезоне на Ади када дневно по 200.000 људи иде на купање, једноставно нису утемељена.

Контрадикторне су изјаве бројних политичара који су крајем августа и почетком септембра уверавали јавност да Београд има довољно капацитета да угости велики број спортиста и да једва чекају да Универзијада почне.

Интересантно би било чути на основу којих чињеница се градио оптимистичан став када се знало да су радови на бројним објектима због недостатка новца крајње успорени.
Одговор на бројна питања требало би да дају потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић као и градоначелник Београда Драган Ђилас који су се заузели да Србији не буде одузета организација Универзијаде.

Поједина такмичења биће измештена у Војводину, док ће се церемонија свечаног отварања одржати у Арени, а не како је планирано на стадиону Црвене звезде.

Остаје нада да ће водећи људи у Извршном одбору успети да пронађу неопходна финансијска средства, што би омогућило да радови на важним објектима буду завршени на време. У супротном, Србија велику бруку не би могла да избегне.


Обавеза домаћина

Организатори су обавезни да уврсте 13 спортова и имају осам опционих којима могу да прошире такмичење. Значи осим веслања, кајака и кануа, рукомета, стрељаштва, рвања и каратеа као факултативне дисциплине увршћени су теквондо и стреличарство.

Надметање у теквонду није изостављено јер је њихова међународна федерација уложила 250 000 евра да би овај спорт био на Универзијади. Што се тиче стреличарства, њихова федерација преузела је обавезу да сама организује такмичење као и да обезбеди комплетну опрему и помоћ.

Битно је истаћи да су поједине дисциплине изостављене због великог броја такмичара и недостатка одговарајућих објеката где би се одржала надметања.