У Србији је око 1.100 људи запослено у медицинским истраживањима. У претходни пет година више од 500 њих није објавило ни један једини рад. Да би неко могао да предаје на докторским студијама, мора да има објављен бар један рад у неком водећем часопису.

На појединим београдским факултетима око 70 одсто људи не испуњава тај услов, односно нису објавили ниједан рад у неком водећем часопису, објашњава Љубиша Рајић, професор на Филолошком факултету, и додаје да када би се стварно водило рачуна о квалитету наставног кадра, многи факултети би остали без акредитација.

- Ми у Србији у овом тренутку имамо седам државних и седам приватних универзитета. Објективно говорећи, од седам државних можемо да направимо два која ваљају. Велики део њих би се једноставно угасио када би се забранило да професори раде на више од једног факултета. Неки раде и на по пет, шест факултета - прича Рајић.

Највећи проблем с којим се суочавамо током акредитације високошколских установа је некомпетентност предавача, јер наставни кадар на факултетима дуго није обнављан, а технолошка револуција је отишла далеко - потврђује за „Блиц недеље“ др Слободан Арсенијевић, председник акредитационе комисије.

Ову комисију у наредном периоду чека обиман посао. У току је трећи круг акредитације, где се пријавило 50 факултета и 500 студијских програма. Од 5. новембра почиње четврти круг у ком треба да се акредитује још 80 факултета. Цео поступак треба да се заврши до јула следеће године, тако да у школску 2009/2010. Србија мора ући с акредитованим факултетима.
Професор Арсенијевић није оптимиста да ће овај захтеван посао бити завршен у планираном року и да ће сви факултети добити акредитацију, али, како каже, они који не задовоље критеријуме добиће „акт упозорења“ на девет месеци. Уколико у том периоду не отклоне неправилности, остаће неакредитовани.

- Ствари морају озбиљно да се схвате. Проблем компетентности наставног кадра је веома озбиљан. То није проблем акредитационе комисије, то је проблем државе - додаје проф. Арсенијевић.

Када би се мерило по европским стандардима, Србији у овом тренутку недостаје 2.000 универзитетских професора. До овакве ситуације довело је вишегодишње неулагање у наставни кадар. Многе катедре годинама нису увеле у наставу „свежу крв“. Дефицит у кадровима посебно је дошао до изражаја када се кренуло с акредитацијом. Како би задовољили критеријуме, приватни факултети су почели да нуде професорима државних факултета дупло већу плату.

- Приватни факултети који имају пуно пара почињу да ’купују’ било какве професоре. Уопште није битно да ли су добри или лоши, они то раде да би испунили квантитативни услов. Пошто имају пара, на крају ће почети да одвлаче и најбоље са државних универзитета. И онда нити ће приватни ваљати, нити ће државни ваљати - каже професор Рајић.

Осим са кадровима, велики број факултета има проблем и са простором. Тако, рецимо, Биолошки факултет у Београду од оснивања није имао зграду, већ се настава одвија на пет локација у граду. Професор Арсенијевић каже да мањак квадрата неће бити камен спотицања у акредитацији и да се проблем лако може решити изнајмљивањем простора.

Замерке комисији

Акредитација факултета је апсолутно нужна да би се обезбедио квалитет, али мерила ове комисије су квантитативна, све се састоји од бројки и процената и све је потпуно јединствено. Због тога се дешавало, као код Филозофског факултета у Новом Саду, да рецензенти који процењују квалитет наставе дају позитивно мишљење, а комисија ипак не акредитује факултет, каже Љубиша Рајић.


Додатна средства из буџета за високо школство

Држава има обавезу да знање врати на врх приоритета и за то ће бити издвојена додатна средства - најавио је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, на свечаности поводом обележавања 60 година од оснивања Машинског факултета у Београду. На свечаности одржаној на факултету указано је на његов значај за развој привреде некадашње Југославије али и на чињеницу да је Машински уз Електротехнички факултет већ у првом кругу акредитовања високошколских установа испунио све услове и добио потребно уверење о успешно завршеном процесу акредитације.


Косовска Митровица и Нови Пазар

Ако би се гледало по томе какав је стандард просторија, опреме и људи, онда би бар два државна универзитета у Србији морала да буду укинута, а то су Приштински у Косовској Митровици и Новопазарски, а нисам сигуран да би многи приватни могли да прођу, јер имате ситуацију где је факултет на ледини, то су изнајмљене бараке. То је последица непостојања било какве расправе, шта хоћемо са високим образовањем. Прво, када је дошла Коштуничина влада пресечене су све расправе о томе, било је битно уништити све што је претходна влада радила. Онда имамо прекид од неколико година када се озбиљно о томе није разговарало - каже проф. Љубиша Рајић.


Море универзитета

У Србији тренутно постоји седам државних и седам приватних универзитета. Државни универзитети имају 84, а приватни 51 факултет. Осим тога, постоји и пет самосталних приватних факултета који нису у саставу универзитета. У последњих десет година у Србији су универзитети ницали као печурке. Акредитацијом коначно треба да се искристалише који од њих ће наставити са радом.


Факултети који су добили акредитацију:

- Факултет техничких наука у Новом Саду
- Грађевински факултет у Суботици
- Електротехнички факултет у Београду
- Машински факултет у Београду
- Технолошки факултет у Новом Саду
- Правни факултет у Београду
- Факултет за правне и пословне студије у Н. Саду
- Природноматематички факултет у Н. Саду
- Хемијски факултет у Београду
- Факултет за физичку хемију у Београду
- Медицински факултет у Крагујевцу
- Медицински факултет у Нишу
- Стоматолошки факултет у Београду
- Рударско-геолошки факултет у Београду
- Фармацеутски факултет у Београду
- Машински факултет у Крагујевцу
- Економски факултет у Суботици
- Економски факултет у Нишу
- Електронски факултет у Нишу
- Правни факултет у Нишу
- Факултет за екологију и заштиту животне средине
- Универзитет Сингидунум
- Универзитет у Новом Пазару