19.11.2008.
Студенти Медицинске академије US Medical school, од прошле недеље немају практичну наставу, јер су им државне болнице у којима су вежбали три године отказале „гостопримство“. У клиничко-болничке центре „
Дедиње“ и „
Земун“ стигли су дописи из Министарства здравља да ове установе више не могу бити наставне базе приватног факултета.
Медицинска академија је добила 2005. године дозволу за рад Министарства просвете, али још није прошла нову акредитацију која би требало да буде завршена до јуна 2009. године. У Министарству здравља кажу да је свака здравствена установа била обавезна да се консултује са њима уколико је желела да закључи уговор о пракси са било којим приватним факултетом, али да то ниједна од ове две болнице није учинила.
Уговори
-
Имамо ваљане уговоре са оба клиничка центра са клаузулом да се могу раскинути уз отказни рок од годину дана, и то у јасно дефинисаним ситуацијама - каже доктор Милован Бојић, власник и декан Медицинске академије.
-
Они су, међутим, истерали наше студенте на улицу, без икаквог отказног рока, чим су добили допис из Министарства. У образложењу зашто нам забрањују да водимо студенте тамо на праксу пише да те болнице не могу бити наставне базе за наш факултет, јер у њима вежбају будући лекари са државног факултета. То је недопустиво и значи да бисмо тако могли да поделимо и пацијенте који раде у државним и приватним фирмама.
У
Министарству здравља истичу да су болнице још 2005. године добиле допис да оне као државно власништво не смеју да пружају услуге приватним факултетима, док не добију сагласност Министарства. Оба клиничка центра су дозволила да студенти долазе на праксу, а да нису тражила то мишљење.
Ни пре три године, када је Медицинска академија основана, није наишла на позитивне реакције у стручним круговима, али је нова образовна установа некако успела да „избоксује“ дозволу
Министарства просвете. Као главна замерка истицана је чињеница да су Институт за судску медицину и Војномедицинска академија одбили да студенти овог факултета обављају практичну наставу код њих, а остало је без одговора питање зашто, како и колико ће и где они онда научити да лече људе.
У згради у Кумодрашкој улици студенти имају одличне услове за теоријску наставу, 11 амфитеатара, слушаонице, модерно опремљене кабинете, али им све то не значи много ако немају приступ пацијентима.
Министар здравља Томица Милосављевић је и раније упозоравао да је прављење медицинске академије много опасније од оснивања факултета осталих струка. Он је недавно изјавио да је у земљи са 2.000 незапослених лекара, довољно 500 доктора годишње, који се образују на постојећим државним факултетима.
Поверење
Без обзира на све, на Медицинску академију се и ове године уписало 40 свршених средњошколаца. Да би за шест година добили диплому доктора, њихове маме и тате издвојиће по 5.000 евра за два семестра, а питање је шта ће за то добити. Због свега тога се родитељи и студенти плаше да им држава кад дође „нормалније“ време неће признати ове дипломе.
-
Уписао сам ћерку на овај факултет, након што сам проверио да има све дозволе Министарства просвете - прича Зоран Кос, родитељ.
-
Она је после три године студирања дошла кући и рекла да више нема праксу. Једини разлог зашто је дискриминисана је што студира на приватном факултету.
Академци са Медицинске академије нису једини који се образују приватно, јер у Србији постоје и правни, стоматолошки, економски факултети... Сви они имају могућност да на праксу одлазе у државне установе.
Чекају акредитацију
Према речима Слободана Арсенијевића, председника Комисије за акредитацију високошколских установа, Медицинска академија се ни у трећем кругу није пријавила како би добила дозволу, али ће то морати да уради до краја 2009. године.
-
Тек тада ћемо ми сазнати да ли они имају све што је потребно да би школовали докторе - објашњава Арсенијевић. -
Ми смо комисија за квалитет, имамо прописане стандарде, а не делимо факултете на приватне и државне. Док не дају пријаву, за мене је тај проблем невидљив. Ако то не ураде неће моћи више да уписују студенте.
Њихов рад у образовању иде на душу Министарству просвете, које им је дало дозволу.