Морала сам да положим испит. Кад је неком фрка, некако се прочује по факсу. Почели су да ми нуде бубице, али нисам смела. А онда сам чула за ту оловку… И ево ме на четвртој години!
Нисам све преписала. Десетка привлачи пажњу. Профа може да провери, а то је онда крај.

Овако објашњава свој упис у завршну годину студија студенткиња Факултета политичких наука у Београду. Она је, нажалост, само једна од многих који покушавају на лакши начин да заврше факултет.

Сада, уочи јануарског испитног рока док једни увелико греју столицу, промућурни будући академци се спремају за преписивачку акцију.

Пушкице су давно заборављена средства, бежичне бубице више нису, како кажу студенти, нека сигурица, а тренутно су најпопуларнији „сетови за преписивање” који наводно не могу да се ометају и детектују. Сет најчешће чини мобилни телефон, микрофон, невидљива бубица и оловка са камером.

Ове стварчице некада су биле доступне само обавештајним службама, а данас се, нажалост, могу наћи готово на сваком кораку иако су забрањене у слободној продаји.

- Недавно сам сазнао за ту оловку. Студент на полагању пише њоме, сигнал хвата мобилни на коме се показује слика. Саучесник у другој просторији види питање на слици, чита одговор из књиге у микрофон који је некако повезан са бубицом у уху оног који полаже.

Ето, тако сам имао у једном дану 120 десетки! Поновио сам тестове и многи су пали или добили шестице.
До поноћи сам остао на факултету, али рекао сам им у шали да морам да проверим ту генијалност, јер је успех фантастичан, и да, ако је истинит, морамо сви брзо да напустимо факултет, јер бетон не може да издржи тежину 120 генијалних мозгова - објашњава професорску муку Чедомир Чупић, професор ФПН.

По неколико хиљада евра годишње зарађују они који продају или изнајмљују средства за преписивање, и то само на једном факултету. Ова опрема продаје се по огласима, а најчешће на интернету. Цена зависи од величине бубица и креће се од 80 до 300 евра. Сет се продаје за 500.

Најам великих бубица је 25 евра, а малих 40. Оне су толико неприметне да се пинцетом постављају у ушну шкољку. Иако је мала, бубица мора да се испроба, кажу студенти, јер зуји у ушима и треба се навићи на те звуке.

Студенти Факултета драмских уметности кажу да има оних који са интернета преписују семинарске и дипломске радове и да је то постало уобичајено на свим факултетима.

- На интернету има агенција за професионалну израду семинарских, дипломских, магистарских и мастер радова. Не знам колико то кошта, али како сам схватио, све се обавља преко интернета. Студент каже тему, предложи методологију, плати и мејлом добије рад - каже студент овог факултета, револтиран због оних који тако лакше дипломирају.
Међутим, професорка ФДУ Дана Вуксановић каже да се на одбрани рада одмах види да ли је студент сам спремао рад.


Казне за преписиваче

Професори и декани довијају се на разне начине да долијају преварантима. Тако неки факултети имају не само апарате који ометају рад мобилних телефона, већ и оне који детектују бубицу. Има и уређаја који ометају телефоне, а тада у воду пада и оловка.

Апарати упозоравају професоре да је бубица укључена. Скоро сви факултети, где је доминантан тест уместо усменог полагања, кажу да имају те уређаје. Професори који ухвате варалице на испиту најчешће тим студентима изричу забрану полагања испита шест месеци.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo  Reddit  StumbleUpon
MySpace  Live Spaces