- Слаб наступ (слаб карактер, личност која се ни по чему посебно не истиче и сл.);
- Избегавање контакта очима;
- Недостатак самопоуздања (или претерано истицање сопствених недостатака);
- Недостатак плана будуће каријере (непоседовање визије о сопственом професионалном развоју у будућности);

- Наглашавање својих приватних или пословних планова који показују да немате намеру да се задржавате у компанији код које сте дошли на интервју.

- Коришћење локализама-сленга у говору;
- Некомуникативност (говор у недовршеним реченицама или одговарање само са да или не, особе из којих се буквално морају извлачити одговори);

- Кашњење на интервју;

- Прецењивање, али и превелико потцењивање очекиване плате. Многи кандидати нису спремни за ово питање или изјављују како је то незахвално питање или одбијају да дају одговор. Имајте у виду да је ово уобичајено питање на интервјуу, па Вам је много боље да будете спремни за њега јер тиме Ви послодавцу показујете како цените себе и своје способности.

Због тога је битно да се не потцените сувише али ни да тражите високу плату која није у складу са Вашим тренутним капацитетима и позицијом за коју конкуришете. Уколико баш не можете да одредите бројку, дајте неки распон плате за који мислите да је фер.

- Недостатак ентузијазма и жеље да радите баш тај посао и баш код тог послодавца;

- Показивање нервозних навика (цупкање ногом, нервозни покрети рукама);

-Пренаглашавање финансијске стране (ако се стиче утисак да Вам је новац једина мотивација за рад);

- Недостатак такта (превише темпераментна особа, недостатак осећаја за процену ситуације, недостатак осећаја за односе са људима и сл.);
- Недостатак знања из стручне области;
- Нефлексибилност (непостојање воље за променом пребивалишта, за рад у сменама, за промену радног места и сл.);

- Чињеница да никад пре тога нисте чули за компанију или да мало знате о њој;

- Непостојање за почетак рада са ниже позиције и жеља за великим успехом, али на брзину;
- Непостојање жеље за даљим усавршавањем;
- Чињеница да не говорите лепо о претходном послодавцу;

- Лоше самопроцењивање (превелики его, надобудност, прецењивање сопствених квалификација и могућности и слично);

- Краткотрајна претходна запослења (велики број краткотрајних послова може да указује на то да не знате чиме желите да се бавите, да нисте упорни или да нисте добри у томе што сте радили);

- Неодговарајућа поставка према послодавцу (превише хладан или превише присан однос према члановима комисије за пријем нових радника);

- Револтираност и песимизам (особе које су револтиране и нервозне због дугог чекања на посао, које своје проблеме сваљују на стање у држави, претходне послодавце и слично).

- Нетолерантне предрасуде;
- Циничност / Лењост;
- Млако руковање;

- Обраћање са „ти". Без обзира колико је атмосфера опуштена и разговор пријатан, без обзира што су интервјуери можда вашег годишта, уколико вам они не предложе да пређете на „ти", немојте то самоиницијативно радити јер се то може оценити као знак непоштовања.

- Слаб наступ (слаб карактер, личност која се ни по чему посебно не истиче и сл.);
- Избегавање контакта очима;
- Недостатак самопоуздања (или претерано истицање сопствених недостатака);
- Недостатак плана будуће каријере (непоседовање визије о сопственом професионалном развоју у будућности);

- Наглашавање својих приватних или пословних планова који показују да немате намеру да се задржавате у компанији код које сте дошли на интервју.

- Коришћење локализама-сленга у говору;
- Некомуникативност (говор у недовршеним реченицама или одговарање само са да или не, особе из којих се буквално морају извлачити одговори);

- Кашњење на интервју;

- Прецењивање, али и превелико потцењивање очекиване плате. Многи кандидати нису спремни за ово питање или изјављују како је то незахвално питање или одбијају да дају одговор. Имајте у виду да је ово уобичајено питање на интервјуу, па Вам је много боље да будете спремни за њега јер тиме Ви послодавцу показујете како цените себе и своје способности.

Због тога је битно да се не потцените сувише али ни да тражите високу плату која није у складу са Вашим тренутним капацитетима и позицијом за коју конкуришете. Уколико баш не можете да одредите бројку, дајте неки распон плате за који мислите да је фер.

- Недостатак ентузијазма и жеље да радите баш тај посао и баш код тог послодавца;

- Показивање нервозних навика (цупкање ногом, нервозни покрети рукама);

-Пренаглашавање финансијске стране (ако се стиче утисак да Вам је новац једина мотивација за рад);

- Недостатак такта (превише темпераментна особа, недостатак осећаја за процену ситуације, недостатак осећаја за односе са људима и сл.);
- Недостатак знања из стручне области;
- Нефлексибилност (непостојање воље за променом пребивалишта, за рад у сменама, за промену радног места и сл.);

- Чињеница да никад пре тога нисте чули за компанију или да мало знате о њој;

- Непостојање за почетак рада са ниже позиције и жеља за великим успехом, али на брзину;
- Непостојање жеље за даљим усавршавањем;
- Чињеница да не говорите лепо о претходном послодавцу;

- Лоше самопроцењивање (превелики его, надобудност, прецењивање сопствених квалификација и могућности и слично);

- Краткотрајна претходна запослења (велики број краткотрајних послова може да указује на то да не знате чиме желите да се бавите, да нисте упорни или да нисте добри у томе што сте радили);

- Неодговарајућа поставка према послодавцу (превише хладан или превише присан однос према члановима комисије за пријем нових радника);

- Револтираност и песимизам (особе које су револтиране и нервозне због дугог чекања на посао, које своје проблеме сваљују на стање у држави, претходне послодавце и слично).

- Нетолерантне предрасуде;
- Циничност / Лењост;
- Млако руковање;

- Обраћање са „ти". Без обзира колико је атмосфера опуштена и разговор пријатан, без обзира што су интервјуери можда вашег годишта, уколико вам они не предложе да пређете на „ти", немојте то самоиницијативно радити јер се то може оценити као знак непоштовања.