Протест студената архитектуре који траже повећање уписне квоте за мастер студије, указао је на грешку у корацима која је направљена приликом доношења Закона о високом образовању.

Брзоплето усвајање овог законског акта, без дефинисања Националног оквира квалификација, довело је до тога студенти после завршене три године студија, једноставно, немају где да се запосле.

На појединим факултетима, као што су архитектура и машинство, усвојен је систем студија три плус два. То у пракси значи да студенти после треће године добијају - бачелор диплому, а после пете - мастер. Међутим, проблем је што бачелори не постоје у постојећем овиру квалификација, нити су препознати на тржиту рада.

- Студенти архитектуре су потпуно у праву - објашњава проф. др Сима Аврамовић, председник Статутарне комисије БУ. - Они сада завршавају трећу годину и немају где да се запосле, пошто нису препознати у систему квалификација, а слична ситуација је и на Машинском факултету. Према старом квалификационом оквиру, који је још увек важећи и препознаје степене, њихова звања не постоје.

Како наглашава Аврамовић, систем три плус два, једноставно, приморава студенте да сви иду на мастер студије, што не постоји нигде у свету. Решење за постојећу ситуацију, према мишљењу нашег саговорника, је доношење измена Закона о високом образвању. Радна група Универзитета у Београду направила је предлог измена, који ће бити упућен свим државним и приватним универзитетима на изјашњавање.

- Предлогом измена закона предвиђено је увођења система три плус један плус један - истиче Аврамовић. - После усвајања, треба да се направи нови Национални оквир квалификација, којим ће бити тачно прецизирано које послове могу обављати бачелори, дипломирани и мастери. Тако, рецимо, ако неки заврши три године права и добије стручни назив правник знаће се да може да ради.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo  Reddit  StumbleUpon
MySpace  Live Spaces