Како изгледа листа најперспективнијих факултета, ко ће лако наћи посао, чија ће струка остати популарна и у будућности, а ко ће најбоље зарађивати.

Драган Ђукић, директор сектора за посредовање у запошљавању и планирању каријере Националне службе за запошљавање, каже за "Време" да у последњих неколико година постоји константно висок ниво тражње за стручњацима у области информационих технологија, телекомуникација, инжењерима електротехнике, информатике и за програмерима. Такође, стабилна је тражња за правницима, економистима и фармацеутима. Добро стоје и грађевински инжењери, али, како објашњава Ђукић, тамо плате и нису баш атрактивне.

Слично је и са облашћу образовања где постоји потреба за наставницима, и њих има на тржишту рада, али због ниже зараде они не желе да раде у школама и, у крајњој линији, исплативије им је да држе приватне часове. На пример, познавање језика, тј. диплома Филолошког факултета, иако не доноси зараду, веома је тражена.

Међутим, чак и када је реч о траженим занимањима, могуће је да се тржиште "предомисли", па да је смер одређеног факултета исплатив у једном тренутку, али не нужно и за неколико година. Ђукић се сећа да је пре четири године, када је финансијски сектор нагло порастао, постојала велика тражња за службеницима у банкама. Међутим, у последњих годину дана тржиште се заситило. "Сад имамо парадокс", објашњава.

Електротехнички: одавно у врху и по мери послодавца

По речима људи из струке, са дипломом Електротехничког факултета (ЕТФ) "до јесенас је било заиста лако наћи посао, мада је последњих месеци, због економске кризе, тражња доста опала", што је опште место. Упућени кажу да ће ова струка тешко икад потпасти у дефицитарна занимања. Почетна плата ЕТФ-оваца није испод 500 евра. За њих је знање језика неопходно - првенствено енглеског, с обзиром на то да су све стручне и значајније књиге управо на енглеском.

Годишње се на ЕТФ упише 560 студената, при чему се 60 одмах опредељује за смер софтверско инжењерство, док се осталих 500 усмерава након друге године. Према речима декана факултета Миодрага Поповића, ранији просек студирања од око седам година сада се, захваљујући Болоњи, смањује на око четири године.

Иако болоњски систем школовања може деловати као подстицај на редовно учење и похађање факултета, студенти су махом незадовољни јер је количина градива остала иста, само се начин његовог организовања променио - двосеместрални предмети су сада једносеместрални, раније факултативна предавања задржала су досадашњи квалитет, али су постала обавезна, колоквијуми су услов за излазак на испит, али не ослобађају дела градива... Но, критике на рачун Болоње упућене су на готово свим факултетима и ретки су студенти који су (у потпуности) задовољни овим системом школовања.

Иако раде различите пројекте, тимске и самосталне, студенти ЕТФ-а сматрају да на факултету има недовољно практичног рада. Осим тога, прижељкују да наставни програм буде више по узору на програме иностраних универзитета, али, с друге стране, задовољни су условима рада, сарадњом са професорима и количином знања коју им они пружају.

Ове школске године актуелна је била енергетика, док је пре седам или осам година траженији смер био телекомуникације. Послодавци хвале овај факултет због развијања логичког мишљења и широког знања које студенти добијају. На пример, Виша електротехничка школа (ВЕТШ), као лакше решење, према речима декана ЕТФ-а, "више оспособљује студенте на нека ужа и практична знања, али без јаче теоријске подлоге, тако да су студенти по завршетку у проблему уколико се тражње тржишта промене" или, како каже једна студенткиња ЕТФ-а, "ВЕТШ нуди брзо решење за ситне послове у струци".

Један послодавац, који није желео да му се помене име, казао је да "највећа разлика између ЕТФ-а и ВЕТШ-а и јесте у начину размишљања и логици, а не у стеченим знањима која могу брзо да се надокнаде".

Мобилни оператер Теленор запошљава доста студената са овог факултета и у овој компанији кажу да је њихово знање несумњиво. Јелена Миливојевић, менаџер за људске ресурсе у Теленору, у разговору за "Време" објашњава да "има јако добрих инжењера, веома поткованих знањем, који се очигледно развијају у изузетне стручњаке". Међутим, иако су у питању одлични студенти, често се дешава да немају јасну слику о ономе што ће радити, тако да је потребно да прође неко време да се уклопе како би теоријска знања применили у практичне сврхе.

Економски: брзо запошљавање и велики избор радних места

Постоји раскорак између онога што студенти очекују да ће им бити посао и онога што послодавци очекују од истих тих студената, без обзира на то о ком занимању је реч.

Говорећи о дипломцима Економског факултета, Александра Радовић из Пираеус банке примећује да "они имају много теоријског, а мало практичног знања, недовољно су, на пример, радили студије случаја, тако да је неопходан известан период увођења у посао. Врло често су незадовољни рутинским и репетитивним пословима јер имају утисак да ‘нису студирали да би радили тако једноставне ствари’." У ProCredit банци кажу нам да ствари које људи са факултетом не виде као блиске (или за које сматрају да пошто су завршили факултете то не треба да раде) јесу контакт са клијентима и активан рад у смислу неседења за столом.

Мирјана Гарапић Закањи из ProCredit банке додаје да за нека радна места за која није неопходно поседовање факултетске дипломе, у огласу за посао као услов поставе немање факултета управо зато што се они са дипломом тешко прилагођавају одређеним, почетним пословима. "Не иде ни њима у прилог, јер питање је да ли има довољно посла за искључиво људе са факултетом", сматра она.

Без обзира на то, чињеница је да се студенти Економског факултета најчешће запошљавају током прве године након дипломирања. По речима студента продекана Економског факултета Вељка Мијушковића, могућности су им заиста велике - банке, осигуравајућа друштва, инвестициони фондови, јавни сектор, маркетиншке агенције, агенције за промет робе, агенције за шпедицију, образовни центри, институти...

Факултет годишње уписује 1500 студената - 650 се финансира из буџета, 550 је на самофинансирању и 300 студира на даљину. Просек студирања је око осам година. На Економском факултету, по речима апсолвената, постоји разлика између смерова - рачунарство, ревизија и банкарство се сматрају тежим и перспективнијим смеровима, док маркетинг и спољна трговина по некима спадају у лакше. На факултету нам је, међутим, речено да се не може дефинисати који је смер најперспективнији јер су сви веома квалитетни. Најмногољуднији смерови су финансије, банкарство и осигурање, затим спољна трговина и међународне финансије, па маркетинг.

На факултету је актуелна и честа међународна размена студената, а такође се организују курсеви у склопу факултета, који су доступни свим лицима. Што се тиче примене болоњског система код економиста, продекан Вељко Мијушковић износи позитивне и негативне стране: "Добра страна је олакшан начин полагања испита и већа пролазност по предметима, док је лоша страна селективна примена и неразумевање суштине болоњског процеса, а то је скраћење времена студирања, од стране већине наставничког кадра."

Организационе науке: диплома са искуством, брзо запошљавање, пристојне зараде

Није реткост на факултетима да се зарад бржег увођења у посао и уопште боље оријентације студената одржава пракса за време студирања. И док је, у већини случајева, она раније зависила од воље студента, сада, увођењем болоњског система, она је скоро свуда обавезна. Тако је и са Факултетом организационих наука (ФОН), на којем је од ове године тронедељна пракса у већој фирми нужан услов за добијање дипломе.

Стручни сарадник за студентску праксу при ФОН-у Славка Кркић објашњава да је пракса веома битна ради будућег профилисања. Када је крајем 2001. она почела да позива фирме на сарадњу, чест одговор је био: "А шта да дамо ‘фоновцима’, шта они уопште раде?" По свему судећи, такав однос се и те како променио. Студенти ФОН-а се веома брзо запошљавају, имају пристојне зараде, међутим од Нове године, кажу, опала је потражња и за њима, па чак и за иначе веома траженим, информатичким смером.

Просек студирања је око шест година. Годишње се пријави око 1800 студената, од којих буде примљено близу 660. То значи да је однос оних који успешно положе пријемни испит из математике и опште културе, и оних који то не успеју 3:1. Маја Леви Јакшић, продекан за развој на ФОН-у, каже да је однедавно кренуо и пилот-пројекат наставе на енглеском језику, у којем учествује око 200 студената и који тек треба да буде верификован.

У Теленору нам кажу да су задовољни дипломцима који долазе одавде јер се доста оријентишу на практичан рад. "Спремни су поприлично. Током студирања имају пуно радионица, посета институцијама и компанијама, доста су укључени у посао, предавачи су из праксе. Широк је дијапазон области пословања које су покривене током студија", каже Јелена Миливојевић. Она сматра да неће бити смањења тражње за кадровима ФОН-а, већ напротив, јер се индустрија информационих технологија непрестано развија.


Фармацеутски: лепота и здравље, пракса у симулирајућој лабораторији и апотеци

Још једна област која се стално развија и чији су стручњаци тражени је фармација.

Продекан за наставу Фармацеутског факултета Весна Кунтић каже да се не плаши за будућност својих студената јер је животни век све дужи, потреба да се буде млад све интензивнија, а то само јача фармацеутску индустрију. Овај факултет има два смера: чисту фармацију на којем је јача конкуренција и медицинску биохемију. Ужи стручни предмети почињу од треће године и њима се покрива пракса (у оквиру факултета постоје симулирајућа лабораторија и апотека).

Првобитно је на факултету било планирано да пракса траје шест месеци, међутим, то није било могуће по правилима за акредитацију, тако да је практични рад ограничен на рад у оквиру уже стручних предмета.

Док је пре пет или шест година минимум за улазак на буџет био близу 88 поена на пријемном испиту из математике и хемије, прошле године тај број износио је десетак поена мање. Просечна дужина студија је до Болоње била 8,15 година са нешто вишом просечном оценом у односу на већину других факултета.

Правни: увек тражени, искуство пожељно, није неопходно

Правници су увек тражени без обзира на завршени смер - додуше, сада у време економске кризе, као и свуда, нешто мање. Од дипломираног правника очекује се знање страног језика, као и познавање рада на рачунару. Радно искуство за проналажење посла није неопходно, али је свуда пожељно. Квалитети које послодавци цене код кандидата (осим компетенције, наравно) јесу спремност на сарадњу са другима, односно тимски рад. Међутим, по њима, "ако запослени није тимски играч, не значи да није добар запослени, увек се може пронаћи опсег послова који захтева индивидуални рад и на тај начин извући максимум из сваког запосленог".

Правни факултет броји 13.000 студената (сваке године се уписује 600 финансираних из буџета и 900 на самофинансирању), а просек студирања је око осам година.

На факултету нам је речено да смерови нису пресудни при запошљавању, па се можда и због тога већина студената пре треће године одлучује за опције које носе са собом нешто лакше испите (смер међународно право). Када је реч о систему школовања на Правном факултету, основна замерка - упркос квалитетним професорима и реалним изгледима за будуће грађење каријере - јесте мањак практичног рада.

Ово не тврде само студенти већ и послодавци. Према речима Бојане Стојшић, менаџера КБЦ адвокатске канцеларије из Београда, "Правни факултет не пружа потребну праксу правног писања, изражавања и дебате, тако да свежи правници практично крећу од самог почетка јер практична примена, где би студенти учили да пишу тужбе, пресуде, правна мишљења, тј. примену правних норми на појединачним случајевима, није покривена наставним програмом".

Иако послодавци генерално више цене државне факултете (види оквир), Правни факултет Универзитета Унион, опет по речима послодаваца, садржи у свом плану и програму, у односу на државни, више практичних задатака - примене прописа, писање тужби... Речју, модернији приступ изучавању правних дисциплина, јер, како и студенти мисле, поред стандардних, овде се изучавају и савремене правне дисциплине. Осим тога, као предност још наводе мањи број студената због чега су професори у могућности да им се више посвете.

Ипак, већи број завршених средњошколаца одлучиће се за државни Правни факултет, а они који не успеју у намери да се упишу, а при том су у могућности да плаћају своје школовање 2000 евра годишње, уживаће у наведеним привилегијама приватног факултета. Додатна привилегија - уколико се под то може подвести - јесте мањи обим градива за испите. Иако послодавцима није битно са ког факултета долази диплома, сами кажу да приватни факултет још није задобио позитиван статус међу омладином и да га зато уписују када прва опција (државни) више није у игри, па да из тог разлога често постоји разлика у квалитету кандидата.


Човек или диплома

У разговору са послодавцима често смо чули коментар да много мање зависи од факултета, а много више од појединца. По тој логици, ако неко има квалитете који се траже, интелектуалну радозналост, посвећеност послу и тиму, није много битно са ког факултета долази, односно чију диплому има у џепу. Битно је шта зна и колико жели да сазна.

Када је о Србији реч, искуство Мирјане Гарапић Закањи, члана извршног одбора ProCredit банке, говори да са којег год факултета неко долазио, број оних који успевају и не успевају на одређеном радном месту је скоро исти. "Искрено да кажем, ја не видим велику разлику међу студентима са разних факултета и уопште универзитета", закључује она.

У Теленору објашњавају да приликом селекције кандидати пролазе низ тестова и интервјуа, а такође им се ради и профил личности. Диплома и просек јесу битни, али је важнији начин на који неко размишља, какав став има, колико жели да учи и напредује. По речима Јелене Миливојевић, ти квалитети пресуђују при одлуци о томе који ће од бројних кандидата са сличном просечном оценом на факултету добити радно место.

У корпоративним срединама, почетнички послови не захтевају високу софистицираност, него практичност, брзину и способност брзог учења кроз рад, тако да су лична својства, а нарочито проактивност кандидата и његова спремност на тимски рад и стрпљиво грађење каријере много важнији од разлике у просечној оцени", каже Александра Радић из Piraeus банке.

Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање сматра да је општи тренд свуда у свету, па чак и код нас, да послодавци гледају шта људи знају и умеју: "Дакле, диплома ће све више бити улазница за утакмицу, а да ли ћете ви дати гол или ћете добити црвени картон у петом минуту - то зависи од вас", закључује он.