01.07.2009.
Цене школарина?
Још је неизвесно да ли ће сви факултети вратити износ школарина на прошлогодишњи ниво, иако су такав договор потписали ректори државних универзитета и представници надлежних министарстава. Јер, представници високошколских установа истичу да су им касе већ одавно полупразне.
На факултетима кажу да би задржавање прошлогодишњих школарина, практично, значило да се цена снижава, јер су је већ "прегазили" трошкови живота. Уз то, наводе и да држава већ годинама не испуњава обавезе према државним факултетима око покривања рачуна за струју, грејање, воду... Зато су поједини факултети, с мањим бројем студената, у милионским дуговима.
Према речима проф. др Радосава Бубња, ректора
Универзитета у Нишу, школарине нису мењане две и по године. Како истиче Бубањ, факултети који су повећавали цене, само су на стари износ "додали" пораст трошкова живота. Бубањ сматра да се одредбе потписаног споразума, ипак, не могу примењивати ретроактивно.
-
Вратићемо школарину са 70.000 на 60.000 динара - каже проф. др Небојша Ралевић, декан
Пољопривредног факултета у Београду. - Та разлика нам неће пуно значити, јер годинама трошкове самофинансирајућих студената покривамо из сопствених прихода. Од државе не добијамо новац за материјалне трошкове, ни за практичну наставу, а још ћемо од онога што сами зарадимо 12,5 одсто морати да дајемо држави.
Декан

yu">Географског факултета проф. др Србољуб Стаменковић, каже да су најпре предложили школарину од 95.000 динара, па је снизили на 75.000, а додаје да ће, ако то буде захтев, вратити прошлогодишњи износ од 63.000 динара.
-
Споразум смо проследили свим факултетима, а сад савети треба да се изјасне - објашњава проф. др Здравко Витошевић, ректор
Универзитета у Приштини. - Школарине су повећала само три факултета, али је сигурно да ће одлука о враћању на прошлогодишњи ниво бити поштована.
Савет Универзитета уметности у Београду, међутим, саопштио је да не прихвата предлог споразума са Владом. Они наводе да им се буџет смањује за 12,5 одсто, иако су факултети из тог фонда плаћали 80-90 одсто својих материјалних трошкова.
Да подсетимо, потписаним споразумом предвиђено је да факултети издвајају 12,5 одсто сопствених прихода у буџет, као и да школарине остану исте. Министар Ђелић је најавио да ће факултетима који не врате цену школарине, уместо 12,5 одсто из сопствених прихода бити узимано 40 одсто прихода.
По старом
И пре потписивања споразума, три факултета Универзитета у Београду донела су одлуку да не повећавају школарине - Правни, Хемијски и Економски. У односу на прошлогодишње износе, иначе, школарине на универзитетима повећане су и до 20.000 динара.