Почетак каријере једног од највећих домаћих кошаркаша у историји овог спорта везује се за београдски Партизан, тим у коме је Дивац одиграо пет сезона пре него што је отишао у НБА лигу.

Освојене титуле са Партизаном, али и трофеји освојени са југословенском репрезентацијом, били су само најава његовог великог успеха у Америци.
Лос Анђелес Лејкерси Дивца су узели као двадесет шестог пика на драфту крајем 1988. године. Када је Карим Абдул Џабар напустио кошарку, 1989. године, Лејкерси су са дозом неповерења у тим убацили стартног центра који никада није био на америчком колеџу.

У току наредне две године, Дивац је имао пети проценат шута у NBА лиги, а минутажа на утакмицама повећала му се са 19,6 минута на 27. Такође, био је други по скоковима у свом тиму.

Следеће сезоне, операција због повреде леђа спречила га је да игра у 44 утакмице. Одмах по опоравку, Дивац се враћа у први тим.
У тиму Лејкерса изједначавао се, по многим показатељима, са легендарним Џабаром. Једном је изабран за играча недеље, а константно је био међу 40 најбољих играча NBА лиге по броју скокова, асистенција, поена, проценту шута...

У сезони 1993/94. био је водећи центар лиге по броју асистенција. Лејкерси 1996. године купују Шакила О'Нила и Дивца трампе са Шарлот Хорнетсима за права на тадашњег осамнаестогодишњака Коби Брајанта.

Године 1999. Дивац потписује уговор са Сакраменто Кингсима. Играјући у овом тиму са нашим Пеђом Стојаковићем, постиже велике успехе.
Нагло је порастао респект према свим играчима Кингса.
Тим Сакрамента је у сезони 2001/2002. године био најјачи тим поред Лејкерса, а познато финале Западне Конференције ова два тима сматрало се финалом пре финала лиге.
Нажалост, Сакраменто није успео да освоји титулу у поменутој сезони.

На последње одржаном Светском првенству у кошарци у Индијанаполису, Дивац је са својим саиграчима из тада југословенске репрезентације успео да већ у четвртфиналу савлада пословично непобедив репрезентативни тим Америке. Након тога, савладавши у финалу репрезентацију Аргентине, усред Америке и постојбине спорта, ком је посветио живот, освојио је титулу шампиона света.


С: Обзиром да сте активни не само у спорту већ и у послу и хуманитарном раду, колико имате времена за одмор у нашој земљи?

Па, хуманитарни рад ме одмара. Док сам у Србији, задовољство је помагати другима који имају мање среће.

С: Која је последња или која је току хуманитарна акција у којој учествујете?

Последње што сам радио је ревизија оствареног у хуманитарним акцијама од прошле године. То је била акција помоћи школама које су у тешким условима, школама за децу са специјалним потребама које немају могућности да обезбеде компјутере који су им неопходни. Постоји нетwорк који спаја те школе и помаже да се лакше научи рад на компјутерима. Ова акција је организована уз помоћ америчке организације IOCC.

С: Док сте играли за Сакраменто, млади у Србији су остајали до 6 х гледајући ваше утакмице. Колико вам значи подршка док сте у Америци?

Без обзира на удаљеност, осећа се велика подршка људи из Србије. Такође, на утакмицама нам прилазе људи, поздрављају нас и то нама веома значи.

С: Какви су вам планови за будућност? Хоће ли се наставити играчка каријера?

Играчка каријера ми је при крају - ово је тренутак одлуке. Поред спорта који волим постоје и интересовања за неке друге стране живота у којима бих се опробао.

С: Шта мислите о повратку Карим Абдул Џабара као тренера у Лејкерсе?

То је стварно сјајна ствар. Оно што је добро код Американаца јесте да враћају легенде и оне људе који вреде, док је код нас та ствар потпуно другачија. Што се тиче Џабара, био је велики играч и пуно ће значити Лејкерсима у будућности.

С: Да ли се у вашој богатој каријери може издвојити најдражи период?

Сваки период је имао нешто своје. Тешко је то издвојити. Ипак, играти за репрезентацију је за мене било нешто посебно.

С: Шта можете поручити студентима Београда?

Едукација младих је јако битна. Веома је важна за одрастање сваког човека.Ви (студенти - прим. ур.) то не видите док сте млади, али ће вам касније много значити.

С: Да ли ће ваши синови или ћеркица попут вас бити посвећени спорту или показују афинитете ка другим дисциплинама?

Није битно хоће ли се бавити спортом или нечим другим. Битно је да то што раде воле и да буду посвећени томе. Мени је најбитније да они буду срећни. Најмлађи син ми је спортиста. Ја бих волео, али нећу га приморавати да остане при спорту. За шта се буду определили, биће то њихова одлука.

С: Коју музику волите да слушате у слободно време?

Зависи од ситуације. Када путујем на утакмице, волим да се опустим. Тада у колима слушам јазз и блуес. Код куће у слободно време волим да слушам роцк, а када сам у Србији на сплавовима, мада то иначе није моја музика, слушам народну.

С: Појављивали сте се у неколико америчких филмова и код нас у серији “Црни Груја”. Шта за вас то представља?

То је једно ново и лепо искуство. Раније сам се дружио са глумцима, тј. био сам у том друштву. Моја супруга је студирала Факултет Драмских Уметности тако да сам доста времена проводио на том факултету, а једини сам који није добио диплому. :)

С: Шта вам се данас лепо догодило у Београду?

Хм. . . Пробудио сам се. . . нови је дан. Живот иде даље. :)

С: Да ли се често сетите историјског сусрета наше репрезентације са Русијом, када су нас, постигавши три тројке за редом, победили за пола “коша”?

Ружне ствари се пишу у песку, а лепе у камену. Ветар ће однети песак. . .

П.С.
Хвала вам, Владе, на времену које сте издвојили за “Студент” магазин. Велико хвала г. Зорану Милашиновићу КК “Машинац” Краљево, без кога овај интервју не би постојао.