Колико се студената запосли после завршених студија, колико од њих нађе посао баш у својој струци, да ли уопште вреди студирати - питања су која муче оне који тек треба да упишу неки од факултета, оне који тренутно студирају, али и оне који су студије завршили и кренули у потрагу за послом.

На Факултету Организационих Наука у Београду студенти могу да се определе за један од четири смера. Одсек за Информационе Системе и Технологије као и Одсек за Менаџмент су тренутно најпопуларнији што доказује број студената који их похађа.

Интересовање за одсек Производног и Операционог Менаџмента и одсек за Управљање Квалитетом из дана у дан све више расте због изузетне заинересованости компанија управо за кадрове ових профила.

Велики допринос студентима који налазе посао пружа и ФОН-ов тим који обезбеђује могућност обављања стручне праксе. Пракса се обавља како у привредним тако и у непривредним организацијама.

Постоји чак 64 компаније које пружају подршку студентима у овој области. На тај начин, студенти који желе то, могу да се опробају у неком од послова који их занима. Заинтересованст студената за овај начин стицања искуства се повећава више него двоструко из године у годину .

Поред искуства, постоји још неколико мотива да се студенти одлуче за стручну праксу; један од њих је чињеница да се на тај начин стичу значајни контакти који могу допринети бржем и бољем запослењу. ту је и чињеница је да преко 2% студената нађе запослење управо за време праксе, а сложићемо се и да препорука реномираних компанија у вашем CV-у много значи.

Уколико поредимо искуства дипломаца ФОН-а видећемо да није све тако сјајно како неки од професора факултета оптимистично тврде.

Ипак ми живимо у економски ослабљеној земљи у којој прилике за посао не долазе тако често. Уколико говоримо о послу у струци за коју смо се квалификовали, а поврх свега о послу са зарадама које се пореде са европским, шансе су још мање.

Један од начина да брже и лакше добијете посао је да сте у сталном контакту са студентским организацијама.
На ФОН-у се овом проблематиком највише баве Центар за развој каријере-Fon Career Center-који нуди помоћ при стручном усавршавању, професионалном усмеравању и запошљавању и Aiesec-који се бави разменом струдената са циљем да нађу привремео запослење страних студената у фирмама и организацијама где се њихове академске способности могу применити у практичнм ситуацијама.

Од великог значаја за запошљавање студената је “Career Daуs” који Aiesec организује сад већ традиционално сваке године.
Уколико погледамо овогодишње понуде видећемо јако велику заинтересованост како домаћих тако и страних компанија за кадрове ФОН-овог профила. Ради се о реномираним компанијама које пружају сигурност и углавном високе зараде.

Најтраженији су кадрови из области Менаџмента, а велико интересовање је и за IT стучњаке.

Управо Fon Career Center је у сарадњи са факултетом покренуо истраживање са циљем да се упореде различита искуства ФОН-ових дипломаца приликом проналажења запослења како би добили праву слику о потражњи привреде за стручним високообразовним кадровима ФОН-овог профила, њиховим специфичним знањима и вештинама.

Задатак Fon Career Центер тима, био је да истраживањем које су спровели дођу до конкретних и тачних информација о вредновању дипломе и знања које студенти стичу на Факултету Организационих Наука.

Од значаја им је било да сазнају начин на који дипломци праве градацију између онога сто желе и онога што су остварили захваљујући дипломи ФОН-а, а тиче се области зарада, међуљудских односа, услова рада и радног окружења.

На основу анкетирања и статистичке обраде дошло се до охрабрујућег податка да је чак 4/5 дипломаца вец нашло посао, од којих је њих 62% конкурисало мање од 5 пута за посао, док је сваки 11-и конкурисао чак 40 пута. Највећи број испитаника се запослило још за време студирања, обично су то хонорарни послови у складу са струком и стручном спремом са почетном платом од 15.000-25.000 динара.

Сагледавајући њихове жеље, сазнали смо да дипломци ФОН-а имају једну заједичку карактеристику, а то је да желе посао из своје струке који омогућава даље напредовање и усавршавање, где креативности и вештине које стичу на факултету долазе до изражаја.

Структура дипломаца по смеровима је следећа:
- Менаџмент: 36,98%,
- Информациони Системи: 44,38% ,
- Производни менадзмент: 8,96%
- Управљање квалитетом: 9,67%

Приликом тражења запослења дипломци истичу утисак који су оставили приликом интервјуа као нешто најбитније што им је донело посао.

Сложићемо се да су реакције послодаваца ипак једна од најбитнијих ставки приликом запошљавања. Чак 26,7% дипломаца је наишло на екстремно позитивне реакције у вези са дипломом ФОН-а док остали, захваљујући предрасудама или пак искуством које Фонова диплома носи са собом , поистовећују ФОН са скоро-насталим факултетима у области Менаџмента, који се лако и брзо завршава.

ФОН-у пре свега недостаје усавршавање и стицање практичних знања, стога се никако не може поредити са Економским факултетом који, како они наводе, предњачи у тој области. Охрабрујуће је да је много више оних који мисле да се је то модеран факултет, са студентима који се лако сналазе на раличитим позицијама и разликују по својим специфичним знањима и вештинама од осталих.

Док су „менаџери“ и „квалитетлије“ мишљења да нису имали предност у односу на дипломце других факултета, „информатичари“ сматрају да су знањем, вештинама и дипломом Фона, аутоматски имали предност.

Да ли због рејтинга Факултета Организационих наука или пак због знања које усвојили, дипломци Информационих система остварију најповољније резултате у области зарада и брзине запошљавања што говори и податак да је навеци број запослених управо са овог одсека. Иако предњаче у осталим сферама, у области напредовања ИТ стручњаци немају толико успеха.

Када говоримо о стању на постдипломским студијама, примећујемо да је јако мали одазив студената који се одлуче за напредовање под окриљем матичног факултета.
Катедра за Управљање квалитетом, доноси највише дипломаца који се одлуче за похађање постдиполомских студија. Правећи паралелу са осталим смеровима, уочавамо да дипломци са смера Управљење кавалитетом најтеже долазе до посла у својој струци, и да јако ретко напредују, чак 70% њих још увек није напредовало.

Истина је да постоји неколико начина да се дође до запослења. Колико су контакти битни, видимо и из резултата да се највише студентата запосли преко препоруке, а потом преко огласа.

Ипак, једно од првих питања које се поставља када је реч о запослењу је висина зараде, а ФОН-ови дипломци остварују следеће резултате:

Искуства људи са завршеним Факултетом Организационих Наука говоре да ситуација јесте тешка, али да се изузетно великим трудом, залагањем и упорношћу ипак долази до посла. Уколико погледамо било које огласе и понуде за посао, видећемо да је потражња тржишта рада за стручним високо образовним кадровима ФОН-овог профила велика.

Поражавајуће је то што се велики број тих кадрова у потрази за бољим запослењем, условима и већом зарадом определи за одлазак у иностранство, али то је реалност коју моземо да прихватимо или не прихватимо.
Стручњаци овог профила су изузетно тражени како због широког спектра знања које добију на факултету, тако због све веће потребе привреде и друштва за овом врстом кадрова.

Разноликост смерова омогућава напредовање и ангажовање на различитим пољима интересовања. Сваки од 4 одсека одликује препознатљивост и екслузивност. Заједно они чине јединствени бренд, који се различито котира на трзишту., и уколико се определите за неки од њих имате велике шансе да уз труд и ангажовање остварите добре позиције у свету успешних.
Преузето из часописа МонопоЛЛист (2005)