У претходним бројевима „МонополЛиста” имали сте прилику да прочитате како написати добар CV и пропратно писмо. А шта се дешава када ваш потенцијални послодавац односно његова служба људских ресурса изабере баш Вас да дођете на „један кратак разговор и тестић“...

„За економисте увек има посла“ је фраза коју чујем сваког дана од неекономиста. Па ако га заиста има, због чега онда у Националној служби за запошљавање има толико незапослених са VII-1 степеном стручне спреме и то економске струке.

Због појаве приватних факултета стање на тржишту рада се променило, и последње две године је понуда економиста доста већа од тражње за истима.

Иако смо још увек у бољем положају приликом запошљавања регуларним путем од оних који заврше Сега Мега универзитет или Б(удимо)К(ултурни) (и научимо падеже) и њима сличне, у трци за посао више није довољно написати само добар CV, пропратно писмо и научити напамет одговоре на питања која ће вам поставити неко из HR-а (упс – на два места у овом МЛ-у се спомиње нова игрица HR).

Данас је уобичајено да се „трка за послом“ наставља испитима. Ако мислите да се ваш последњи испит одиграва у згради факултета, преварили сте се.

Као што сте прочитали, понуда је већа од тражње (мислим на незапослене економисте) и само упорни или они са везом налазе посао у кратком року.

А шта значи бити упоран.
Па, рецимо, листати огласе сваког дана, слати минимум на две е-маил или поштанске адресе своју биографију и пропратно писмо, и ићи на сва тестирања на која вас позову. Тестирања – да да, добро сте прочитали.

Нека изгледају као „многољудни“ писмени испити на нашем факултету, нека се раде у интимнијој атмосфери, а нека почињу мегаломанским презентацијама фирми код којих сте аплицирали за посао. И све се своди на исто – два сата уз оловку, папир, евентуално калкулатор и мозак.

Пошто компаније у којима се врши оваква селекција кадрова и чија тестирања описујемо у даљем тексу, нису платиле рекламу у нашем часопису нећемо их именовати, те ће све бити „игра случаја“.

Случај 1 – трговинско предузеће: У овој фирми није битно да ли сте конкурисали за место возача, шефа магацина или заменика директора неког сектора – радићете исти тест. Сат времена, по задатку мање од два минута, а тежина задатака може се поредити са неким тежим испитом на нашем факултету. Дигитрон неизоставно потребан као и логика у расуђивању.

Задаци су рачунски, подељени у неколико група, и уколико сте просечно паметни и брзи нећете стићи до краја да га урадите јер нема довољно времена. Савет – радите оно што вам се учини да знате. Плус посао није у Београду иако увек нагласе да јесте.

Случај 2 – домаћи гигант: Конкуришете ли за праксу или посао у овој компанији чека вас исто: четири теста интелигенције, од којих се сваки ради по двадесетак минута, а по њиховом окончању следи тест познавања енглеског језика – или слободним стилом речено: превести на енглески текст који је јако лоше преведен са енглеског језика на српски и садржи неколико речи које су преузете из немачког језика.

Ако вам се посрећи и позову вас на даље „анализе“ провериће ваше познавање рада на рачунару тако што ћете слати e-mail, куцати у Wordu и сумирати у Excelu.
И наравно ту је још један разговор са чиком или тетом из HR-a. Водите рачуна када од вас траже да кажете НЕШТО на енглеском, уколико неколико пута изговорите SOMETHING, закључиће да је ваше познавање овог језика сјајно.

А за припаднице лепшег пола још један додатни савет – веома је битно како се облачите. Постоји „теоријски“ dress code, али се он у пракси разликује. Ако се закопчате до грла рећиће вам да сте неприкладно обучени, а поред вас ће протрчати млада дама стилизована као Памела Андерсон која, иако обучена не-у-складу са написаним dress code-ом мами уздах онога ко вас интервјуише.

Случај 3 – банка: Пракса је да се створи интимна атмосфера међу кандидатима који су ушли у најужи избор, и да се сваки следећи који се наглас представља хвали више од свог претходника. И када се тако нахвалите, прецените и слично, убаце вам у руке три теста и донесу лаптоп, да виде да ли то ваше хвалисање има опипљиву основу.

Први тест – општа информисаност, почиње питањима о самој фирми у којој конкуришете за посао (стога пре интервјуа, односно теста, проведите сате и сате гуглајући, јер је битан сваки детаљ, као на пример чиме су се оснивачи те фирме бавили пре него што су је основали).

Затим следе питања о економској ситуацији у земљи – пројектоване стопе инфлације, приходи од приватизације, ко је купио неку банку, предузеће и слично, шта значе скраћенице GDP, GNP, APR, GGU, CPI, а финале самог теста је познавање природе и друштва: које су три основне боје, која боја се добија мешањем плаве и жуте, ко је запалио Рим, који је најсиромашнији континент, када је Мухамед прешао из Меке у Медину, која жена је била Папа.

Изгледа да послодавци желе да имају кадар који ће поред 12 сати проведених на радном месту имати снаге да развија свој интелект и у другом смеру. Питам се само шта да раде они који знају које су три основне боје, а далтонисти су па их не разликују. Да ли они треба да упишу негде са стране какву видну ману имају?

Случај 4 - ревизија и консалтинг: Поред тестова који су сличне садржине као претходно описани, у следећој фирми у којој смо тестирани наишла сам на следеће: они који су припремали тест енглеског језика су били веома лењи да гуглају или можда ангажују неке професоре језика, те сваки пут дају исти тест који можете наћи укуцавањем кључних речи „енглисх тестс“ у било који претраживач и кликом на други избачени резултат.

Па ако већ лоше прођете на тесту опште културе или решавању логичких задатака, типа две су птице на грани а ловац је убио једну – колико их је остало, енглески језик вам може бити савршен јер ћете се добро припремити.

Случај 5 – инокосно предузеће: У фирмама које се воде као мале нема оваквих тестова, али има пропитивања од стране директора исте.
Поред тога што треба да знате све што нисте никада „видели“ у пракси, јер траже приправнике, од вас могу да очекују и да кувате добру, јаку турску кафу и доносите је свом директору, као и да, ако његов возач откаже или има неке обавезе у пола ноћи, управо ви то постанете.

Еволуција је довела до тога да су сада популарна мултипрактик радна места.

И враћамо се на оно са почетка овог текста. Данас није довољно написати само добар CV. Велика је конкуренција, и послодавци стварају нове начине за селекцију кадрова.

Иако је овакво тестирање уобичајена пракса у земљама Западне Европе, у нашој земљи је као и све, овакво тестирање у већини случајева неозбиљно.

У неком од наредних бројева бавићемо се најчешће постављеним питањима и најбоље формулисаним одговорима на интервјуима са запосленима у HR-у и менаџментом.