Комисија за контролу исхране Савеза студената Београда спровела је у јулу ове године истраживање у београдским мензама. Циљеви истраживања односе се на што поузданије добијање информација о квалитету хране, о томе шта београдски студенти воле да једу, као и о хигијенским условима и љубазности особља у мензама.

Анкетирано је хиљаду студената из девет студентских ресторана.
По њиховом мишљењу хигијенски услови су задовољавајући у свим ресторанима, док љубазност особља варира од ресторана до ресторана.

Најчешћа замерка која се може чути од академаца који живе у студентским домовима или се хране у студентским ресторанима је да храна у мензама није најбоља, али и да није свуда истог квалитета, да су поједина јела су хладна, масна, као и примедбе на свежину хлеба.

У Студентском стандарду најчешће одговарају да је храна добра, с обзиром на цену, а да задовољава и енергетске потребе корисника.
На питање шта највише воле да једу, забрињавајуће велики број студената чак 46,5% се одлучује за бечку шницлу и помфрит, док у најомраженија јела спадају спанаћ, боранија, карфиол, шаргарепа, грашак, пиринач и купус.

Одговори се не разликују код студената прве године и апсолвената, док се полови разликују само у љубави према пасуљу. Код мушкараца та љубав износи 22,7%, док је код девојака она 7,5%.

Основни принцип избалансиране исхране је заступљеност свих група намирница у дневном оброку. Најважнији нутријенс за организам човека је вода. Поред ње, за нормално функционисање потребни су хлеб, тесто, поврће, воће, месо, млечни производи, масноћа и шећер. Такође, дневни енергетски унос зависи и од физичке активности, која је у испитном року скоро никаква.
Учење захтева интелигенцију, мотивацију и способност концентрације, а све ово је условљено адекватном исхраном.

Дакле, драге колеге ако већ критикујете студентске оброке можда је крајње време да са менија пробате нешто што није поховано или из фритезе.

Др Бранка Бировљев, специјалиста хигијене у Студентској поликлиници, је компјутерском анализом података о студентима који посећују Саветовалиште за дијететику у овој установи, дошла до закључка да студенти који се хране у студентским ресторанима имају најмање проблема са здрављем и ухрањеношћу, у односу на оне који сами спремају храну или им спремају родитељи.
Она потврђује да се храна разликује од ресторана до ресторана, али да одговара нормативима.

- Студенти свакодневно на менију имају бар четири јела и обавезно месо, али се жале на једноличност исхране. Приликом редовне контроле ресторана, порције су ми се чиниле мање него што би требало да буду, али је мерење показало да одговарају прописаном квалитету и квантитету - каже др Бировљев. Неколико студентских ресторана нема своју кухињу, тако да се у њима и не припрема храна него се доноси из других мензи, што према мишљењу студената знатно утиче на квалитет.

Др Бировљев сматра да то што се храна доноси из других објеката не би требало да утиче на квалитет, јер је рецепт исти у свим ресторанима, али је очито различит начин припреме. Једино што би она саветовала управнике јесте да се у исхрану уведе више свежег воћа, поврћа, житарица или млечних производа нарочито за вечеру када, према њеном мишљењу, не би требало да се сервира тешка храна, као што се то сада ради.

Служба Студентске поликлинике надгледа и хигијенске услове припреме, чувања и складиштења хране. Током контроле, стручњаци ове службе су закључили да просторије у неколико ресторана нису проветрене, што знатно смањује апетит академаца, али су у Београду, ипак, у поређењу с другим студентским центрима широм Србије, како каже др Бировљев, најбољи услови.