Болоњски процес за почетнике

Вероватно сте у току свог студирања чули за термине Болоњски процес, Болоњска декларација, реформе у складу са „Болоњом“ итд. У наредним редовима ћемо вас упознати са овим тешким и надасве несхватљивим изразима како бисмо вам бар донекле олакшали разумевање истих.

БОЛОЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА

Је документ који има две (2) стране. Усвојен је на састанку министара за образовање европских земаља 1999. године. У декларацији, министри тј. државе се обавезују да ће до 2010. године формирати Европску зону високог образовања и спровести неопходне реформе.

Те реформе подразумевају увођење двостепеног циклуса студија, увођење јединственог система бодова, обезбеђивање квалитета кроз увођење система акредитације како наставних програма тако и самих институција, евалуације програма, професора и институција, модуларизације наставе и многих других ствари.
Такође је договорено да се на сваке две године одржава састанак министара како би се утврдио и евалуирао степен урађеног. Назив „Болоњска конвенција“ је погрешан. Ова синтагма не означава ништа.

БОЛОЊСКИ ПРОЦЕС

Процес реформе високог образовања у Европи који траје од средине 90тих година и значајан је зато што предвиђа формирање Европске зоне високог образовања у којој ће системи високог образовања у различитим европским државама бити међусобно компатибилни.

То значи да ће наставни планови и програми једне државе бити једноставно читљиви и преносиви у друге државе.
То никако не значи да ће наставни планови и програми као ни системи високог образовања бити исти нити да ће се свуда учити „исто“.

У пракси, ово ће вам омогућити да у току студија неки од семестара завршите на неком од универзитета који није ваш, без уобичајених бирократских процедура и заврзлама. Исто тако, уколико желите да после завршених основних студија одете на последипломске студије негде у иностранство, нећете морати да пролазите кроз сложене поступке нострификација диплома.

До саме идеје БП-а се дошло из два разлога, први је због тренда „одлива мозгова“ из земаља западне Европе у Сједињене државе крајем 80т-их и почетком 90т-их; други разлог лежи у томе што је привреда Европске Уније која је тада настајала схватила да губи утакмицу са Сједињеним државама око високо образованих кадрова који долазе из Азије, Африке и Јужне Америке.

Болоњски процес је добио име по Болоњској декларацији која, иако није први донети документ у целом процесу, представља прекретницу у читавом процесу.

Србија је Болоњском процесу приступила 2003. на министарском састанку у Берлину заједно са Црном Гором (наиме, Србија и Црна Гора имају различите образовне системе и одвојена министарства па су самим тиме и одвојено приступиле), Хрватском, Албанијом, Македонијом и БиХ.

ЕВРОПСКИ СИСТЕМ ПРЕНОСА БОДОВА (ЕСПБ) /European Credit Transfer System (ECTS)

Укратко, ЕСПБ бодови означавају временско оптерећење студената током студија. То значи да сваки предмет „носи“ известан број бодова у зависности од тога колико вам је времена потребно да овај предмет савладате.
У бодове улази време које се „утроши“ на предавања и вежбе, писање семинарских и других практичних радова, време које се утроши на савладавање градива после предавања и све друго што улази у овај опсег.

Договором министара, постављен је стандард да „година“ вреди 60 бодова. По нашем новом Закону о високом образовању (популарно ЗоВО) који је усвојен (коначно!) у септембру 2005. године предвиђа се да студент може да пређе у наредну годину и са минимумом од 37 бодова али са статусом самофинансирајућег студента.

Међутим, ако сте студије започели тако што сте платили школарину, можете да пређете на буџет ако сакупите 60 бодова, али под условом да се за вас упразни место на буџету. Ово значи да поред вашег преданог рада и труда неко у години испред вас мора да „отпадне“ да бисте ви дошли на буџет. У складу са народном: „Док једном не смркне, другом не сване“.

Ако желите да знате колико један бод вреди можете да прорачунате на следећи начин:

Једна академска година вреди 60 бодова. Такође, једна академска година има 30 радних недеља. То значи да свака ваша радна недеља вреди 2 бода. Ако знате да радна недеља не може имати више од 40 радних сати лако добијате рачуницу да 1 бод вреди око 20 часова. Наравно, све ово узмите као веома оквирно. У пракси су овакви прорачуни слабо применљиви.

Ваља напоменути да по нашем новом закону (али и успостављеним међународним стандардима) студент може да, похађајући наставу одређеног курса и извршавајући своје обавезе редовно у току семестра, „откачи“ одређени део тог курса.
Наш закон предвиђа да на овај начин студент може да положи од 30% до 70% самог курса. У већини других земаља горња граница тј. максимум није одређен законом већ је дато самим професорима да одлуче (минимум, ипак, постоји).

ЦИКЛУСИ СТУДИЈА или шта је то мастер и где је магистар?

Пошто сте се у тексту већ сусрели са термином „двостепени циклус студија“, ред је да и њега објаснимо. Циклус је двостепен јер се састоји из два степена тј. два дела:

Основних студија (користе се и: дипломске студије, Bachelor - БА…)

Дипломских академских студија - Мастер (користе се и термини: последипломске студије, или само Master - МА)

По усвојеном принципу, трајање ова два циклуса не прелази време од 5 година, осим у случају медицинских наука. Од факултета до факултета (односно од универзитета до универзитета) ће се разликовати трајање самих циклуса унутар ових 5 година.
На једном факултету ће бити систем 3+2 (три године основних и две године мастер студија) док ће на другом факултету бити систем 4+1 (четири године основних и једна година мастер студија).

Код нас ће, како сада делује, постојати и 5+0 систем који извесни факултети планирају да уведу. Прича о два циклуса је ту поприлично нејасна што опет није ништа ново за наше поднебље.

Битно је нагласити да мастер студије не замењују у потпуности магистарске студије.
Ниво знања и оптерећења је другачији, али да бисмо вам бар донекле објаснили сложену проблематику рећи ћемо вам да се мастер студије по количини знања и оптерећења налазе негде између постојећих дипломских и магистарских студија.

Звање магистра се укида, а нова звања тек треба да буду установљена. За сама звања је задужен Национални савет за високо образовање.

ЗАКОН О ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ

Нови закон о високом образовању донет 2005. године предвиђа много новотарија од којих смо неке споменули. Требало би споменути и то да је „главно“ тело у Србији Национални савет за високо образовање који бира Скупштина и који је баш пре отприлике две недеље изабран.

Национални савет је задужен да успостави систем звања у Србији за различите професије (да ли ћете бити инжењер организационих наука, или менаџер, или нешто треће, зависи управо од њих, а не од факултета), да оформи Комисију за акредитацију високог образовања која треба да се бави издавањем дозвола за нове и постојеће наставне програме и институције.

Наиме, сви постојећи универзитети и факултети мораће да прођу кроз процес добијања дозволе за свој рад управо код ове комисије. То значи да ће сви, државни или приватни, факултети морати да задовољавају одређене критеријуме.
Једном добијена дозвола није стална већ се на сваких пет година поново пролази кроз процес евалуације наставних планова и програма, услова студирања и уопште квалитета услуга и наново одлучује о дозволи. Тешко да ће ова компонента заживети код нас у скорије време.

Важна новост која се уводи је и додатак дипломи (diploma supplement).
ДД је документ који се издаје уз диплому бесплатно иако на неким факултетима код нас желе да га наплате.
Додатак дипломи осим личних података студента садржи и тачан списак курсева које је студент прошао, имена професора, списак наставних области које су у оквиру сваког курса обрађене, као и додатне активности које је студент имао током године, а које не морају нужно да буду везане за сам процес наставе.

Још једна од ствари која је предвиђена је и студентска евалуација која подразумева да студенти у одређеном временском периоду оцењују рад професора, услове студирања, квалитет наставе, садржај одређених курсева итд.
Студентска евалуација, сучељавање теорије и праксе код нас и у Европи представљају јако комплексне теме и захтевају посебну пажњу.

Закључак

За крај морамо да се оградимо да су ствари које смо написали намењене врло уопштеном информисању о Болоњском процесу и реформама. Ни у једном моменту нисмо ни могли ни хтели да покријемо све термине и аспекте реформи, као ни поједине случајеве који се код нас јављају јер би нам за то био потребан простор који је вероватно већи од целокупног тиража овог часописа.

Врло је вероватно да ћете се сусретати са бројним примерима који се разликују од онога што смо написали, али то је донекле и нормално јер се, по скромним мишљењима аутора, добар део ствари код нас ради по принципу измишљања топле воде док се туђа искуства слабо или нимало не узимају у обзир.

Корисни линкови:

www.sus.org.yu Студентска унија Србије

www.mps.sr.gov.yu Министарство просвете и спорта

www.aaen.edu.yu Алтернативна академска образовна мрежа

www.bologna-bergen2005.no Последњи министарски састанак о Болоњском процесу из 2005.