Појмови везани за студирање

Све што сте желели да знате о студирању, а нисте смели да питате

Уписали сте факултет и постали академски грађанин, а као пропратна појава дошла су нова правила, нови појмови, нови начини размишљања и великој већини потпуно нов живот и поглед на свет.

Зашто је све тако компликовано? Зашто колоквијум једноставно не може да се зове контролни задатак?
Одговоре на већину нових питања и објашњење појмова са којима се сусрећете као бруцош пронаћићете управо овде. Што пре схватите да је све у ствари врло једноставно, пре ћете се наћи на наредној лествици.
Зато дубоко удахните и крените. На путу до успеха побеђују само храбри!

Кад дође октобар…

Семестар

Једна година састоји се од два семсетра, зимског и летњег. Зимски траје од октобра до јануарског рока, а летњи од марта до јунског испитног рока. Семестар подсећа на полугодиште из средње школе, само што вас након њега не очекује распуст већ вееелико штребање за испитни рок.

Колоквијум

Реч која бруцошима доноси можда и највише забуне. Врло често ћете имати прилике да је чујете, поготово од колега бруцоша. Различите колеге је различито изговарају и акцентују.
Желећи да се похвале новом речју коју су научили на факултету, говориће вам: колокви, колоквиј, колоквеј, колоквијеј, али немојте да вас заварају - правилно се каже КОЛОКВИЈУМ са акцентом на првом О, никако другачије!!!

А када се већ споразумете око тога како се каже, много битније је да знате шта вам он доноси и шта је он у ствари. Положен колоквијум представља део испита или услов за излазак на испит. Могуће га је полагати код већине предмета и неписано је правило да се полаже писмено.

У зависности од предмета и предметног професора, један колоквијум ослобађа вас дела писменог или дела усменог испита, или пак представља услов за излазак на испит. У већини случајева нису обавезни, али саветујемо вам да излазите на њих јер умеју поприлично да олакшају живот.

Полажу се обично за време семестра и врло су корисни јер нећете одједном морати да учите целу литературу за предмет већ само део, учићете континуирано, за време семестра, чиме ћете купити више времена за учење за време испитног рока, а и наравно, професори умеју много да цене вредне колеге и рад за време семестра.
Дешава се да у току семестра имате више колоквијума што често омогућава да на тај начин положите и цео испит пре званичног испитног рока.

Активности у току семестра

Предавања
Она су слична као и у средњој школи. Разлика је у томе што се градиво много брже прелази и ставља се акценат на конкретне ствари. Биће вам знато лакше уколико градиво са предавања савладате пре наредног, како због тога што вам је све свеже, тако и због тога што колоквијуми долазе брже него што то на први поглед изгледа.

Вежбе

Представљају део на коме се најчешће утрврђује градиво пређено на предавањима. Обично их држе асистенти и већина њих је вољна да одговори на свако ваше смислено питање у вези са градивом.
Вежбе су корисне и у смислу додатног објашњавања нејасних ствари за које на предавању можда и није одвојено довољно времена. Вежбе знају да буду лепо осмишљење и понекад су у виду игара, симулација из реалних ситуација и мноштва практичних примера који ће вам обојити теорију и омогућити да боље савладате целокупно градиво.

Консултације

Сваки професор је по статуту у обавези да држи консултације. То је време, када им се студенти обраћају и имају право да питају све у вези са предметом професора код којих су дошли на консултације.
Ту се решавају недоумице у вези са градивом, евентуалне нејасноће са предавања и све оно што желите да питате професора. Јако је ружно, непримерено и не препоручује се да професора заустављате на ходнику и питате оно што вас интересује.

Консултације су обично сваке недеље у договореном термину, зато сачувајте питања за термин који је предвиђен за то. Предметни асистенти такође имају термин за консултације и зато искористите ту прилику да питате оно што вам није јасно.

Предиспитне обавезе

Да бисте изашли на испит, било да се ради о усменом или писменом испиту, потребно је да урадите одређене припреме. Поред тога што је пожељно, али не и обавезно, да учите, неопходно је да пријавите испит.

На Факултету организационих наука, студенти на терет буџета имају могућност да испите пријаве преко интернета и сајта факултета (http://ispiti.fon.bg.ac.yu).
Наравно могу да их пријаве и класичним путем, попуњавањем и предавањем испитне пријаве. Она се купује у скриптарници и убацује се у кутију испред студентске службе или предаје на шалтер бр. 3 студентске службе.

Самофинансирајући студенти плаћају пријаву испита. Потребно је да на жиро-рачун факултета уплате одређену суму новца и да ту уплатницу приложе уз пријаву за испите коју предају на исти начин као и студенти на терет буџета.
За поједине предмете услов за излазак на испит је положен колоквијум или одређен број присуствовања на предавањима и вежбама.
------------------------------------------------------------------
Број жиро рачуна ФОН-а: 840-1344666-69
Позив на број за уплату школарине: 742121-01-09
Позив на број за пријаву испита: 742121-01-10
------------------------------------------------------------------

Испити
Могу да буду писмени и/или усмени. Писмени се у зависности од предмета и професора раде 30 мин, 45 мин, 1 сат, 2 сата или чак 3 сата.
У зависности од предмета и градива, писмени испит може да се састоји од задатака, провере знања теоријског дела из уџбеника и градива са вежби и предавања.

Дешава се да усмени испити трају и по неколико сати. Наравно, не одговарате ви неколико сати, већ цела група која се испитује тај дан.
Обично се извлаче 3 цедуље са питањима.
За испит су вам неопходни: индекс или лична карта, плава хемијска оловка, испитна пријава, пар сати сна и по могућству што више среће.

Испитни рокови
Званични испитни рокови на ФОН-у (као и већини других факултета) су јануарски, фебруарски, јунски, септембарски и октобарски.
Датуми, место и време полагања испита налазе се у распореду који обично излази месец дана пре почетка испитног рока. Распоред испита као и распоред предавања и вежби, налази се на огласној табли између учионица 101 и 102.

Предрок

Испитни рок пре званичног рока. На њега је могуће изаћи само у појединим случајевима што зависи од професора и активности у току семстра.
То је и један од начина да се награде вредни студенти, обично они који су чешће посећивали предавања и вежбе, радили семинарске радове или показали посебну иницијативу у оквиру предмета.

Овера семестра

На крају сваког семестра потребно је да оверите семестар. То представља услов да упишете наредни. На ФОН-у је за то потребно да попуните ШВ образац и предате га заједно са индексом на шалтер бр. 2 студентске службе.
Поједини студенти су дужни да плате школарину и оду на лекарски преглед како би оверили семестар.

Лекарски преглед

Обавезан је за студенте прве и треће године. За наш факултет организован је у Студентском дому 4. Април. Датум прегледа је унапред одређен, што можете да сазнате на огласним таблама између учионица 104 и 105.

Скрипте
Постоје две врсте скрипти: професорске и студентске. Професорске обично представљају додатну литературу која на бољи начин објашњава градиво које предају.

Студентске скрипте представљају скраћену верзију градива. Умеју да буду јако корисне приликом спремања испита, и зато се на почетку прво распитајте која од понуђених скрипти је набоља и по могућству ко је писао. Нека скрипта аутора који је добио највишу оцену буде примарна коју ћете користити.

Наравно пре свега ту су уџбеници. Они се купују на скриптарници факултета и представљају једину званичну литературу. Професори обично не воле да виде да студенти користе копиране књиге.
Не заборавимо да по нашем закону копирање истих представља кривично дело.

Цедуље са питањима
Са њима ћете да се мање или више успешно дружити на испиту, обично усменом. Представљају листиће са питањима које извлачите и на која ћете да одговарате.
Многи студенти имају систем по ком их извлаче из гомиле, међутим, много је важније сконцентрисати се на одговарање него на извлачење питања.
И ма каква питања да извучете, не одустајте! Сконцентришите се, повезујте градиво и надајте се најбољем.

Концепт
Након извлачења питања, обично се пише концепт. За то су вам потребни: папир, оловка и идеја шта бисте могли да напишете оловком на папиру. Неки професори воле да погледају концепт пре него што крену да вас испитују.
Једни воле да концепт буде уредан, дугачак са пуно информација, неки воле да ту буду на брзину исписане тезе.
Савет је да више пажње посветите градиву и излагању, него да сву снагу усмерите прилагођавајући се нечему што је рекла-казала.

Оцене
Добијају се за положене колоквијуме, испите, семинарске радове и есеје.
На интервалу су од 5 до 10. Оцена 5 значи да сте пали, оцена 10 значи да сте јако успешно положили испит.

За пролаз вам је потребна оцена 6. Просек је збир оцена подељен бројем предмета. Он је важан приликом конкурисања за стипендије, кредите и посао наравно, али много битније од просека је стечено знање које ћете моћи да примените у конкретним ситуацијама.

Индекс је књижица у коју се уписују оцене. Не препоручује се да у њему држите новац због сујеверја и зарад додатне среће. Професори и нису баш одушевљени кад на страници на којој желе да вам упишу оцену виде 10 дин. или слично.

Услов
Минимални број испита који морате да положите да бисте уписали наредну годину. Пре него што кренете са учењем, направите добар план који ће да вам омогући да остварите бар услов за упис наредне године. Остале испите можете да пренесете у наредну годину.
Наравно, циљ је очистити годину закључно са октобром, немојте да одустајете пре завршене битке!

Условни испит

Испит који морате да положите да би уопште могли да упишете наредну годину.

Подвлачење
Свако има свој метод подвлачења текста у књигама. Психолози тврде да људски мозак најбоље реагује на црвену, зелену, плаву и жуту те стога предлажу да се управо те боје користе и за учење.

Проверена метода је да подвлачите са 3 боје, рецимо, плавом или зеленом важне ствари, жутом најмање битне а црвеном дефиниције.

Семинарски
Нешто више о самом семинарском раду имате прилике да прочитате у тексту посвећеном овој тематици.

Есеј
Представља врсту научног рада. Сличан је семинарском и носи сличне привилегије и одговорности.

Пракса
На Факултету организационих наука, студенти треће и четврте године имају право да похађају студентску праксу коју организује факултет у сарадњи са компанијама у Србији.
Изузетно је корисно искористити шансу и наћи се у неком предузећу, упознати се са његовим радом и стећи практично искуство. Такође је корисно имати лепу ставку више у свом ЦВ-у.

Организације на факултету
Оне су ту да се баве првенствено студенским питањима. Ту су да вам помогну и учине студирање мање компликованим. Зато немојте да занемарите њихову помоћ, обратите им се уколико имате неки проблем.

Бруцошијаде
Студентске журке организоване поводом уписа нових бруцоша и пре свега су њима намењене. Обично су лоциране на факултетима или у клубовима.

Како учити?

Постоје различити начини учења. Немојте да се обесхрабрите уколико спорије од осталих савладавате градиво. Немојте да падате на приче појединих колега који врло често преувеличају своје способности у разговору и говоре да су за 2-3 или 7 дана спремили најтежи испит.

То је наравно могуће, али приметићете да то углавном говоре они којима је циљ да себе представе у бољем светлу, а вас углавном успаниче и изазову комплексе ниже вредности. Учите својим темпом и верујте свом начину.

Није лако заменити учење десетак страна, учењем књиге од више стотина страна. Свако има своје начине и за превазилажење стреса, било да су то мали ритуали пред испит, одмарање дан пред одговарање или пак учење по 14 сати дневно недељу дана пре кључног догађаја.
Савет је да увек верујете старијем колеги, да када год имате прилику питате за помоћ и савет.

Старије колеге престављају непресушан извор информација. Чак и уколико никог од њих не познајете, можете да их зауставите на факултету и питате шта вас интересује. Нормална ствар је да не знате све, нађите свој начин да сазнате оно што вас интересује.
Није поента да студирање буде тешко, поента је да са лакоћом постигнете све оно што желите.

Никако није тачна тврдња да ко жели да постигне успех мора искључиво да учи, а да притом забаву и остале активности треба да сведе на минимум. Студирање је привилегија, није ни морање ни робија.
Искористите своје студенске дане на најбољи начин. Учите оно што вас интересује и не заборавите да ви креирате и своју садашњост и своју будућност.
Не дозволите да их други кроје у ваше име.