The KLF можда није највећи британски dance бенд свих времена, али је свакако најнеконвенционалнији и најконтроверзнији.
Ово је прича о двојици ексцентрика који су низом луцидних подухвата жестоко уздрмали јавност током деведесетих година прошлог века. The KLF никад нису имали менаџера, нити уговор са издавачком кућом.

Кренули су iz undergrounda, достигли статус једног од највећих британских бендова са пет узастопних Топ 5 синглова и на врхунцу каријере и славе поново се својевољно вратили у underground.

The Justified Ancients Of Mu Mu
Прича почиње 1987. када су два ветерана у музичком бизнису – Bill Drummond, бивши менаџер групе „Teardrop Explodes“ i Jimmy Cauty, некадашњи члан поп групе „Brilliant“ – осмислили пројекат под називом The Justified Ancients Of Mu Mu (The JAMS).

Бенд је настао као реакција на „25 година r'n'r историје“, и паралелно се развијао са британском dance сценом која је у том тренутку представљала револуционарну страну rock'n'rolla (New Order, Happy Mondays, The Shamen, A Certain Ratio, Primal Scream ...).
Своју оригиналне визије The JAMS су реализовали тако што су семпловали велике делове познатих песама.

Први сингл се звао All You Need Is Love и штампан је у 500 примерака.
За дивно чудо, тужба за крађу „The Beatles“ класика је изостала, што су „The JAMS“ схватили као подстрек да наставе даље у истом стилу.

Whitney Houston је била следећа у нумери Whitney Joins The JAMS (originalno I Wanna Dance With Somebody Who Loves Me).
Уследио је албум под називом – 1987: What The Fuck's Going On?, конципиран као звучни колаж од украдених деоница вешто уклопљених у неконвенционалне disco/dance нумере.

После ове провокације, коначно се оглашава један од оштећених извођача – група „ABBA“ се побунила због незаконитог коришћења семпла из нумере Dancing Queen za pesmu The Queen And I. Drummond и Cauty su желели да се лично разјасне са чувеним Швеђанима како би, по њиховим речима, дошли до „нивоа узајамног поштовања“.

На крају су доказивање сопственог артистичког интегритета спровели јавним спаљивањем свих преосталих примерака албума првенца.

Да би своју тврдњу о бесмислености закона о ауторским правима истерали до краја, исте године објављују нову верзију албума 1987: The Edits, дословно очишћену од свих семплова, тако да се на местима где су се раније налазили покрадени делови сада налази тишина. После овога The JAMS се повлаче, а под истим именом се појављују још само једном – 1991. са опскурним синглом It's Grim Up North.

The Timelords
Drummond и Cauty се не предају.
Почетком 1988. узимају уметничка имена Rockman Rock i King Boy D, a The JAMS мутирају у The Timelords.

Ова инкарнација потрајала је релативно кратко, али је произвела први већи хит.
Doctorin' The Tardis долази до првог места британске топ-листе. Након овога The Timelords објављују књигу The Manual u којој су систематично изложена упутства за прављење „Number One Smash Hita“.

The Kopyright Liberation Front (The KLF)
Најуспешнији период дуета почео је 1989. под именом The Kopyright Liberation Front (The KLF). Први сингл звао се Kylie Said To Jason и прозивао је главне јунаке популарног аустралијског ситкома Neighbours (Kylie Minogue i Jason Donovana).

Ова нумера најављена је као пилот-сингл са soundtracka за филм White Room, који је финансиран новцем зарађеним од Doctorin' The Tardis hita. Филм никада није приказан, а сасвим је могуће да је у питању била само још једна од њихових девијантних претњи усмерених ка шокирању јавности.

Почетком 1990. појављује се LP Chill Out, визионарска плоча, први значајни амбијентални house албум. Soundtrack за филм White Роом реализован је 1991. као њихов други и последњи албум у овој инкарнацији. Сваки сингл са ове плоче (3 AM Eternal, What Time Is Love?, Last Train To Transcentral) доживљавао је невероватан успех, па су се The KLF дефинитивно етаблирали као велики бенд.

У једном од ремикса песме What Time Is Love? удружују се са групом Children Of The Revolution коју су чинили рапер MC Bello и певачица Wanda.
Био је то почетак њиховог лажног live периода – тзв. stadium house фазе. .

Почетком 1991. објављују сингл 3 AM Eternal, који је представљао њихову пропусницу у комерцијалне воде и постао најпродаванији сингл у Британији те године.

MTV почиње да води негативну кампању против њих, а песма је доспела на црну листу направљену за време рата у Персијском Заливу.
На захтев радија BBC 1, увод у песму (где се чују рафал из машинке и реченица „This Is Radio Freedom“) морао је да буде уклоњен као сувише агресиван.

Револтирани чланови бенда прекројили су антиратни рекламни плакат на коме је писало Gulf (залив) променивши два почетна слова у К и убрзо завршили у затвору.

Сингл Last Train To Transcentral ставља тачку на stadium house фазу.
The KLF су тада већ зарадили довољно пара да реализују већину својих сулудих планова. Пре свега, остварили су једну од своје две највеће жеље – да купе подморницу (друга је била да сниме techno албум у транс-сибирском експресном возу), а затим су изградили забавни парк Mu-Mu Land, у коме је снимљен спот за њихов четврти сингл Justifield & Ancient (у коме гостује country легенда Tammy Wynette).

У кампањи промоције Mu-Mu Land-a појавили су се на ливерпулском фестивалу комедије у свом комбију и продавали сладолед збуњеним посетиоцима. The KLF су се убрзо предомислили у вези са својом поп оријентацијом и решили да се окрену тврђем звуку.

Поводом церемоније доделе Брит награда 1992, дуо је припремао специјалну верзију сингла 3 AM Eternal у комбинацији са trash метал бендом Extreme Noise Terror.
Првобитна верзија наступа требало је да укључује и клање овце на сцени и просипање њене крви на публику. Међутим, после упозорења BBC адвоката, Drummond и Cauty су одустали од тога и појавији се на бини у килтовима, са калашњиковима из којих су публику гађали ћорцима.
На самом крају наступа, уместо фамозне плагијаторске реченице „The KLF has left the building“, уследило је „The KLF has left the music business“.

The KLF исте вечери добијају награду за британски бенд године. Тада је већ био припремљен њихов последњи званични сингл, једна од најбољих techno-metal комбинација икада снимљених – America : What Tиme Is Love? са Glenn Hughesom (Deep Purple) као гостом.
The КLF добијају огромне комплименте: „Single Of The Millenium“, писао је недељник NME.

Наводно исцрпљени од претераног успеха, The KLF се повлаче у Мексико.
Убрзо је објављен њихов званични тестамент у коме тврде да ће се од тог тренутка бавити само немузичким пројектима. Својим фановима поручили су: „... наш P.O.

Box ће бити доступан за комуникацију, наша факс машина ће остати укључена и наша телефонска секретарица ће бити спремна да снима ваше поруке – а с времена на време, можда ћемо чак и одговорити на њих ...“

The K Foundation
Већ 1993. појавила се The K Foundation, која је требало да се бави неком врстом модерне уметности. Пошто никад нису марили за новац, The КЛФ за почетак удвостручују висину Турнерове награде за уметност (20.000 фунти) која би се додељивала најгорем уметнику године. Ту су категорију, разуме се, њих двојица измислили.

Следећи потез била је концептуална изложба, где су приказане велике дрвене плоче са закуцаним свежњевима фунти.

The KLF се нису задовољили овим ситним уметничким триповима, па 1994. коначно превазилазе сами себе.
У пратњи новинара листа „Observer“, на малом острву Јура у Шкотској спаљују милион фунти (!), све то уредно снимају, и да ствар буде занимљивија, након свега долазе у Београд и на Тргу Републике одржавају светску премијеру филма о спаљивању новчаница.

Током пројекције, неколицина неупућених гледалаца је чак узвикивала: „Немој!“. За све то време Drummond и Cauty седели су тик испод екрана, а љубопитљиви посетиоци су прилазили и постављали разноразна питања.
Најчешће је, наравно, било: „Зашто?“ Званично, њих двојица су се заветовали на двадесеттрогодишње ћутање о овом чину.

У међувремену, The K Фоундатион је учествовала и на два музичка пројекта – 1993. са Хором Црвене армије у песми K Cera Cera (War Is Over If You Want It) и 1995. на компилацији Help у обради теме из филма The Magnиfиcent Seven (сарадња са B92; у песми гостује DJ Флека са Радија B92 који изговара легендарну реченицу: „People against killing ..., sounds like a junkies against dope!“).

2К
„Вратили су се. Ствараоци тренса, лордови амбијента, краљеви стадиум хауса, кумови техно-метала – највећи рејв бенд који је икад постојао: The KLF!“. Овако је часопис „Tиme Out“ најавио њихов повратак 1999.
Међутим, десило се само краткотрајно кршење завета ћутања који су The KLF сами себи наметнули – само још један сингл, овог пута под именом 2K.

Fuck The Millenium био је назив овог пројекта иза кога се крила ambient-house химна What Time Is Love?, која конкурише за титулу песме са највише ремикса у историји.
Сингл је снимљен под покровитељством слободног уметника Jeremy Dellera, углавном познатог по креирању мајица за поп звезде (Courtney Love), али и музичким off-пројектима, као што је acиd-house дувачки оркестар. И нумера „The KLF“ нашла се међу њиховим обрадама.

Drummond се очекивано заинтересовао за ову идеју и тако је, „крајње спонтано“, настао сингл презентован двадесеттроминутним перформансом у позоришту „Barbican“, gde su The KLF позвали грађанство да „продискутује следећих 840 дана наших живота“ (колико нас је тада делило од новог миленијума). Овај перформанс био је, засад, последњи у низу њихових луцидних подухвата.

Иако већ дуже време није медијски активан, пројекат The KLF никако није пао у заборав. Ако ништа друго, на њих подсети џингл који сваки дан чујемо на радију B92 (The Magnificent Seven).
Остаје нам да се надамо да ће се Drummond и Cauty појавити под овим или оним псеудонимом током наредних година са новим бизарним идејама.

Можда ћемо тада коначно схватити шта су то заправо The KLF покушавали да нам поруче.