Председник Србије, Борис Тадић, открива нам појединости из његових студентских и активистичких дана и коментарише тренутну ситуацију у Србији са акцентом на положај младих. Како је одмах истакао, његови први послови били су везани за новинарство и то за студентске медије.

Тадић: Док сам студирао, своју каријеру сам започео као колпортер. Продавао сам новине, између осталих и „Студент“.
Никада немојте да се стидите посла који радите ако га обављате поштено и савесно – ево ја сам увек био спреман да се латим посла, јер сам једино на тај начин успевао да будем независтан и свој.

Окушао сам се и као новинар у омладинском радијском програму „Индекс“. Као и увек, дао сам све од себе, али се испоставило да новинарство ипак није мој позив. И текстове које сам писао су уредници углавном карактерисали као сувише аналитичне и херметичне, па сам и у „Студенту“ ретко објављивао.

Заправо, као младог опозиционара, увек ме је више привлачио активизам и рад на решавању конкретних проблема у друштву.

Ви сте одлучили да живите у Србији, али млади и образовани грађани су током деведесетих година масовно напуштали нашу земљу и свој живот настављали у иностранству, а овај тренд, иако у знатно мањој мери, постоји и данас. Шта ће, према Вашем мишљењу, мотивисати младе да остану у Србији?

Тадић: Млади људи као највиталнији део друштва имају природно снажан нагон за самоодржањем. Зато су деведесетих, у годинама кризе и безнађа, проналазили начина да себи обезбеде егзистенцију и будућност.

Кад држава Србија обезбеди стабилан и убрзан економски развој и кад млади, без обзира да ли живе у селу или граду, виде могућност остварења својих животних циљева овде, неће ни имати потребе да одлазе трбухом за крухом.

Стабилна Србија у коју се инвестира и која отвара на хиљаде нових радних места, у којој продуктивност и животни стандард расту задржаће и повратиће своју младост и своју памет. Без обзира да ли су у питању млади научници, уметници, инжењери, лекари или су у питању мајстори, занатлије, пољопривредници.

Јака Србија која иде европским путем може бити сигуран дом и за младе али и њихове родитеље.

Србија се од већине земаља Савета Европе разликује и по томе што до сада није имала стратешки документ за системску бригу о младима. Влада Србије је у 2007. години саставила нацрт Националне стратегије за младе који би требало да буде усвојен у марту овее године. Да ли мислите да ће овакав документ помоћи побољшању укупног полаожаја омладине у нашој земљи?

Тадић: Не верујем да постоји документ који ће сам по себи решити проблеме, али свакако, потребно је као предуслов такав стратешки план донети.

Зато је важно да млади искажу своју вољу на овим изборима.
Треба јасно да кажу, да су за стабилност, развој и своју животну перспективу.
Треба тиме да наметну своју енергију, вољу и циљеве и једном прекину са лажним дилемама и жељама оних који би да Србију врате у изолацију и пропадање.

Истинита је, мада отрцана фраза, да су млади будућност сваког друштва, али од младих заиста очекујем да не дозволе да било ко доводи у питање њихову сопствену будућност.

Данас се суочавамо са све већим порастом износа школарина и такси на државним факултетима, чиме се практично смањују шансе грађана да се школују и изађу на тржиште рада као високо квалификован кадар. Да ли ово стање ствари треба мењати и како?

Тадић: Слажем се да студирање није јефтино. Овако бих поставио ствари. С једне стране је неоспорни интерес Србије да има повећање броја високообразованих стручњака.
С друге стране имамо тренутну ситуацију у економији наше земље.

У садашњим околностима они најбољи студенти који положе пријемне испите улазе у квоту владе и финансирају се са буџета. Остали плаћају годишње школарине које су од нешто више од 1000 евра. Не рачунајући неколико скупљих факултета, као што је стоматолошки или факултет филмских уметности, на којима плаћају још више...

Неки факултети увели су и додатне таксе за студенте како би надоместили мањак средстава који добијају од државе за своје текуће потребе и ту је простор у коме би, паметном државном политиком, могао да се студентима олакша смањењем такси које плаћају.

Друга ствар коју би држава могла да учини јесте формирање државног стипендијског фонда у којем би партиципирал привреда и која би тиме могла да директно помогне добрим студентима и да их на крају студија и прихвати.

Дакле компаније и привредни системи би могли да стимулишу стручни кадар који им је потребан и да на концу добију младог стручњака који је управо едукован за потребе посла који га чека. А млади би имали сигурност и знали би да ће им се сви напори и вредно учење на крају исплатити.

Наша земља до краја јануара треба да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ. Који је конкретан значај тог споразума за грађане Србије?

Тадић: Највећи број ставки тог уговора односи се на сарадњу наше привреде, наших трговаца са ЕУ. Због тога се и питам шта је интерес оних који заговарају непотписивање једног таквог документа.

Коме може бити у интересу да осујети привреду Србије и спречи је да се развија? Коме може бити интерес да млади стручни људи поново додју у ситуацију да траже алтернативу животу са јасном перспективом у својој рођеној земљи? Има оних чији је интерес да профитирају на несрећи народа, али таква политика у Србији више никада не сме да победи.

Какве ставове о придруживању Србије Европској унији износе високи европски званичници у разговорима са Вама?

Тадић: Има много људи и у Европи и свуда у свету који имају висок степен симпатије према нашој земљи и добро разумеју проблеме кроз које пролазимо. Има и оних који то разумеју слабо или уопште не разумеју.

Трудим се да прве приближим још више а другима дам аргументе да преиспитају своје ставове. Нема ту много филозофије. За своје интересе морамо се борити упорно, дипломатску иницијативу морамо стално водити јер много је тога пропуштено и испуштено у прошлости. Србији су потребни пријатељи и савезници и ја нећу одустати од напора да их и стекнемо.

Да ли мислите да постоје препреке које сами себи постављамо у процесу европских интеграција?

Тадић: Ево, рецимо наметање лажне дилеме Косово или Европа је један пример. Нећу да будем груб и кажем да је то најобичнија подвала па ћу рећи да је – замена теза. Да је Србија чланица ЕУ никоме не би ни пало на памет да размишља о некаквој независности Косова. Сваки корак у напретку Србије ка ЕУ још је једно ојачање везе са нашом јужном покрајином.

Често се чују коментари да преговори око статуса Косова и Метохије постају тема над темама у Србији, чиме се конкретни животни проблеми грађана занемарују или стављају у други план. Какво је Ваше мишљење о овим оценама?

Тадић: Косово се брани дипломатијом, аргументима и правом и то држава чини у преговорима о будућем статусу КиМ.
Али Косово се брани и оснаживањем наше економије.
Не верујем да постоји ико ко се бави политиком а да му то није јасно.

Нажалост има оних који могу остварити успех само на популизму и демагогији. Косово је свакако централни проблем земље, али само јака и европска Србија може да се избори за интересе сваког градјанина и саме државе.

Какве су перспективе за побољшање економске ситуације у Србији у скоријој будућности?

Тадић: Србија има отворене могућности и нико нам неће бити крив ако поново пропустимо шансу.

Да ли сматрате да наша земља има потенцијал да постане лидер у региону? Који су наши ресурси за то?

Тадић: Србија мора у најхитнијем року да заврши најзначајније инфраструктурне пројекте, мрежу ауто путева и да ревитализује железницу.
Заборавили смо да више нисмо земља која има море и под хитно морамо да себи остваримо везу са Јадраном, обновом пруге и изградњом ауто пута према луци Бар и остваривањем везе са луком Констанца у Румунији.

Такође у пуној мери морамо искористити повољну околност да смо подунавска земља и изградњом лучких капацитета на Дунаву морамо оснажити најјефтинији транспорт роба, чиме ћемо бити конкурентно тржисте и учинићемо производњу у нашој земљи рентабилном за многе инвеститоре.
Тиме их у ствари привлачимо да своје производне погоне отварају код нас, а не у другим околним земљама.

Многи од њих јако добро знају колико много квалификованих и стручних људи имамо, а тај људски фактор једна је од највећих наших компаративних предности. Не смемо да је не искористимо.

Која је данас улога младих људи у развијању потенцијала Србије и њене промоције у региону и свету?

Тадић: Неки страни привредници који раде код нас рекли су ми више пута да су фасцинирани квалитетом наших људи. Бројем оних који говоре енглески или познају модерну дигиталну технологију.
С друге стране сретао сам наше врхунске стручњаке, у Чикагу рецимо, у хедквортеру Мотороле, у Волвоу у Шведској, на многим местима.

Драго ми је што су успели да пронађу посао који одговара и њиховом образовању и њиховим жељама. Али убеђен сам да Србија може да буде снажна и срећна земља из које ни један др Стојковић неће морати да оде и у којој ће моћи да се оствари у пуном капацитету.

У којој ће младић или девојка са села моћи да развијају своје газдинство, своју фарму, и остварују живот који неће бити закинут ни за један квалитет у односу на оно што имају њихови вршњаци у Данској, Грчкој или Немачкој.
Али ништа се од тога неће десити ако млади Србије не кажу своју реч 20. јануара 2008.