Последњих година јако пуно објашњења нуди се на тему e-lerning-а.
Једно од тумачења је да e-learning подразумева комбинацију традиционалног учења и учења на даљину (тзв. distance learning).
Наиме, сам појам distance learning се односи на образовање на даљину, тј. процес образовања који се одвија између ученика и предавача који су просторно удаљени, комуникацијом која подразумева више техника.

E-learning обухвата скуп формалних и неформалних активности учења употребом електронских медија (Интернет, интранет, екстранет, CD-ROM, видео материјали, телефони,...).

Жеља за применом оваквог начина образовања треба да потиче искључиво из потебе за унапређењем наставе и квалитета знања које се стиче универзитетским образовањем.
Циљ је студенте што боље припремили за улазак и сналажење на тржишту рада.
Такође, готово је незамисливо да у ери савремих комуникационих технологија део њих не заживи и у самом процесу образовања.

Нове генерације које се сада уписују у основне школе, рачунаре доживљавају као свакодневицу, и заиста је реално очекивати да се начин школовања у наредним годинама промени.
Посматрањем анкета које су спровођене међу ученицима средњих школа током пројекта „Примена e-learning метода наставе у средњем стручном образовању“ , јасно се закључује да скоро две трећине ученика има средњи ниво знања рада на рачунару, а скоро једна петина поседује знања која се могу окарактерисати као висока.
Такође, из истих извора се документује жеља ученика да наставе са усавршавањем свог образовања, нарочито из области које подразумевају проширивање постојећег знања.

Поставља се питање колико људи је уопште упознато са компјутерском технологијом у Србији

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), урађених у 2006. години, само 15,7 одсто домаћинстава са приходима испод 300 евра месечно поседује рачунар, а само 8,6 одсто из те категорије има Интернет прикључак.

Истраживања су показала да у Србији 26,5 одсто домаћинстава поседује рачунар, при чему предњачи Београд са 30,7 одсто домаћинстава. Од укупног броја домаћинстава чији је месечни приход већи од 600 евра, рачунар поседује 65,9 одсто, док код оних чији је приход до 300 евра тај проценат је 15,7 одсто. Истраживање је показало да 97,3 одсто предузећа користи рачунар.

Актуелност комуникацијског јаза

Да ли су садашња примена и начин коришћења нове технологије охрабрујући за телекомуникационо неразвијене средине, најуочљивије говоре конкретни подаци о распростањености употребе нове технологије у свету и Европи. На основу њих упоређујући подаци добијени овим истраживањем више су него поражавајући.

У земљама чланицама Европске уније (са око 495 милиона становника) има више од 200 милиона корисника Интернета или око 50 одсто.
Норвешка, земља која има свега око 2 500 000 становника мање од Србије, има највећи број корисника у Европи, а процентуално у односу на број становника, и у свету.

Са стопом ширења употребе Интернета од 200 одсто годишње и брзином компјутера која се удвостручује сваких 18 месеци и поред чињенице да за примену ове технологијуе важи тзв. синергетички ефекат, очекује се да ће и данашњих 580 или, по другим изворима и 605 милиона корисника, бити врло брзо анахрони подаци.

На жалост, као и код примене других настајућих технологија пре Интернета, и овде важи правило да растућу употребу прате само развијене земље Запада и САД, које чине 91 одсто корисника Интернета у свету. Као драстичан пример актуелног комуникацијског јаза може послужити Африка са испод 1 процента корисника.

Када је New York Times 1983. године у редовном годишњем проглашавању човека године, за 1982.годину именовао PC – дакле, компјутер, нова информатичка технологија наговестила је несагледиве промене у информатичко-комуникацијском свету.
Тако је означен почетак 4. технолошке револуције и новог информатичког доба.
Актуелан и јединствен информацијски поредак, процес преноса података, доведен је скоро до савршенства.

Експанзиван раст примене у том поретку има, пре свих, Интернет, виртуелна средина створена употребом компјутера.

Интензитет свеприсутности Интернета и непрекидан раст његове примене на глобалном нивоу мења слику света. „Све постаје ту и сада!“, како би то рекао Пол Вирилио и захваљујући томе свет постаје глобалан.
Настаје ново е-друштво с перспективом мондијализације.

Употреба рачунара од стране студената Универзитета у Београду

Резултати истраживања Републичког завода за статистику открили су доста неповољан податак да чак 23 одсто студената не користи Интернет.

Употреба рачунара од стране студената Универзитета у Београду је емпиријска студија која је децембра 2002. године спроведена од стране Academic Cyber Forum-а.
Кратак преглед студије можете скинути са интернет странице http://www.acf.fon.bg.ac.yu/Sitematerijali/Anketa.pdf

Инструмент који је употребљен приликом извођења студије представља анкета састављена од 39 питања које чине неколико целина које су тек post hoc, током статистичких анализа, повезиване. Пре свега, било је неопходно сазнати нешто о томе ко су корисници рачунара у Београду које испитујемо, односно, какве су социо-демографске одлике узорка.

Други важан, практично неизбежан сегмент, чинила су питања о могућностима коришћења рачунара (приступу), у слушају да уопште и знају да га користе. Трећи, најобимнији и централни сегмент овог истраживања чинили су домени знања из широке лепезе могућности које нуди овај вид, заиста револуционарног, технолошког открића.

Конструисана је обимна анкета чији су ајтеми покривали неколико домена из ове области. Ти домени обухватају следећа питања: оперативне системе који се користе, програми, програмски језици, Интернет са свим његовим могућностима (е-маил, претраживање сајтова, chat, игрице).

Узорак који је коришћен у овој студији формиран је на основу расподеле студената по факултетима Универзитета у Београду. По јединим званичним подацима из Министарства просвете и спорта до тад, пропорционално је дефинисан број испитаника за сваки факултет БУ. Испитано је 1 558 студената шта представља веома репрезентативан узорак.

На основу резултата ове студије дошло се до многих података који приказују да ли и у којој мери студенти употребљавају рачунар, којим се програмима користе, на који начин користе Интернет, да ли поседују стручна знања и да ли су упознати са појавом – хакинг.

Резултати укрштања показују да друштвено-хуманистички факултети у највећем броју испуњавају све видове коришћења Интернета.
То је из разлога што је тих студената било највише, чак 43,13% од оних који су дали одговор на ово питање. Ако обратимо пажњу на техничке факултете, који би требало да највише користе Интернет, види се да, без обзира што је тих студената за 10% мање (33,12%), то и потврђено. Чак 18,13% (скоро петина студената) техничких факултета веома често користи Интернет.

Интернет отворио врата елитних светских колеџа

На чувеном Масачусетском институту за технологију (МИТ) у Америци покренута је "OPENCOURSEWARE" иницијатива - захваљујући којој сви курсеви постају бесплатни на нету - текстови предавања, испити и често видео-записи.

Да би се схватило колика је популарност овог потеза, најбоље је показати на примеру курса Џилберта Стренџа који помаже студентима да схвате линеарну алгебру. Од јуна прошле године његов курс, који је међу најпопуларнијим, имао је велики број посетилаца па су његова предавања даунлоудована преко 1,3 милиона пута.
Тако је сада Стренџова учионица - цео свет.

Идеја за овај пројекат је потекла зато што на МИТ-у верују да је најбољи начин унапређења образовања у целом свету управо преко Интернета.
Будући "Интернет студенти" неће моћи да добију звање дипломца са МИТ-а или да на тај начин доспеју на сам универзитет.

Иначе, МИТ је покренуо програм "отворених курсева" 2003. године и већ има на стотине бесплатних који се спроводе преко нета.
Овај пример је следио мали број школа у САД - Стенфорд је прошле године покренуо пар курсева, а Брајн Мар планира нешто слично ускоро. Колико су МИТ курсеви прави погодак показује податак да је прошлог месеца 1,5 милиона корисника било на сајту за курсеве где се учи о когнитивној роботици, иновацијама и патентима или суперпроводљивим магнетима.
Више од 60 одсто корисника курсева је ван САД.

МИТ-ова иницијатива јесте највећа (милион посета месечно, 60 одсто ван САД), али сам тренд се шири. Преко стотину универзитета широм света прикључило се овом покрету и промовишу своје сопствене курсеве. Сада више није потребна чланска карте Принстона да би се чуло предавање истакнутих гостију, већ само Интернет конекција.

Овог месеца Јејл је најавио да ће материјал за седам курсева бесплатно понудити на нету, а ускоро ће се наћи још 30.
Универзитет Калифорније у Берклију покренуо је средином ове недеље нови образовни програм у оквиру кога ће студенти нека предавања моћи да прате на Интернет порталу YоuТubе. Студентима је на располагању више од 300 сати видео записа са предавањима из биотехнологије, социологије и физике.

Представници Универзитета су навели да ће сарадња са порталом YouTube бити настављена и убудуће, тако да ће каталог предавања бити допуњен новим видео одломцима.
Универзитет Калифорније у Берклију је први амерички универзитет који студентима нуди овакав начин праћења наставе.

Универзитет, међутим, има од раније искуства са увођењем технолошких новина у настави.
Примера ради, 2001. године је покренута веб локација webcast.berkeley.edu, на којој су студенти могли да преузимају видео датотеке са појединим предавањима, а од 2006. године нека предавања се шаљу заинтересованим студентима у облику усмерених МП3 датотека (podcast).

Пионир у „студирању на даљину" код нас био је Економски факултет у Београду, а 2004. придружио му се и ФОН.
Данас исту могућност студентима нуди и Грађевински факултет из Суботице, Привредна академија из Новог Сада и београдски Мегатренд и Универзитет Сингидунум.
Настава се реализује применом технологије интерактивног учења „eLearning" (електронско учење) која омогућава праћење наставе, спремање испита и испуњавање предиспитних обавеза Интернетом.

Предавања се прате преко мултимедијалних, аудио, видео и текстуалних садржаја, које студенти добијају у облику предавања и вежби. „eLearning" систем интегрише мултимедијална предавања и интерактивне садржаје вежби, али и омогућава комуникацију с професорима, асистентима и колегама путем електронске поште, форума или месинџера.

Студенти који студирају „код куће" изједначени су у погледу права и обавеза са самофинансирајућим академцима, али не морају да похађају наставу и полажу колоквијуме пре изласка на испит. Једино морају да полажу испите на факултету.

Сви који у току једне школске године испуне услов за упис у наредну, могу да пређу на буџет. За овакав начин студирања највише су заинтеросовани студенти из унутрашњости и иностранства.

Овај вид студирања погодан је и за запослене, као и све друге који су из неког другог разлога спречени да присуствују предавањима.
На државним факултетима студенти „на даљину" уписују се под истим условима као и сви остали, по јединственој ранг-листи и полажу пријемни испит. У зависности од места на ранг-листи могу да изаберу статус студирања (на буџету, као самофинансирајући или „на даљину"). На приватним факултетима једино ограничење је цена.

За све студенте Београдског универзитета, који би желели да користе информационе могућности Интернета или рад на рачунару, могу то урадити на својим матичним факултетима или у Универзитетској библиотеци, у Рачунарском центру Универзитета у Београду - Кумановска бб који је основан у циљу пружања рачунарских услуга академској средини или у просторијама Савеза студената Београда Балканска 4\4 од 9 до 17h. Обавезно, где год кренули, понесите индекс и пожурите јер је трка у информатичком наоружавању знањем одавно почела.

Диплома и преко мобилног

Нови вид студирања понудио CyberUniversity у Јапану, који је почео са одржавањем «мобилних часова». Ово се битно разликује од досадашњих радова ппна даљинупп преко рачунара са коришћењем текста, слика, звука, и видео записа. Курсеви преко мобилне телефоније користе PowerPoint презентације.

Овај приватни универзитет је у већинском власништву мобилног провајдера SoftBank и тренутно има око 100 овако припремљених и презентованих курсева.
Према изјави декана сајбер универзитета, овај вид студирања намењен је свим корисницима, а првенствено хендикепираним лицима и тежи да што више олакша живот и омогући образовање свима.

Википедија - Црвени крст у информисању

Студенти могу да користе и Википедију (Wikipedia) за своје радове, пошто је тај сајт довољно побољшао свој кредибилитет, оценио је Џими Велс, оснивач ове познате Интернет енциклопедије. Пре две године, односно 2005, Велс је изјавио да Википедија студентима не може да служи као основа за радове, већ само као почетна тачка у много дубљим изстраживањима у вези неке теме.

Међутим, у међувремену су начињени велики помаци кад је реч о Википедијином кредибилитету, захваљујући новим правилима објављивања и провере информација, истакао је он.

Принцип "слободе објављивања" који је важио на Википедији, био је критикован.
Пошто у уређењу ове енциклопедије може да учествује сваки корисник Интернета, долазило је до објављивања нетачних и непрецизних информације или оних без поузданог извора.

У Википедији је сада успостављен систем провере информација коју обављају добровољци, а њени „одговорни“ размишљају о томе да сви квалитетни и поуздани чланци убудуће носе ознаку "заставе" (flag).

Француски универзитет на Интернет аукцији

Група француских студената ставила је Универзитет у Еврију на аукцијску продају путем Интернета, у знак протеста због незаинтересованости државе за ту образовну установу и закона о образовању.

 "Будући да нема новца за факултет и да држава нема интересовања, најбоље решење је продаја. Наставу ћемо држати напољу, велика ствар!", кажу студенти, који су свој универзитет понудили 26. новембра на аукцијском сајту eBay са почетном ценом од 36,50 евра.
Универзитет, који се налази у једном од јужних предграђа Париза је "новијег датума, у добром стању и практичан", навели су понуђачи. Наводи се такође да располаже са преко 1 600, углавном гостујућих и слабо плаћених професора и око 10 300 студената који већином волонтирају или стажирају по предузећима уз минималан трошак за послодавце.

Понуђачи упозоравају потенцијалне купце и на неопходне радове као што су затварање "нездравих амфитеатара" и смањење броја студената постављањем "филтера приликом уписа".

Као додатно упозорење наводи се да не постоји могућност "кућне доставе", већ купац мора лично да преузме купљени објекат. За само два дана, цена Универзитета у Еврију нарасла је на 10 милиона евра.

Светска дигитална библиотека

У међународном пројекту "Милион књига" комплетирана је дигитализација више од 1,5 милиона књига. Оне су тако постале доступне на Интернету, саопштио је Европски новинарски центар.

Први пут, пошто је пројекат покренут 2002. године, све књиге су доступне на јединственом веб порталу Светске библиотеке - www.ulib.org. Пројекат предводе амерички универзитет Карнеги Мелон, кинески универзитет Зеђанг, Индијски научни институт и Александријска библиотека у Египту.