Многи студенти после завршеног факултета нађу се у проблему тражећи посао због немања радног искуства, јер данашњи послодавци у већини случајева траже људе са радним искуством.

Да би се барем донекле решио овај проблем, Студентска унија Економског факултета и часопис Монополист заједно са Привредном комором Србије, покренули су иницијативу за системско решење студентске праксе на нивоу целе државе.

„Увођење стручне праксе на факултете је неопходно из више разлога. Светска искуства у организовању праксе показала су да она представља одличан начин да се направи веза између академских знања стечених на факултетима и практичних знања стеченим током праксе.
Студенти повећавају своју оспособљеност за тржиште рада, а у ситуацији када постоји значајан вишак понуде у односу на тражњу за радном снагом, свако радно искуство повећава могућност запослења“, каже Владимир Гојковић из Студентске уније Економског факултета.

Он додаје да су „поред тога студенти већ упознати са основним процесима и активностима које се обављају у предузећима. На тај начин се скраћује време тражења посла и смањује се незадовољство због рада у неодговарајућим организацијама, јер су студенти већ стекли представу о томе где би могли да раде“.

„Држава има користи због повећања ефикасности и смањења трошкова увођења у посао, док предузећа добијају младе образоване људе за ниже наднице и стичу могућност да ангажују практиканте, који се добро покажу на послу“, каже Гојковић.

Према његовим речима, стручна пракса треба да буде обавезна из већ побројаних разлога. Чињеница је међутим, да у нашој земљи врло мали број фирми организује квалитетне праксе.

„Управо из тог разлога држава треба да подстиче фирме да осмишљавају што боље програме пракси и примају већи број студената. То се ради кроз организовање одговарајућих семинара, јавно заговарање, али и путем пореских подстицаја. Наиме, држава треба да ослободи предузећа од плаћања пореза у износу који они издвајају за обуку и плату практикантима.

Да бисмо имали квалитетне праксе морамо имати предузећа са смишљеним програмима праксе и људе (најчешће из одељења за људске ресурсе) који ће студенте увести у посао. То су ментори у предузећу и они гарантују за стечена знања практиканата“, објашњава он.

„Они треба да кажу да ли практикант зна да фотокопира, састави уговор или поправи зуб. Треба водити рачуна и о конкретном начину организовања праксе, како се не би дешавало, оно што је често у средњим школама- да се на праксу иде једном седмично како би се узео потпис. Иако се често чује аргумент да неће бити довољно места за праксу за студенте, управо је обавезна пракса начин да се изврши усклађивање броја уписаних студената и потреба привреде. Ако неко не може да нађе праксу, како очекује да нађе посао“, каже Гојковић.

Занимљиво је да према истраживању Центра за развој каријере Економског факултета, послодавци показују највећу вољу за организовањем праксе. Студенти, који би уз професоре требало да буду најзаинтересованији, нажалост то нису. Често се деси да се на конкурсе за праксу и не јави довољан број студената.

Делта М и ревизорска кућа КПМГ већ неколико година организују праксу за студенте различитих факултета.
„Ми сваке године примамо од 100 до 150 студената на праксу која траје око три месеца. Преко педесет одсто студената који код нас обаваљају праксу добијају и стални посао. Имамо сарадњу са факултетима, студентским организацијама AIESEC-ом или IAESTA-е...

Наравно и сами студенти на своју иницијативу могу потражити да дођу на праксу код нас“, каже Биљана Дуковић, директор Сектора за људске ресурсе Делта М.

Такође и КМПГ организује праксу за студенте преко целе године. „Верујемо да наша компанија има много тога да понуди студентима. Између осталог: врхунску технологију, конкурентну компензацију, посевећеност развоју сваког студента и континуирано усавршавање. Пружамо студентима могућност да уче од наших искусних колега током њихове сарадње са нашим клијентима, од којих су већина велике локалне и међунаодне компаније“, каже Владимир Радић из КПМГ.

Организовање праксе у другим земљама је организовано на различите начине. Оно што се може приметити јесте, да што идемо западније од Србије, стручна пракса је дужа, а начини да се она обави разноврснији.
На Економском факултету у Загребу пракса је обавезна и траје 21 радни дан, дакле не мора бити из једног дела. У Љубљани пракса траје четри недеље, у Немачкој 12 недеља, а на неким факултетима у Белгији она траје и читавих годину дана.

У развијеним земљама студенти, поред класичних пракси у фирмама и научним институцијама, имају могућност и да обављају праксу у пословним инкубаторима и виртуелним предузећима, где се симулирају читави процеси производње, продаје и плаћања преко банака.

Током студирања финансија у Лондону, Марија Бијелић је први семстар треће године студија провела у Чилеу, а други у Паризу.

„Факултет је инсистирао на праксама у току школовања. Наиме, препорука студентима је да у току распуста организују себи праксе. На факултету постоји Центар за развој каријере који се бави одржавањем односа са познатим светским компанијама и на тај начин помаже с једне стране студентима да обезбеде себи праксе, а касније и запослење, а са друге стране помаже компанијама у проналаску адекватног кадра“, каже она.

Према речима наше саговорнице која сада ради у Делти, пракса јој је вишеструко помогла, превасходно због одсуства страха од првог посла и велике непознанице шта то значи радити свакодневно од девет до пет.
Студенти се обично жале да су на факултетима стекли само теоријска знања и да им нијејасно како су она у пракси пимењива, пракса је ту одличан први корак за орјентацију у радној средини.

Поред тога, она каже да многи послодавци инсистирају на претходном искуству чак и за приправничке позиције, а да је ту искуство стечено неретко пресудни фактор при одабиру кандидата. Студентима у Србији зато препоручује да током студирања обавезно иду на праксу.

„Радите док студирате! Било да је то организована пракса у некој од великих компанија, било да је посао преко Омладинске задруге или помагање комшији, рођаку, родитељима у малој привреди, изузетно је важно да се радна искуства стекну што је раније могуће.
То ће не само допринети проширењу и истицању боље почетне позиције у поређењу са другим кандидатима сутра када будете тражили ’право’ запослење, већ ће и вама самима много значити при одабиру посла.

Изузетно је важно одабрати посао којим заиста желите да се бавите, а када сте у некој средини провели месец-два, постане вам јасно да ли себе видите као део те компаније или је можда боље да запослење потражите у другој бранши и за другог послодавца“, каже Марија Бијелић.