Педофили углавном спадају у нежне и пријатне особе које увек у окружењу слове за пример.
По природи су ненаметљиви што им омогућава да веома дуго сакривају од света своје пориве. Своје нагоне задовољавају на неколико начина, почев од телефонских разговора, показивања интимних делова тела, миловања, покушаја и извршења сексуалног односа, силовања...

Према статистикама, деца женског пола, су пет пута чешће жртве од дечака.

У многим европским земљма се полако уводе неки нови закони и дају драстичнији предлози за сузбијање сексуалног злостављња малолетника.
Власти многих европских земаља усвојиле су законе по којима се имена и адресе педофила објављују јавно, као и оне по којима се такви људи хемијски кастрирају или одлазе на доживотну робију.
Тринаестогодишња Т.И. из Ниша, била је жртва сексуалног злостављања. Девојчица је била полуслепа и остала је без мајке у априлу прошле године.
Прво се поверила баки а затим и ујаку, који је отишао у полицију и случај пријавио. Осумњичени за блудничење, тридесетогодишњи отац, шеснаестогодишњи брат и комшија, недавно су ухапшени.

Питате се како ће проћи ако се докаже да су криви… Судећи по српском закону, они не могу добити више од 18 година затвора. Можда ће се ипак провући, као извесни професор из Врања, који је обљубио једанаестогодишњу девојчицу и добио 4 месеца затвора.

Можда ће пак проћи као професор физике из Новог Пазара који је због сексуалног злостављања ђака, најпре строго изгрђен, а потом суспендован…или ће вођени случајевима епископа врањског Пахомија (Томислава Гачића) и монарха Илариона (Јована Мишића) из манастира Хопово са Фрушке горе, ови гнусни злочинци бити ослобођени.

Јован Мишић је заправо осуђен у првостепеној пресуди на десет месеци затвора од стране општинског суда, затим је окружни суд преиначио пресуду на годину дана, да би на крају пресуда поништена од стране Врховног суда.

Док се у нашој земљи ово дело санкционише са по неколико месеци или у најбољем случају годинoм затвора, у САД постоји пример Томаса Ридија, који је 2003. године, због педофилије осуђен на 1335 година затвора (на доживотну робију).

Можда би требало да се запитамо какав нам је кривични закон, који за кривично дело силовања малолетника предвиђа казну од једне до 18 година. Да се правдамо тиме да је свуда тако - не можемо, пошто је, на пример, у Хрватској, по новом кривичном закону из 2006. за такво дело предвиђена већа казна од оне за ратне злочине.

У Данској педофиле-повратнике хемијски кастрирају; у Норвешкој, поред драконских затворских казни, врши се и такозвано обележавање педофила микрочиповима, тако да органи гоњења у сваком тренутку знају где се педофил налази.
Очекује се да ће сличну методу у току ове године усвојити и Енглеска.

У већини држава САД уведена је и смртна казна за ово кривично дело, док се у осталим државама САД изричу вишедеценијске и доживотне казне затвором.
Сећамо се сви који је био један од првих захтева по преузимању функције француског председника Саркозија - кастрација за педофиле, па би се и у овој земљи ускоро могло очекивати драстичније пооштравање мера против педофилије.

Верујемо Гордани Тркљи која каже да педофилија није честа само у „нашем дворишту“, већ свуда у свету, али исто тако знамо да се једино у Србији она не санкционише на прави начин. Познато је да се у нашој земљи 40% осуђеника за ово дело осуди на условне казне, док се затворске казне крећу у највећем броју случајева од једне до, ређе, пет година.
Малиша Јевтовић је недавно осуђен на 40 година затвора због силовања и на крају убиства трогодишње Катарине Јанковић.
Очигледно је да у Србији жртва мора да буде убијена, не би ли казна била примерена…

Хиљаде познатих и скривених примера ових злочина догодило се у Србији претходних година. Дневни лист „Press“ је недавно објавио неке од скоријих случајева, међу којима су:
- Звонко Ј. звани Ципирипи, наставник физичког васпитања у Основној школи „Јован Поповић“ у Крагујевцу, због сумње да је ученицу од 12 година љубио по врату и додиривао по телу.
- Наставника Милана П. из Пљеваља пријавили су родитељи ученице шестог разреда под оптужбом да ју је додиривао.
- Нишка полиција поднела је кривичну пријаву против Драгана А., професора Прехрамбено-хемијске школе, због сумње да је девојчице пипкао по телу, завлачио им руку под мајцу и распитивао се о њиховом сексуалном животу.
- Учитељ Петар Ј. из Основне школе „Вук Караџић“ из Поточца код Праћина, суспендован је због сексуалног узнемиравања ученица.

Све распрострањенија је и педофилија путем Интернета, која наравно, има „кориснике“, „уживаоце“ и „презентере“ и у Србији. 2005. године, први пут у историји српског правосуђа, за педофилију преко Интернета, на 3 године затвора, осуђен је Никола Бугарчић, код кога је пронађено око 350 филмова у којима су се појављивале бебе од 10, 12 и 15 месеци, као и деца од две до шест година. Он је на најпопуларнијим интернет сајтовима нудио ове филмове по цени од 40 евра за домаће и 100 и 150 долара за страно тржиште....