Једина коју у другом светском рату Хитлер није бомбардовао, стара и на моменте урбана, облачна и на моменте сунчана, готово дупло мања од Београда, некада комунистичка, данас само...европска, чешка престоница, Праг.

На уласку у град сусрешћете се са „чарима“ периферије. Приградска насеља Прага подсећају на једно велико ништа.
Стари, типично источноевропски блокови ниских зграда наводе вас на круг, и то онај од 180 степени, тј. пожелите да се брже-боље вратите тамо одакле сте дошли, па макар то била и Србија.

Ипак, ако се осмелите и одлучите да наставите неизвестан пут мислећи се „хоће ли сивило испред мојих очију нестати?!“, видећете да је стара српска мудрост преокренута и сада гласи: „Све што је ружно кратко траје“.

Центар града, као и све остале знаменитости око њега (укључујући Златну улицу, торањ са ког се види цео град, национални парк до ког се стиже жичаром итд), помаже вам да, уколико сте некад пожелели да се осетите као у средњевековном граду, остварите своју жељу.

Запушите нос (јер се у средњевековним градовима није осећао хот-дог на централном тргу) и широм отворите очи.
На маргину својих мисли сместите нека опажања која ће вам сигурно одвраћати пажњу, а ту пре свега мислим на гомилу туриста који ће се око вас гурати, не би ли усликали што више безвезних фотографија на којима нема људи, већ само врхова и сатова са катедрала и сл. (побогу, те се фотографије налазе већ на разгледницама).

Е, кад сте поступили према упутству, сазнате како је било Прусима, Аустроугарима или Русима док су током историје владали овим делом Европе.

Кад смо већ код Руса, њих готово и да нема у Прагу.
Чеси су, кажу, алергични на све што стиже из Русије, на људе, језик, културу, па чак и енергенте без којих се данас, јелте, не може. Разлог томе је низ година након Другог светског рата током којих је тадашња Чехословачка била практично руска колонија, тј. налазила се под руском „шапом“, како воле да кажу многи историчари.

Пазите се свих људи који евентуално имају жељу да вам испричају легенде везане за овај град. Уколико ипак дозволите да се тако нешто деси, откажите све обавезе у наредна три месеца, јер ће нарација поприлично потрајати. Има заиста пуно тога.

Почевши од студента, којег су Руси убили и по ком се сада зове један од тргова у Прагу, свих могућих прича везаних за Плишану револуцију из 1989, преко легенде о старом Карловом мосту. Кажу да ћете са оном особом са којом пређете преко тог моста остати вечно!

Многи знају и за легендарног чичицу који је волео да Прагом шета искључиво ноћу, јер је, како је говорио, једино тако на миру могао да разгледа архитектуру и ужива у свим лепотама овог града. Ништа од тога не би било толико чудно да он није, једне вечери, са поменутог Карловог моста, да извинете, извршио велику нужду. Не желите да знате како неки људи зову овај легендарни мост због ове приче...

Иначе, на овом мосту је током целог дана убедљиво највећа гужва, те је у том смислу, зими, изузетно користан. Кад вам је хладно, а при руци немате додатну јакну, право решење је...гужва! Она ће вас угрејати боље и од јакне и од куваног вина које можете купити на истом тргу где и чувене чешке кобасице (то су у ствари виршле, али они очигледно не праве разлику као ми... који су лузери е!)...

Последња по реду новогодишња ноћ, она након које листамо календар 2008. године, у Прагу је прослављена тако да би се Махмуд Ахмадинеџад осећао као код куће. Но, слика говори више од речи...


Техеран, тј. Праг у новогодишњој ноћи

Музике је било на само једном од тргова, док је на свим осталим све пуцало и севало од бога питај чега... Људи су бежали и у истом тренутку вриштали и смејали се, згражавали се и одушевљавали, викали и...ћутке посматрали ситуацију...

Владала је еуфорија, људи су покушавали да извуку живу главу и истовремено уживају, трче, али и да све около запазе, напију се, али и остану трезни, не би ли им се цела ситуација дубоко урезала у сећање.

Срби су скакали, Италијани певали, Американци молили Бога да Махмуд заиста није умешао прсте па бацио коју нуклеарку, Чеси вероватно играли јамб по кућама, пошто их на улицама није било (невероватно досадан народ), а Французи су се љубили, и то...молим лепо, у сред круга у који су људи убацивали петарде и остале експлозивне направе! Њих двоје су се љубили, док им је под ногама пуцало све и свашта, а разни људи викали „Изгорећете у љубавииии“.

Ипак, да би сте заиста осетили атмосферу која влада у Прагу, морате урадити следеће: КУПИТИ КАРТУ, ИЗВАДИТИ ВИЗУ (сада вам је већ потребна шенген виза, јер је Чешка у међувремену постала једна од земаља из „шенген зоне“) И ПОНЕТИ СА СОБОМ ГОМИЛУ ПОЗИТИВНЕ ЕНЕРГИЈЕ (без које ће вам бити досадно и на Малдивима, Хавајима, Ибици, па и у Прагу...), јер ако слика говори више од хиљаду речи, очи говоре мноооого више од тога....