По објављивању информације да ће се свим пунолетним грађанима Србије, који раније нису стекли акције у процесу приватизације, бити подељене акције јавних предузећа, сигурно сте се запитали: „Супер, али шта ћу са њима?“.
Овај текст требало би да читаоцу пружи какву-такву слику о предности улагања на берзу и користи које он од тога може имати.

Млади у земљама са развијеним економијама имају од малих ногу усађену свест о значају берзе и могућности које она пружа.
Тако, нису нимало ретки студенти који поседују акције компанија из своје земље, упуштајући се у авантуру звану берза. Код нас је берзанско трговање актуелно тек неколико година уназад, па је његово познавање и схватање на заиста ниском нивоу.
Наравно, временом ће се и то поправљати, а прва прилика указаће се када на сцену ступи трговање акцијама јавних предузећа које ће већина нас добити у наредних неколико месеци и година.

Око 4 милиона грађана ће се обрести у улози акционара највећих српских компанија, иако многи то нису ни очекивали, нити су за то спремни. Док трговање овим акцијама не крене, требало би се што више информисати и истраживати шта све може да се добије од њиховог поседовања.

Када акције већ буду у вашим рукама, никако не треба сметнути са ума закон понуде и тражње, јер замислите шта ће се десити са акцијама које ће у једном моменту наћи на страни понуде у огромном броју. Разлог продаје биће жеља да се лако и брзо дође до кеша зарад текуће потрошње, док ће, вероватно, мали број људи интелигентно и рационално просудити шта са њима.

Циљ текста није да се сугерише да ли је боље те акције продати или задржати, већ жеља да се читалац добро замисли пред доношење те одлуке.

Највећи број људи обрадовао се добијању акција и у томе видео могућност једног финог летовања, одласка у неку велику европску престоницу, или пак куповину половног аутомобила. Међутим, требало би показати одређени ниво рационализације и самоконтроле.

Акције предузећа које се деле спадају у најбоље српске компаније, које, сходно томе, остварују огромне профите. Кад се томе придода чињеница да су неки од њих и апсолутни монополисти, односно, само они могу обављати ту делатност (Аеродром Београд или Електропривреда Србије, на пример), више је него очигледно о колико се моћним компанијама ради.

Када се одређена акција купи, на њој се може зарадити на два начина.
Први се тиче добијања дивиденде, пошто предузећа која су остварила профит на крају године исплаћују део зараде власницима својих акција. Међутим, износ који се акционарима исплаћује најчешће није обиман, али ни сигуран, па самим тим није ни привлачан.

Други, и далеко значајнији, вид зараде на акцијама произилази из очекивања да ће њена цена у будућности порасти, па се тако када се акција прода скупље него што је купљена, остварује зарада, која се назива капитална добит.
Уколико се погоди прави тренутак куповине и продаје, зараде на овај начин се могу кретати и по неколико стотина процената.

Да би се боље објаснила могућност зараде на берзи, послужићемо се једним конкретним и на чињеницама заснованом примеру. Да сте почетком децембра 2006. године купили акције бечејског Соја протеина за око 2.000 динара, колико је тада стајала једна акција, сада бисте могли да је продате за око 3.200 динара, што представља зараду од 60%.

А, замислите да сте још имали „нос“ да ће у другој половини 2007. доћи до кризе на Београдској берзи и пада готово свих цена акција, који трају и дан данас. У мају 2007. године бисте ове акције могли да продате за чак 6.000 динара. Зарада од 300% за само шест месеци представља нешто што се ни на један други, легалан, начин не може стећи.

Уколико неко предузеће добро послује, остварује солидан добитак и има оптимистичке планове за будућност, биће примамљивије за инвеститоре који ће желети да поседују његове акције. Сходно томе, цена тих акција ће расти и кроз неколико месеци или година, а капитална добит могла би се мерити стотинама процената. То је оно што би сваки будући власник акција јавних предузећа требало да има на уму.

Уколико се пак и одлучите за брзу продају ових акција, барем се потрудите да сачекате да прође први талас продаје, с обзиром на то да ће велики број људи, у жељи да акције уновчи, похрлити на берзу. Искусни инвеститори искористиће овај тренутак и по багателним ценама стећи ће веома квалитетне акције по веома ниској цени.

Како време буде одмицало а акције вероватно расле, они који су их продавали зажалиће што нису били стрпљивији. Нажалост, тада је већ касно и пропуштена зарада се не може надокнадити.

Свако ко буде стекао акције, нека се послужи својом елементарном логиком (или барем овим текстом) и на бази тога донесе одлуку шта ће са својом имовином коју има у облику акција.
Шта год да се уради, вероватно ће то бити најбоље што се у тај мах учинило.

Међутим, уколико се кроз пар месеци схвати да је, уместо новог компјутера, могао бити купљен полован аутомобил или плаћене мастер студије у иностранству, нека то не буде пропаст света.
Само буђење свести о користима које берза пружа више је него довољно, а тада наступа право време за нову авантуру и куповину нових акција.


Уколико желите да сазнате нешто више о берзи, посетите линк:
http://www.studentskisvet.com/magazin/20080309/kupujem-prodajem-oduzimam-dodajem-sta-je-to-berza