Хтели, не хтели, последњих месец-два дана били сте приморани да слушате о берзи, акцијама, тржишним ценама, кретањима и утицајима на њу. Готово је сигурно да сте се више пута запитали: „Чекај, шта је то берза? Шта ја уопште имам од ње? Чему она служи?“.

Уколико је то тачно, овај чланак би требало да пружи бар неке од тих одговора и колико-толико читаоцу приближи суштину берзе и уопште разлог њеног постојања.


Шта је берза?

Историја берзанског пословања у Европи и свету дуга је више векова, док је у Србију дошла са осамостаљивањем од Отоманске империје. У том периоду, пре II светског рата, Београдска берза била је једна од цењенијих у региону, али и у Европи.

Пратила је трендове, имала доминантан положај на Балкану, а трговало се оним што је Србија у то време највише имала и извозила – свиње, шљиве, пасуљ...
Већ при овом помињању свиња и шљива као предмета трговања, можда ћете се запитати: „А где су акције? Шљиве се ваљда продају на пијаци?“, па тако долазимо до чињенице да и берза представља један вид пијаце. Додуше, један специфичан, добро уређен и веома организован вид пијаце.

Међутим, на тој пијаци предмет трговања може бити акција (или нека друга хартија од вредности, пошто их постоји веома велики број), али и роба. Данас се свакодневно на светским берзама, осим акцијама и другим хартијама од вредности, тргује златом, нафтом, кукурузом, дијамантима, гвожђем и бројним другим робама.

Ствар је да роба којом се на берзи тргује мора бити строго дефинисана, јер купац када купује ту робу не види. Он купује на невиђено, па да се то трговање не би свело на куповину „мачке у џаку“, берза се брине да купац тачно зна шта ће купити иако робу не види и физички.


А акције?

Берза је настала из једноставне потребе да они који имају вишак новца лакше пронађу оне којима тај новац треба за покретање и обављање неког посла.
Људи који су улагали средства, нису то чинили „на лепе очи“, већ су заузврат добијали потврде о уделу у власништву предузећа ком би средства дали.
Тако су настале акције.

Акције, дакле, представљају удео у власништву компаније која их је издала у циљу прикупљања средстава за обављање своје пословне активности.
Када нека особа купи акцију, она фактички постаје делимични власник предузећа и по том основу присваја део зараде, што се назива дивиденда.

Такође, та особа има право гласа приликом одлучивања у предузећу, које је сразмерно броју акција које поседује.
Још једна ствар која је акције и акционарски вид пословања ставило у доминантну позицију у свету лежи у чињеници да, уколико предузеће чије акције поседујете пропадне и банкротира, можете да изгубите само онолико колико сте уложили у њих и ништа преко тога.

Када пропадне предузеће чији је власник физичко лице, а не група акционара, он дугове плаћа чак и из своје личне имовине, тако да акционари неће бити у позицији да им се плени кућа, телевизор или кауч зарад наплате дуговања које је фирма направила.


Шта је сврха берзе?

Вратимо се сада на берзу. Када фирма изда своје акције, оне постају предмет трговања на берзи. Неко ко је у том тренутку купио акције можда касније жели да их прода. Неком другом ће се те акције можда учинити добрим, па ће их купити.

Међутим, ове касније купопродаје више се не тичу предузећа чије су акције предмет трговања. Оно их је у првом кораку издало, прикупило средства за пословање и имаће везе са берзом тек када буде желело да емитује нове акције.

Учесници у трговању су сада неки други актери чији је циљ зарада или стицање власништва над предузећем. Па која је поента берзе, питате се ви.

Сврха постојања берзе лежи у чињеници да увек постоје они са вишком и они са мањком капитала. Без берзе, инвеститор би лутао улицама, давао огласе, звао пријатеље и познанике, питајући да ли некоме требају средства или би свој капитал једноставно држао испод јастука, у сефу или чарапи.

Тај капитал био би мртав и ничему не би доприносио. Постојањем берзе, инвеститору је омогућено да веома лако и брзо пронађе заинтересовану страну која ће од њега узети новац и употребити га на много ефикаснији начин, а користи ће имати сви.

Инвеститор ће зарадити и увећати свој капитал, предузеће ће покренути посао, запослиће људе и такође зарадити. Цела привреда једне државе има вишеструке користи уколико поседује квалитетну и активну берзу.


Како ствари стоје у пракси?

Када смо мало појаснили сам појам берзе и акција, требало би рећи нешто и о томе како се ствари одвијају у пракси, пре свега у Србији.
Сваки грађанин може имати акције, али он не може лично отићи на Београдску берзу и рећи: „Дајте ми две акције Металца из Горњег Милановца“.

Акције на берзи једино могу продавати и куповати овлашћени брокери и дилери. Брокери представљају класичне посреднике, пошто извршавају налоге које су добили од својих клијената, док, за разлику од њих, дилери имају сличности са својим „колегама“ који продају девизе на Зеленом венцу, јер на берзи тргују на своју руку и за свој рачун, те стога нису толико битни за даљу причу.

Лице које би хтело да купи акције неке српске фирме, мора да отвори рачун у банци на који ће уплатити средства потребна за куповину акција и на који ће му касније лећи новац када те, или неке друге, акције прода.

Следећи корак јесте одлазак у неку од брокерских кућа, којих у Србији има преко 80, и потписивање уговора о заступању у трговању. Када се испуне ови правно-административни услови, издаје се налог брокеру да купи одређену количину акција, одређене компаније, по одређеној цени.

Цена акција на берзи зависи од односа понуде и тражње за њима, које ће, пак зависити од квалитета пословања тог предузећа, најављених послова, остварених планова и сличних информација.

Уколико је предузеће квалитетно, за очекивати је да ће више људи желети да купи његове акције, па ће тако њихова цена расти. У супротном, ако је процена да је предузеће лоше или ће бити лоше, више лица ће желети да се отараси својих акција и тако избегне губитке, што ће довести до пада њихове цене. Ова појава се у теорији и пракси једноставно зове закон понуде и тражње и говори о томе да што је тражња за нечим већа цена ће расти, док уколико је понуда већа цена ће падати.


Коју акцију купити?

Сам избор коју акцију треба купити требало би да буде донесен на основу информација које постоје у јавности.
Строго су, међутим, забрањена трговања на бази информација које нису доступне јавности, тзв. inside информације. Оне су доступне најчешће менаџерима фирми, саветницима, партнерима... и уколико се докаже да је неко стекао зараду на бази inside трговања, у појединим земљама прети чак и затворска казна.

Извор информација може бити дневна штампа, стручни економски листови, интернет сајтови берзе, брокерских кућа и компанија, и доступни су свима. Међутим, неће сви увек искористити информацију на прави и исти начин. Ту лежи могућност да се купи акција која је тренутно потцењена, чија је цена испод реалне, и касније прода када њена цена порасте.

Све ово што је изнето има за циљ да читаоцу, студенту приближи начин функционисања берзе и користи које она доноси.
Свакако, уштеђевину не треба чувати и скривати од других држањем под јастуком, јер то не користи никоме.
Куповином акција добија се могућност заиста пристојних зарада, али и једног сасвим новог вида авантуре.

Праћењем кретања цена акција, али и околности у друштвеном и економском окружењу државе, могу се донети исправне инвестиционе одлуке.
Стога, уколико до сада нисте купили акције, посетите сајт Београдске берзе www.belex.co.yu, погледајте кретања акција појединих српских компанија, прочепркајте податке о њима и донесите одлуку коју ћете од њих купити.

Тешко да ћете погрешити с обзиром на то да је Београдска берза већ месецима у „дебелом“ минусу, па је некако логично очекивати брз и интензиван раст по решавању проблема које муче инвеститоре, а тичу се пре свега политичке и економске (не)стабилности наше државе.

Уколико желите да сазнате нешто више о бесплатним акцијама, посетите линк:
http://www.studentskisvet.com/magazin/20080309/besplatna-podela-akcija-sta-sa-njima