Ако сте имали прилике да у току свог живота посетите Њујорк, можете се сматрати делом изузетно малог процента људи са ових простора који је имао ту привилегију да изађе из Европе. Заиста имате среће...

Можда сте, уколико припадате овој групи срећковића, били некад на адреси 1407- Brоdwаy 3605 Nеw Yоrk? Ако јесте, наишли сте сигурно на огроман натпис на ком пише – BARANDA CLOTHING COMPANY. Из ове модне компаније вам поручују:
Очекујте неочекивано (сада је већ јасно да је слоган из прошлосезонског Великог брата украден или, како би то волели да кажу наши љубимци са естраде, плагијат!).

Са поносом се, коначно, можемо упоредити чак и са Американцима и рећи им гласно ИМАМО И МИ НАШУ БАРАНДУ! Њихова је у Њујорку, а наша...у Опову.
Из наше Баранде поручују: Серија какву смо заслужили, док се она њујоршка порука, у српском случају (било да се ради о серији или било чему другом), већ подразумева.

На село које има тек нешто више од 1.600 становника и које се налази у јужно-банатском округу наићи ћете уколико кренете зрењанинским путем. Већ су увелико иза вас остала три брата - Овча, Борча и наравно...Крњача, када се налазите на делу пута на ком са неверицом посматрате Падинску скелу и Бесни фок и питате се има ли заиста овде људи???!

Када сте успешно пребродили препреку звану одбегли затвореник из падињака, већ сте надомак Опова, у склопу ког се налази и коначно одредиште, Баранда!

Добро се пазите да вам се не догоди исто што и јунацима из серије „Вратиће се роде“ и да не налетите на рупу, из које вас може извући једино булдож(Д)ер или човек изразите снаге, која се може мерити, на пример, са оном Рамбовом!

После Опова постоји скретање за аутобуску станицу...ако сте Шерлок Холмс или, у најмању руку, Морган Фримен, моћи ћете да закључите да се иза тог натписа крије шифрована порука скретање за Баранду... У супротном, продужићете право и налетети на њиву на чијем се почетку налази већ поменута јама!
Видећете неколико бајковитих кућица. Бојом њихових фасада бисте евентуално обојили неки цвет у бојанци кад сте били у првом разреду основне школе...љубичастом и дречаво розе!
слика љубичасте кућице!

Поред фудбалског терена је парк у ком се налази спомен плоча извесном Аћимовић Тоши, који је 28.8.1944. погинуо на том месту у борби са немачком полицијом.

У центру села се налази кафић под именом Брука, који иначе држи брат Драгана Бјелогрлића, који, опет, има кућу у овом селу, па је вероватно због тога баш оно изабрано за снимање тренутно најпопуларније српске серије.

Становници се очигледно нису навикли на присуство „странаца“, упркос томе што је у њему боравило много познатих људи (пре свега глумаца), па још увек чудно посматрају све оне који су придошлице.
Имате утисак да међусобно телефонирају и јављају једни другима нешто налик на: „5 Н.Н. лица управо шета шором!“, а то закључујете из призора који видите на сваком кораку.

Наиме, правећи круг око села (за који вам треба 15-ак минута), сваки нови пут када прођете поред једне исте куће, видите нова лица која су изашла на прозор или испред капије и која вас посматрају и очима говоре ви нисте наши...

Све што је, захваљујући серији, постало познато, можете пронаћи, буквално, у кругу од стотинак метара.
Фудбалско игралиште, цркву, Тозину кућу, двориште у ком живи луди ћелавац са својом женом и бившом женом (Весном Тривалић), продавницу, чесму на којој се Шваба (Никола Ђуричко) умивао после пљувања...Ту је, одмах поред продавнице, и гнездо које је Миленко (Бранислав Брстина) направио за роде...

Све је аутентично (осим продавнице која је монтажна), чак су и Швабин голф гузоња и ауди у ком се вози Пацов (Срђан-Жика Тодоровић) паркирани у, односно испред дворишта Тозине куће...