Београд може да нам понуди велики број места са занимљивим културним садржајима. Може да нас анимира или привуче.
У спектру различитих интересовања свако може да пронађе место на коме се осећа као код своје куће.
Међутим, питање је да ли свако пронађе свој кутак? Да ли се у граду може пронаћи место које је као део сопствене душе заправо?
Пошто живимо у друштву где је све подређено нама, бар нам тако причају, како у мору информација које су нам на дохват руке пронаћи праве?

Налазимо се у тренутку где се осећа нека нова, неиживљена енергија која тек својим снажним испољавањем долази до правих људи. Колико ће јој требати до самог места удара?
Да ли препознајемо тај тренутак? Ако га препознајемо, шта да радимо са њим?

Како, на пример, један уметник да се снађе у свету који се чини отвореним за нове и младе тенденције, али у ствари је само затворен у кругу лобија, бескрајно „блиских“ познанстава, вештачких осмеха који не значе ништа али дају осећај моћи у датом тренутку, пресудном за неко дешавање.

Назваћемо онај огранак друштва који се успешно бави својом уметношћу „Друштво дигнутих носева“, чисто ради занимљиве приче а и због тога да би постало јасно да се уметници међусобно не помажу онолико колико би требало и да постоји известан јаз између њих.

Посебно место заузима сујета.
Сви се држе својих циљева или евентуално се стављају у улогу навијача према своме фавориту, што је ипак мала подршка али не и довољна помоћ. Ситуација је следећа - човек сам са својом уметношћу не може тек тако да буде примећен од стране уметничког света.

Како људи који имају квалитета а немају везе, познанства, утицајне пријатеље или Интернет да покажу свету плодове свог рада?
Како се данас може замислити човек без Интернета? То је занимљива тема али већ увелико потрошни предмет приче, с обзиром на то да смо се сви потпуно пребацили на нет начин функционисања где се полако бришу границе личног и људског.

Интернет ће једног дана сигурно заменити сваку потребу за интерперсоналном комуникацијом и остварити тиме неки нови начин размене информација.
Сајтови коју нуде друштвене услуге настали су управо из ових побуда, али има истине у томе да нас животни темпо данас доводи до тога да имамо просто мање времена за дружење.

Да ли је то предност у односу на старе начине комуникације или је велики социјални хендикеп у смислу свакодневног функционисања?
Шта се дешава у ствари и шта је предмет наше приче?

Већина људи поседује толико различитих, обимних интересовања и неописиву глад да се она задовоље. Управо због доступности свих информација које су удаљене 1 клик од нас, поставља се питање да ли је било шта до чега се долази на тежи начин, са пуно напора, мање занимљиво или превазиђено?

Много младих људи има амбицију да зарађује од своје уметности а нису у могућности, не због недостатка идеја већ због недостатка новца за реализацију, простора и познанства „правих људи“. Мало је оних места у граду која су отворена за младе, још неафирмисане уметнике који желе да уђу у спољашњи свет и баве се стварима које их занимају, било да је у питању музика, филм, плес, сликарство, вајарство, позориште или било која друга врста уметности.

Већ позната места која се баве овим садржајем, али су полуотвореног типа, су студентски центри или културни центри.
Полуотворен простор значи да без неке „тешке основе“ или срећних околности људи немају право да траже простор за презентацију личних дела на таквим местима.
Уколико постоје такве тенденције да се афирмишу млади уметници који желе да раде и стварају, молимо оне који имају ту моћ да то омогуће да информације о таквим амбицијама искажу јасније. На овај начин ће да укажу на сопствену жељу за промоцијом уметника ове врсте.

Поставља се питање зашто је идеја да се ово ради без икакве надокнаде сем дружења и пријатељства постала толико далека?
У случају да неко не зна коме да се обрати уколико има сличне идеје, следе линкови који могу да се искористе у ове сврхе. Желимо пуно среће...

Студентски културни центар - http://www.skc.org.yu/
Дом омладине - http://www.domomladine.org/
Дом културе „Студентски град“ - http://www.dksg.co.yu/Mart2008/index.html
Културни центар „Rex“ - http://www.rex.b92.net/
Културни центар „District“ - http://www.creemaginet.com/sajt/node/2038
Центар за културну деконтаминацију - http://www.czkd.org.yu/

Ово су најпознатије локације. Уколико неко има неки предлог или пак зна за друга места која су овог карактера, нека се јави. У те сврхе, увек су ту лични контакт аутора текста, као и контакт редакције Магазина.
Циљ свега је, наравно, боље информисање о томе шта све можемо да урадимо у вези са стварима које нас занимају.

Мала али одабрана група људи је одлучила да стане овим тешкоћама на пут и отвори врата свим људима који имају занимљиве идеје, расположени су за дружење и креативну интеракцију. Значи да свако ко мисли да може да понуди занимљив садржај, без обзира на то о каквој се уметности ради, може да учествује.

Место је дословно у изградњи и представља право београдско „подземље“.
Тренутно је тамо у току изложба Данијеле Старбачки, уметнице и академског графичара из Новог Сада, која је пронашла ово место путем Интернета.
То је уочљива предност друштвених служби, а можда и једина.

Надамо се да ће млади људи који желе да представе свој рад и учествују у занимљивим идејама пронаћи ово место, ову идеју и концепт и на тај начин покренути нове идеје и дела, без икаквих осуда и пресуда од стране невидљиве комисије.
Контакт: http://www.myspace.com/atelje_vizantija .


Живела уметност! Живели људи са њом и кроз њу, са новим идејама и пројектима.
Учествујмо заједно у изградњи новог друштва које ће се развијати захваљујући људској интеракцији и креативној подлози.

Нека уметност буде саставни део живота а не део нечега што се оставља по страни зарад измишљених вредности које саме по себи немају покриће. Нека уметност нађе свој пут до свакога и нека свако пронађе свој пут до уметности.