Често се млади жале како више немају где да изађу. Где год да крену, осећају се бар као да су пет година старији од остале „деце“ присутне на партију.
Свуда су „неки нови клинци“ који полако али сигурно заузимају места која су некад давно припадала њима, „маторима“.

Наравно, мука им је од извиканих сплавова, где људи више пазе како се ко обукао и шта ко пије, а не какав је провод. Исто тако, доста им је клубова и кафића које посећују из навике.
Тиња потреба за нечим новим.

„Ја бих да певам још мало, јер је живот само један, и до њега ми је стало...“
Кад откуца већ скоро 4 ујутру, нема још мало, доста је било. Који још локал у Скадарлији ради до ситних сати?

Међутим, када се активно учествује у кројењу атмосфере, време стварно брзо прође. Стари вид забаве који су, прича се, измислили Јапанци.
Можда погађате да се ради о караоке журци у кафићу, на калдрми центра Београда. Назив истог крије се у даљем тексту.

Много весели људи, наклапају стихове који се појављују на екрану рачунара и тиме забављају остале присутне (можете тек да замислите како изгледа просторија пуна малих пијаних Јапанаца који певају).

Четвртком је вече резервисано да опробате своје вокалне способности.
Гужва коју можда очекујете ће изостати. Убрзо ћете се створити испред лап топа читајући текст омиљене нумере (они са слабијим видом имаће малих потешкоћа). Репертор је разноврстан, од старог домаћег рока па до...

Они најиздржљивији дочекаће и песме из народног опуса. Ако будете имали среће, приметиће вас и Жика (менаџер из емисије Звезде гранда). Ако не преферирате последње поменуту врсту музике, можете полако да пођете кући, јер у то доба креће и први јутарњи превоз.

Изгледа да се намеће решење и за несврстане. Надалеко чувена Скадарлија крије многа места, вероватно ни њени најбољи познаваоци не познају баш сваки кутак срца Београда. Један такав кутак крије кафе Handmade.

Скадарска број 19, преко пута свима добро познате кафане Два јелена. Нешто стрмије степенице уводе вас у просторије које ћете заволети за трен. Ентеријер на први поглед делује стармодно, али истовремено и савремено. Удобни сепареи, дискретан шанк, љубазно особље и четири делимично одвојене просторије. Нешто ново, другачије, несвакидашње. Ако сте власник слободног времена, провешћете га тамо с разлогом.

Од недавно има звање састајалишта младих новинара. Током дана, може се у миру попити кафа и прелиставати дневна штампа, домаћа, али и страна. Осим понедељком, када се одржавају разна новинарска предавања и радионице.

Постоји план да се омогући коришћење рачунара и приступ Интернету, али та идеја још није заживела. Вече је резервисано за караоке или неки други вид забаве. Где ће млади новинари боље испећи занат него у кафани, па још формираној према њиховим потребама.

Цене пића не бих да презентујем. Не зато што их не знам, већ зато што на цене нећете обратити пажњу док будете уживали у свему што „Ручни рад“ пружа. Добро де, бар да знате колико је пиво, точени Туборг од 0,5 литара стаје 130 динара. С обзиром на то да је у питању боемска четврт, морате признати да је цена више него пристојна.

Људи, Handmade добра забава, опуштена атмосфера, и када сте у прилици, обавезно се латите микрофона. Биће вам неизмерно забавније, а и схватићете колико не знате да певате (или можда знате). Ако будете поступили по упутствима, десиће вам се да затворите кафану (читај – последњи ћете напустити објекат).