Свако од нас је имао прилике да се сусретне са првим типом „љубазних“ шалтерских службеница. Да не би било полне дискриминације, ни службеници нису ништа мање „фини“ од њих, само раде у мањем броју за шалтерима.

Оно што је приметно јесте да су то обично особе средњег старосног доба које неко своје незадовољство лече на јадним људима које је несрећа навела да баш ту оставе део својих пара, или још горе покушају да подигну исте.

Задовољство службеника је директно везано за плату, шефа, али и за то да ли је бурек јутрос био добар, да ли је месец у правој кући...
Дакле, пре одласка до шалтера, позовите таратолога, а након њега би вам и астролог добродошао. Уколико имате и врачару у близини, неће да шкоди. Јаке силе иза шалтера обитавају.


Младост ведрост

На велику срећу, постоји и друга група службеника који углавном припадају млађој генерацији. Њих живот још није искварио те су стога још увек способни да вас дочекају осмехом; да вам пожеле добар дан и захвале вам се што сте код њих дошли.
Нажалост, они су још увек у мањини.

Треба имати на уму да су управо старији службеници, међу којима има сјајних радника, ти који су им показали како треба поступати са клијентима.
Школа јесте битна. Бројни семинари такође. Пресудно је ипак вероватно то што су и они до јуче чекали у тим истим редовима, те знају како изгледа дуго чекати.

Старији службеници су то вероватно већ заборавили јер свуда имају неког свог, те уобичајени начин функционисања „услуга за услугу“ даје сјајне резултате. Изгледа шашаво, али ноге више не боле.


Да ли смо ми криви?

Да ли смо заправо ми, редовни посетиоци разноразних шалтера, ти који им задајемо највише главобоља? Да ли смо нељубазни са њима? Да ли их вређамо? Да ли вичемо? Да ли се свађамо? Нажалост, одговор је потврдан.

Нико од њих није научен да буде груб према другим људима, већ су такви постали због времена проведеног у „пријатном“ разговору са нама. Својом бахатошћу, исквареношћу и ароганцијом успели смо да оно добро у њима потиснемо.

Они морају да одраде своју смену, али често су у мислима миљама далеко. Због тога ни грешке нису ретке. Након тога долази до расправа, подизања крвног притиска свима у реду.
И онда... Да не мисле да им је то једини начин да „преживе“ дан, вероватно то не би ни радиле.

Свакодневне сцене и проблеми, нажалост, постали су саставни део њиховог радног дана за који они више немају снаге и стрпљења. Наравно да нисмо сви исти, али због некултурне мањине, већина страда. То је, нажалост, једно од тужних животних правила.

Није битно колико група има чланова, већ колико јак утисак оставља. Пошто викање оставља много јачи, али и негативнији утисак, јасно је да то има снажан утисак на слику о људима.


Шта можемо да променимо?

Љубазност ништа не кошта, а много значи. Један обичан поздрав попут „Добар дан“. Једно кратко „Хвала“. На крају „Довиђења“.
То је управо оно што ми можемо да урадимо.

Да не будемо дрски; постављамо питања на љубазан начин; не сматрамо да смо ми грађани вишег реда; покажемо разумевање за велику количину посла са којим се они свакодневно суочавају; спремимо новац унапред; не правимо се паметни већ заиста то будемо. Једноставно, урадимо све што је до нас да се задржимо што мање код њих како би и ред иза нас био краћи.


Шта могу они?

Схватање да ни они нису грађани вишег реда већ да смо сви исти, је сјајан почетни корак. Могу такође да се потруде да разумеју клијенте; не троше време на дуге телефонске разговоре; поштују радно време (уколико раде до 15:30 то не значи да од 15:00 не примају пошиљке, документа и остале наменске предмете).

Потребно је и да управник или било ко ко је заправо надређени шалтерским службеницама покаже јасну иницијативу и разумевање за тренутне ситуације (уколико је гужва, отворити више од 2 шалтера.)

Могу чак да пробају и да се модернизују.
Један од добрих примера је Поштанска штедионица на углу Старине Новака и 27. Марта. Тамо већ неко време постоји систем са бројевима - уђете и сачека вас љубазни портир. Покаже вам како се рукује аутоматом, а онда ви изаберете шта вас занима.

Потом добијете папирић на коме пише ваш број и шалтер који чекате. То је све. Гужве су мање испред самих шалтера. Столице за седење постоје, па је и нервоза и код службеника и код клијената знатно мања. Можда није јефтино, али јесте ефикасно.

Уосталом, зар није циљ свих нас да задати посао завршимо у што краћем року на што квалитетнији начин?