Постоји један документ на нашем Универзитету који се зове Кодекс професионалне етике. О њему се мало зна, а још мање се користи. Ако га прочитате, наћи ћете много нејасних и апсурдних ствари. Такође, масу оних која се не примењују, а притом се и не санкционишу.

Ми обични смртници студенти дужни смо да поштујемо дисциплину и уобичајна правила понашања, да чувамо углед и поштујемо права запослених и студената и да уредно извршавамо своје обавезе. И то је скроз ок, јер ми против наших дужности све и да хоћемо не можемо, поготово болоњци.

 Пробај да не извршиш обавезе, нема бодова, нема испита, опет нема бодова, нема услова, нема буџета, нема студирања. Врло просто.

Али, ако се пак одлучите да не чувате углед или кршите права запослених вам, за то ћете бити одговарајуће кажњени. Постоје лакше и теже дисциплинске повреде.

У лакше спадају кршење реда на предавањима, вежбама, испитима, наношење штете имовини факултета, наношење увреде наставницима, долазак на факултет у алкохолисаном стању. За овакво непоштовање можете зарадити опомену или укор.

Ако пак будете полагали испит уместо другог, користили недозвољена средства за полагање испита (читај бубицу), преправљали оно што пише у индексу, изазвали тучу, ширили верску или националну мржњу, растурали алкохол или дрогу по факултету, фотокопирали уџбенике.... можете добити строги укор, бити привремено удаљени са Универзитета, или трајно искључени са истог.

Колико вас се већ осећа прозвано? Толико о поштовању прописа.

Ево и неких ствари које се тичу професора.
„…У односу према професији наставници су слободни и одговорни да у свом раду траже и бране истину, онако како је виде...“
Извините, молим вас, шта то значи?
Да могу да „преокрену“ истину у своју корист, јер је, побогу, тако виде? За све нас који нисмо студенти филозофије, питање истине је, изгледа, велика мистерија.

Такође, дужни су да: унапређују сопствена знања, настоје да достигну највиши ниво научних сазнања и технолошких решења, промовишу академске слободе, испољавају интелектуално поштење... Хм, опет имамо проблем.

Колики је проценат професора који „иду у корак са временом и светом“, а колико је оних којима студенти од досаде спавају на предавањима?
Да ли ова тзв. технолошка решења подразумевају коришћење флеша и презентација, и колико су уопште наши факултети „технолошки“ опремљени?
А академске слободе и интелектуално поштење...мислите о томе.

„Пружају једнаке могућности унапређења знања које свим студентима обезбеђује могућност за подједнак напредак“. Јел' то оно: „Материјали ће вам бити на сајту факултета?“ Ако се, не дај боже, побуните што немате Интернет у 21. веку, упутиће вас на интернет центар факултета у којем раде 3 рачунара на којима се, мало је рећи увек, игра Counter Strike.

„Морално неприхватљиво понашање је дискриминација, искоришћавање и злоупотреба студената.“ Дискриминација? Беше ли то рампа за инвалидска колица постављена на улаз који се не користи?

Искоришћавање и злоупотреба? Мислим да је то оно кад вам под изговором семинарског рада дају литературу на енглеском, па кад је ви лепо преведете, они је за пар месеци објаве у својој књизи коју ви, наравно, морате да купите.

„По питању професионалног вредновања колега поступају сходно принципима објективности, непристрасности, разборитости, коректности, толеранције и дијалога.“ Дијалог? Монолог? Унутрашњи монолог?

„У односу са колегама сви чланови академске заједнице дужни су да размењују критике уз уважавање туђих мишљења.“ С обзиром на то да се ово односи и на вас, молим вас, водите рачуна о свом мишљењу, јер ако вас запамте, нема полагања дотичног испита наредна три рока.

И на крају, за све што вам се не свиђа или што сматрате неправдом можете се жалити Одбору за професионалну етику. Можете да поднесете предлог против наставника, студента, или било ког запосленог на факултету.
Потом ће Одбор, после већања, одлука, жалби и свега што поступак носи са собом, одлучити да ли сте оштећени или не, и при том, наравно, ви сносите трошкове.

Да ли знате некога ко се жалио?