Дебата је релативно нови вид размене мишљења у нашој земљи. Не говоримо овде о политичким „дебатама“ где можете да чујете много информација али ни један аргумент.

У чему је заправо разлика?
Мноштво неповезаних информација су заправо само то. Када неко каже да је за време док је он био министар смањена стопа заразе ХИВ-ом за 20%, али не каже да је међународна организација поделила 3 милиона бесплатних перзерватива, на пример.

Аргумент представља заокружену причу. Он садржи информације, последице, примере и логичко извођење, што је најважније од свега.
Логичко извођење у претходној причи би било када би министар објаснио како је захваљујући његовом залагању добијено 3 милиона перзерватива (подразумеваћемо да је то тачно у овом случају).


Дебата вам може донети много, уколико то желите

Пре свега, научиће вас како да слушате друге и да размишљате о томе шта они заправо говоре.
То вам може бити од велике користи како на предавањима, вежбама, конкурсу за посао, али и у много важнијим приликама попут свакодневне комуникације са вољеном особом и пријатељима. Управо је лоша комуникација један од најчешћих узрока превирања у вези.


Суочите се са својим ставом

Критичко мишљење је друга велика добит. Многи имају увржена мишљења о разним стварима у животу која се најчешће темеље на неким причама из детињства или на „мој добар другар ми је рекао...“.

Јавни говор тешко бреме

Није ретко да људи имају страх од јавног говора пред пуно људи. Шта ако их неко засмеје? Шта ако лупе глупост? Шта ако се збуне? Шта ако...?
У дебати стално причате другима који слушају сваку вашу реч. Много је теже причати пред групицом од 8 таквих људи него пред 50 студената јер ту можете и да се извучете на харизму.

Овде је свака реч битна, као и начин на који се изговоре.
Уколико желите да постанете добар говорник и да вас масе људи испред вас више не плаше, дебата је сјајан начин за то.

Оно што вас практично само она може научити јесте да се навикнете на прекидања, али и на то да сте ви господар времена током кога говорите.
Да ви одређујете када ћете дозволити некоме да вам постави питање.


Шта је дебата заправо?

Постоји неколико стилова дебате, али онај који је тренутно најзаступљенији у свету јесте британски парламентарни стил. То је симулација доношења одлука где сте ви у улози чланова Британског парламента.

Они имају два дома у парламенту; стога, и у дебати имате горњи и доњи дом, сваки са две стране: опозиција и влада. Дакле, баш као у стварном животу.
Циљ сваке стране је, наравно, да у својим говорима убеди судију да је њихов случај најбоље презентован. Сваки тим има по два члана који имају по један говор.
Причају наизменично, председник владе горњег дома, лидер опозиције горњег дома, па члан владе горњег дома, члан опозиције горњег дома, па тимови доњег дома на исти начин.

Предвиђано трајање говора је 7 минута, али то зависи од турнира на ком учествујете.
Тема за дебату се добија 15 минута пре почетка исте. На вама је да за то време осмислите цео случај који ће ваш тим презентовати у својих 14 минута говора.

Оно што је занимљиво јесте да сте често у прилици да браните став који у приватном животу не заступате, што је у почетку веома тешко. Примери су бројни: легализације марихуане, абортуса, еутаназије...

На вама је да се борите за оно што се од вас тражи и да на најбољи начин објасните ту страну случаја. На тај начин можете да преиспитате своје ставове и да сагледате другу страну приче.

Не постоје стриктни критеријуми по којима се одлучује ко је победник дебате. То је оно што јој даје додатну чар, јер не постоје две идентичне дебате.
Свака има нешто ново и из сваке ћете изаћи богатији за нова знања.

Судије гледају пре свега оно што сте рекли током дебате, али исто тако вреднују и стил и структуру вашег говора, као и активност током дебате у виду постављања питања. У нашој земљи се дебате углавном воде на српском језику.

Поред турнира на нашем језику, попут Менаџеријаде, постоје и међународни турнири као недавно одржани Belgrade Open на Правном факултету који је окупио бројне екипе из земље и иностранства.
Занимљиво је да је већина тимова у финалу било из страних земаља.


Путовања... пријатељи...

Због великог броја турнира у целом свету, а поготову у Европи, готово сваког месеца можете се запутити на неку од бројних дестинација.
Само у наредних пар месеци се организују турнири у Прагу, Загребу, Лондону, Келну...

Партиципације за турнире су обично доста мале и покривају трошкове боравка.
Једино што вам практично остаје јесте да платите пут и извадите визу. Иако је то нажалост болна тачка нашим младима, организатори турнира углавном излазе у сусрет и шаљу гарантна писма.

На турнирима можете упознати људе из целог света, њихове културе, јела, али и научити по коју реч њиховог језика. Оно што је још битније, можете да стекнете пријатеље, а то је заправо оно највредније што свако од нас има.