Пету годину за редом Маркетинг радионица Економског факултета спроводи пројекат истраживања ставова студената.
Овог априла анкетирање је обухватило 1.200 студената са скоро свих државних факултета у Београду. Анкета је садржала 21 питање на различите теме, које се могу сврстати под три главне теме: услови студирања, политика и студенти и друштво.

Овим чланком се захваљујемо свима који су показали добру вољу и стрпљиво попунили анкету.
Маркетинг Радионица је непрофитна студентска организација Економског факултета која постоји већ око 10 година и бави се маркетингом, истраживачким пројектима и практичном применом стечених знања из области економије и маркетинга.
Редовно реализује три пројекта током школске године: Вече реклама - Рекламијада, Праxис и Истраживање ставова студената.


Оценимо ми њих

Прво питање којим су се анкетирани студенти позабавили захтевало је да оцене колико су задовољни професорима, наставним програмом, уџбеницима, предавањима и функционисањем студентских служби (оценама од 1 - нимало до 5 - у потпуности).
Најбољу оцену добили су професори - 3.20, затим следе предавања (логично!) - 3.12, наставни програм - 3.05 и студентске службе - 2.68. Док су уџбеници најгоре прошли са оценом 2.62.

Са сличним резултатима сусрели смо се и прошле године (мада постоји велики пад у оцени уџбеника), па се поставља питање када ће неко у овој земљи обратити пажњу и на студентске замерке и потребе?!

А да покажемо да има места где је све то „мало“ другачије, помогли су нам одговори на питање: „Које су предности приватних у односу на државне факултете?“. Иако велики број студената (43%) сматра да приватни факултети нису у предности у односу на државне, ипак је више оних који виде различита преимућства студирања на приватним факултетима (57%) као што су: бољи услови студирања, више практичног знања, лакши упис и лакше и брже завршавање...

Да ли се неко са државних факултета забринуо за своју позицију на тржишту рада и уплашио све веће конкуренције? Дефинитивно много њих. Да ли је учињен било какав помак ка поспешивању услова студирања на државним факултетима, смањењу школарина или макар слушању гласа студената?

И да би ова прича била употпуњена на прави начин постављено је и питање: „Који су фактори данас у Србији пресудни приликом запошљавања?“. На жалост, већина студената сматра да је диплома фактор који веома мало утиче на успех при налажењу адекватног запослења. Само 14% сматра је најважнијим фактором. При том је 19% студената БУ заокружило личне способности као одлучујуће. Док је политичка припадност заузела место у 11% одговора на ово питање. Далеко испред је веза, са 38%! Лоше вести за све оне који се баве борбом против корупције (ако их још увек има).


И после избора – избори

Да, стижу још једни у низу. Просто се некад запитамо има ли томе краја или је ово можда она епизода „Досијеа X“ у којој се Молдеру један те исти дан понавља изнова, и изнова, и...

Но, нисмо их могли заобићи, као ни претходних година, па смо вас питали у коју политичку странку тренутно имате највише поверења. 35% је рекло да је то коалиција око ДС. Вицешампион је СРС са 13% ваших гласова, а затим следе ЛДП са 9%, ДСС и НС са 8 %, СПС са 1%. Било је и оних који су се определили за СПО, ПУПС, итд. а они су у укупном броју анкета учествовали са једним процентом.

Можда сте приметили да још пуно недостаје да би се стигло до 100%?! Е, па ту се враћамо на чувеног ФБИ агента из прве реченице овог пасуса који се врти у зачараном кругу понављајућег дана. И, претпостављате, остатак од чак 33% студената БУ осећа се поприлично слично и нема поверења ни у једну политичку странку у Србији!

Пошто је сличан резултат добијен и прошле године (25%), као и 2006. (када је чак 55% рекло да неће изаћи на изборе), можемо закључити да је ово константан проблем на чијем се решавању мало радило. Молдера је спасла Скали а како ће се актери наше политичке сцене изборити са овим поражавајућим резултатом, остаје нам да видимо.


Бити или не бити

Добро нам је позната фраза „одлив мозгова“. Можда мало рогобатна или не баш у духу нашег језика, али свакако је незаобилазна тема када се говори о младим људима у нашој земљи. Само 28% студената БУ не би напустило Србију након завршетка студија. Остали би главом без обзира побегли из различитих побуда: због лошег животног стандарда (38%), ради даљег школовања (23%).

Резигнираност ситуацијом у земљи види се и из одговора који су сврстани под „остало“ (11%). Ту су се нашли одговори као што су: због свега, боље зараде, више могућности избора, корупције, непостојања правих вредности, политичке ситуације, наше културе,... Нашло се и доста инспиративних одговора: да нађем жену свог живота, због љубави, фудбала, партнера, изазова, због посла конзула,...

У складу са одговорима неће бити претерано ако Шекспирову реченицу из поднаслова променимо у „ићи или остати“!

„Молитва“

Евросонг нам куца на врата. Никад до сада наша земља није имала прилику да организује догађај овог типа. Очи целе Европе биће упрте управо у нас... Да ли је Марија Шерифовић осећала такву трему пред наступ у Хелсинкију какву сада сигурно осећају организатори Евросонга?
32% студената сматра да ћемо се изборити са организовањем и бити у рангу са претходнима, 14% верује да ћемо надмашити сами себе, 9% предвиђа тотални промашај, 22% нису сигурни шта ће се десити.
Наравно, има и оних које овај догађај и његов (не)успех уопште не занима, 23%.

Ако ништа друго, радило се поприлично на укључивању јавности у избор једног од два водитељска пара путем гласања за такмичаре у емисији „Европско лице“.

Упућен је и јавни позив за регистровање приватних смештаја уз прописане стандарде како би се туристима омогућило што угодније искуство у нашој земљи. То је оно што смо до сада видели. У сваком случају остаје нам „Молитва“ и, надајмо се, успех Јелене Томашевић.


Шта посетити?!

Начели смо и тему о културним догађајима које студенти посећују. Овде су биоскопске пројекције однеле примат са 41%, далеко иза су концерти (28%) и позоришне представе (26%). На самом крају листе пожељних догађаја налазе се изложбе са 4%.

Оно што је највише утицало на овакав распоред јесу слободно време са оценом од 3,54 и цене улазница са 3,44. Изненађује податак да је адекватна културна понуда високо рангирана (3.14) што значи да у мору концерата, филмских, музичких и позоришних фестивала, ипак се не нађе за сваког по нешто, те би било пожељно да се чују и потребе оних којима се покушавају продати карте за енорман број „евентова“ сваке године.


Бренд Србије

Студенти су гласали за спортисте као најадекватнији бренд Србије. Затим незаобилазни Егзит и Гуча. Производ који би по вама најпре требало да се нађе на листи најбољих представника наше земље је „плазма“.

И за сам крај, надамо се да ће ови резултати, поред занимљивог штива, бити и подстрек да се неки проблеми са којима се студенти свакодневно сусрећу реше...

Резултати које смо добили као одговоре на следећа питања нису мање интересантни, али смо их због обимности систематизовали на следећи начин:

- Да ли изједначити звање ’мастер’ и ’дипломирани’?
Са да је одговорило 55%, са не 22%, док о томе нема довољно информација чак 23% студената.

- Да ли сте упознати са ваннаставним активностима на факултету и да ли сте члан неке од студентских организација?
Са да и члан сам одговорило је 14%, са да и нисам члан чак 49%, а није упознато 37% студената.

- Да ли знате за конкретан пример корупције на вашем факултету?
За такав пример зна 29%, док о томе не зна 71% студената

- Који је по вама епилог косовског проблема?
Да ће Косово бити независно под међународном контролом сматра 36%, да ће бити независно сматра 27%, 21% мисли да ће бити подељено на српски и албански део, док само 16% мисли да ће остати у саставу Србије са широком аутономијом.

- Да ли сматрате да би Србија уласком у ЕУ више добила или више изгубила?
59% сматра да би више добила, 15% да би више изгубила, а 26% студената нема мишљење о овој теми.

- Шта је тренутно највећи проблем у Србији?
По мишљењу 31% то је животни стандард, 22% мисли да је то незапосленост, 18% корупција, 15% Косово, а свега 14% сматра да је то наталитет.

- Да ли сте и зашто скептични према новим личним картама са уграђеним чипом?
Није скептично 66%, 31% јесте због нарушавања приватности, док је 3% скептично из осталих разлога.

- Колико сте до сада пута били у иностранству (не рачунајући земље бивше СФРЈ)?
До 3 пута било је 44%, више од 3 пута 44%, а ниједном чак 12% студената.

- Коју домаћу ТВ станицу највише пратите?
Б92 гледа 46%, РТС 20%, Пинку је верно 14%, Фоксу 5% а остале станице прати 4% студената.

- Које домаће новине највише читате?
Најчитанији је Блиц са 30%,затим 24 сата са 26%, следе их Новости са 13%, Политика са 8% колико има и Прес, 4% чита Курир, а по 2% Глас јавности и Данас док 7% студената чита остале новине.

- Коју радио станицу највише слушате?
Најслушанији је радио ТДИ са 22%, затим Радио С са 18% колико има и Топ фм, Б92 слуша 14%, 6% Индеx, 2% Новости, 4% Пинк, 3% Радио 3, а 13% слуша друге станице.

- На шта највише трошите слободно време?
У то време највише њих се рекреира и бави спортом, тј. 26%, 21% излази, 18% чита књиге колико их и посећује интернет, а 17% проводи у кафићима.