Прва Ноћ Музеја одржана је 2005. године у оквиру манифестације „Дани Београда“ 16. априла. Том приликом, Београђани су могли да посете 5 музеја у којима су поставке биле направљене управо за ту ноћ. Око 20 000 људи посетило је прву Ноћ музеја.

Исте године одржана је и друга Ноћ музеја, а још наредне две године ова манифестација одржавала се само у Београду, под покровитељством Скупштине града. 2007. број градова Србије који су врата својих музеја отворили посетиоцима управо те ноћи повећао се на 10, да би ове године достигао цифру од 23 града, а процењује се да је овог пута преко 450 000 људи посетило музеје широм Србије.
Поред Београда, учествовали су и Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Панчево, Сомбор, Зрењанин, Вршац, Суботица и др.

Прошлог викенда одржана је пета по реду Ноћ музеја. Од 18 часова до 2 часа после поноћи скоро 300 000 људи посетило је изложбе, концерте и перформансе организоване на 63 локације у Београду.

Организатори су се ове године стварнио потрудили да олакшају посетиоцима планирање посета. Брошура коју су направили, и у којој су наведене све локације и догађаји на њима, организована је по зонама. Прву зону представљали су музеји у близини Студентског трга, другу зону Кнез Михајлова, трећу Калемегдан, док су преостале три представљале план за музеје који су удаљени од центра.

Музеј хемијског факултета ове Ноћи музеја понудио је посетиоцима могућност да сами изведу одређене експерименте, а у 19 часова, у амфитеатру је одржан спектакл под именом „Између магије и хемије“.

Хемичари су кроз огледе одгонетали тајне попут – може ли вода да запали ватру? Ова манифестација изузетно је заинтересовала посетиоце, пошто још пре 19 часова није постојала више никаква шанса да се уђе у амфитеатар факултета – све је било препуно.

У Ректорату пуштен је снимак Београдске мумије. Последњи пут ова мумија била је изложена очима јавности пре скоро 100 година. Њен изузетни значај представља савршено читљив свитак папируса са Књигом мртвих, по чему је Београдска мумија јединствена у свету. На разочарање посетилаца, мумија није била заиста изложена, јер је за то било потребно издвојити 70 000 евра, већ је пуштен директан пренос.

Многи нису пажљиво читали брошуру, те су били непријатно изненађени. У Ректорату је такође, путем ЦД-а, приказана Винчанска цивилизација.

У Студентском парку еколошки менаџери ФОН-а организовали су прављење фигура од еколошког отпада, а могао је да се придружи свако ко је желео.
Студенти Шумарског факултета приказали су овде своје радове на тему „Одрживост природног наслеђа – императив будућности“, а ученици гимназије Црњански организовали су изградњу тврђаве од лименки са београдских улица.
Добар начин да нас натера да се замислимо мало у каквом окружењу живимо, и да ли можда ипак можемо нешто да учинимо за природу којој иначе прети уништење.


У Kонаку kњегиње Љубице – музеју града Београда, поново је направљана изложба слика Београда. Овог пута оне су представљале историју Београда током XX века, а уз њих су приказивана и два документарна филма.

У Mузеју науке и технике у галерији САНУ били су изложени неки од најпознатијих изума Леонарда да Винчија, где су посетиоци имали прилику да виде и прву идеју елисе за хеликоптер – изума за који се годинама питало шта заправо представља.

И институтима за стране језике Француске, Шпаније и Немачке организоване су приредбе за Ноћ музеја. У Француском културном центру приређена је изложба фотографија и докумената који илуструју однос Симон де Бовар према феминизму.

У Институту Сервантес испричана је историја танга, а музички састав свирао је нумере уз које су многи Београђани застајкивали и играли.
Гете институт организовао је перформанс под називом „Шта сте носили 80-их?“. Од 20:30 ученици Прве београдске гимназије заједно са организаторима анимирали су посетиоце, док је ДЈ пуштао музику 80-их.
Дефинитивно, највећу атракцију представљале су 6 торти из Аурелија – све са мотивима из 80-их. У наставку вечери, торте су послужене посетиоцима.


Велику заинтересованост изазвао је и Природњачки музеј где су били изложени интересантни скелети животиња. Редови за овај музеј протезали су се све до Карађорђеве капије.

У Опсерваторији на Београдској тврђави организована је изложба старих астрономских апарата, као и разни митови везани за настанак света. Интересантно је да су претпоставке неких народа заправо биле тачне. Тако се веровало у једном племену да је Сиријус двојна звезда, али да се њен мали пратилац не може видети голим оком, што се испоставило као савршено тачно.


Такође на Калемегдану, у унутрашњој Стамбол капији отворена је изложба фотографија посетилаца прошле Ноћи музеја. Најбоље фотографије са прошле Ноћи музеја биле су изложене те ноћи овогодишњим посетиоцима.

За љубитеље историје, Историјски музеј Србије је организовао у галерији на Тргу Николе Пашића причу о убиствима владара, док су сви љубитељи класичне уметности могли потражити дела уметника у галерији Еуроцентар, галерији Озон, Италијанском културном центру итд.

Галерија New moment приредила је изложбу на тему адвертајзинга, приказујући неке од најбољих реклама из целог света; на Математичком факултету могли сте видети прве компјутере, док је музеј ПТТ испричао историју телефона корз изложбу Сименсових телефона.

За комплетан извештај о свим локацијама и музејима који су учествовали у Ноћи музеја, посетите овај сајт: http://www.nocmuzeja.org.yu/2008/index.html

Као и сваке године, и овде године се јавио проблем великих редова за улазак у музеје, мада се поставља питање – Да ли је то заиста проблем, или ми почињемо више да се интересујемо за културу?
Редови су се углавном изненађујуће брзо кретали, иако су се каткад дешавали инциденти са нервозним људима који су чекали у реду. Ако планирате да идете на Ноћи музеја, морате бити спремни на ово. Такође се препоручује да кренете већ у 18 часова – јер већ неколико сати касније, више нигде нећете моћи да уђете а да претходно не морате да сачекате.

Ако сте пропустили ову феноменалну ноћ, и жалите што нисте погледали неке од поставки, прошетајте се до музеја у којима су биле изложене. Они најчешће те поставке оставе још извесно време, те ћете за неке ситне паре, колико ће износити улазница, моћи да видите оно што желите.