Организовање студената у правним клиникама (или простије речено правним саветовалиштима) у оквиру универзитета је на западу релативно уобичајена ствар, са доказаним резултатима.
Међутим, на Балкану, а поготово у Србији, овакав вид пружања правне помоћи је релативно нов.


Како то функционише?

Заправо, идеја правних клиника је бриљантна у својој једноставности и практичности.
Она сумира практичне потребе студената (да се упознају са правном праксом за време студирања) и практичне потребе заједнице (шира доступност стручне правне помоћи лицима која нису у стању да то приуште).

Овакав вид помоћи је обично усмерен ка најугроженијим слојевима становништва (избеглицама, жртвама насиља у породици, сиромашнима итд.) или ка одређеној врсти проблема (насиље у породици, питања животне средине, угрожавање ауторских права итд), али није ретко ни да су клинике општег типа. Ове потоње су најчешће присутне у случајевима када је бројност чланова клинике изузетно велика, па постоји могућност да се покрију различите гране права и различита проблематика.

Уобичајено је да Правне клинике воде професори у сарадњи са правним стручњацима који имају искуства са датим областима (припадници органа управе, тужиоци, судије и адвокати), али врло често се ангажују и стручњаци у неправним наукама (психологија, психијатрија, биологија, физика, хемија итд).

Потреба за оваквим ангажманом настаје углавном због интердисциплинарности специфичних проблема са којима се студенти сусрећу.


Које су предности?

Најуочљивија предност је практичан ангажман који даје студентима непроцењиво искуство &ндасх; килограм праксе једнак је тони теорије, каже једна изрека. Међутим, бенефит оваквих активности је далеко већи. Чињеница која се не може занемарити је да пружање бесплатне правне помоћи пружа корист заједници, али и да помаже успостављању личног самопоштовања, самовредновања и осећај одговорности код студената за оно што се каже.

Студенте веома често интересује како су се развили случајеви у којима су партиципирали и какав је коначан исход. Студенти који имају овакав ангажман не само да изађу са факултета практично и теоретски боље припремљени за рад, већ су и развили одређене вештине у комуникацији са странкама, осећај одговорности, а остварили су уједно и веома важне контакте који им могу помоћи у даљем правном ангажману.


Какве правне клинике код нас постоје?

Тренутно, у нашој земљи функционише одређен број Правних клиника. Тако, на Правном факултету у Нишу функционише Огледна адвокатска канцеларија у којој студенти пружају бесплатну правну помоћ, а у оквиру активности Клинике за грађанско право и Клинике за заштиту права жена.
Ове активности се спроводе од 2002. године, а од 2007. године је Клиника добила статус наставне научно-организационе јединице факултета. Ову Клинику помаже Адвокатска комора Ниша.

На Правном факултету у Београду функционише такође Правна клиника која пружа помоћ социјално најугроженијима, а тимови су подељени на помоћ у облигационом, избегличком, породичном и кривичном праву.
Овај програм је такође почео са реализацијом 2002. године као пилот пројекат, док од 2007. године функционише као изборни предмет. Правну клинику такође покреће и приватни Правни факултет Универзитета Унион у Београду. Уједно, Правни факултет Универзитета Унион је једини приватни правни факултет који има Правну клинику!

Иако активност Правне клинике на Правном факултету у Крагујевцу остаје упитна, важно је поменути да је овај факултет направио пионирски пробој у објављивању уџбеника на тему клиничког образовања и да је њихов иницијални допринос заиста непроцењив.

Клиника Правног факултета у Новом Саду започела је са радом крајем 2007. године, али са (наизглед) уско профилисаном специјализацијом &ндасх; фокус је на проблемима животне средине које покретачи Клинике виде као проблеме будућности, а за које не постоји адекватан правни кадар у Србији.
У протеклих шест месеци, ова клиника је показала изузетну активност. С обзиром на интересовање студената, али и клијената, у даљем периоду се очекује изузетно успешан рад ове клинике.


Ко се може ангажовати?

Као што смо рекли, Правне клинике веома често захтевају интердисциплинаран приступ због варијетета проблема са којима се студенти сусрећу. На појединим клиникама, последица овога је укључивање студената са других факултета; тако у Новом Саду, на Правној клиници за заштиту животне средине, поред студената права учествују и студенти Природно-математичког факултета, Департмана за биологију, као и студенти Факултета техничких наука.

Како оба наведена факултета имају смерове који се баве заштитом животне средине, сарадња са Правном клиником им омогућава да се упознају са аспектима заштите животне средине са правничке стране на један нов начин, а студентима права да често добију директна објашњења са техничком природом неког проблема.

Са таквим бенефицијама, оваква својеврсна интердисциплинарна симбиоза даје изванредне резултате.