Заштита уместо забране: Пушење ил кафана

Дневно тридесет људи у Србији умре од последица пушења, Србија касни у забрани пушења, Жене пуше и у трудноћи, Пушење лоша навика - тешка одвика, Дувански дим је серијски убица, Почиње кампања против последица пасивног пушења, Пушаче протерују и из кафана.... Примећујете ли позитиван тренд у овим новинским насловима?

Пушење представља део личног идентитета, средство за успешно преброђивање психичке и сваке друге кризе, алат за социјализију, повод за паузу у послу, па чак и дијететски препарат.

Србија спада у неславне рекордере када је конзумирање цигарета у питању. Други смо у Европи по броју пушача и први по броју умрлих од последица пушења. Сваки други мушкарац и свака трећа жена директно конзумирају цигарете, а сви смо свакодневно изложени дуванском диму.
Прошле године је попушено око 20.000.000.000 (20 милијарди) цигарета, а од 2000. године наовамо узрок смрти сваке десете особе су последице пушења.
Дуван је једини легални производ који убија 30 до 50 одсто својих конзумената, а уживаоци дуванског дима живе 15 година краће од непушача.

Суморни подаци и расположење које проистиче из њих су донекле промењени када је прошле године објављено да је за 6 одсто смањен број пушача у Србији, у односу на 2000. годину. Поред тога, формиран је Фонд за програме спречавања болести изазваних конзумирањем дувана, који се финансира са по једним динаром од сваке легално продате паклице.

Најважније од свега, крајем 2008.

(сада већ седмогодишњи) министар здравља Томица Милосављевић најавио је за ову годину креирање амбициозног акционог плана и предлога закона који ће постепено укинути дувански дим на свим јавним и радним местима.
Непушачи су дочекали својих пет минута. Дуванџије су активирале аларм!!!

Ових дана покренута је Народна иницијатива Заштита уместо Забране чији је циљ сакупљање 30.000 потписа којима ће се подржати усвајање блажег предлога закона у Народној Скупштини, који забрањује пушење на радним и делимично на јавним местима. Изузетак би били угоститељски објекти, где су непушачи и највише изложени дуванском диму.

Суштина предлога закона је да угоститељски објекти површине веће од 100 метара квадратних имају обавезу да обезбеде посебан и одвојен простор за пушаче, док би власници мањих објеката требали да се изјасне да ли ће дозволити пушење и видно истаћи своје пушачко и/или пословно опредељење.
И сами претпостављате какве промене би овакав пропис изазвао у пракси - апсолутно минималне.

Своје рукописаније (предлог Закона) чланови Иницијативе су обележили VIP партијем који су увеличале јавне личности попут: Мирјане Бобић-Мојсиловић, Ђорђа Павлова (познатијег као Ђока Кортина), Микија Ђуричића, Александра Срећковића Кубуре, Славка Белеслина, Иве Штрљић, Niggorа, Снежане Дакић Микић, Гоге Грубјешић, Ане Пендић, Љубише Петровића Луиса, Ивана Бекјарева...

Сматрам да у односу на припаднике и следбенике Иницијативе, далеко више разумевања треба имати за поклонике претераног уживања алкохола, особе склоне преједању, интравенске наркомане и друге потенцијалне самоубице, чији „греси“ имају штетне ефекте по њих саме, али не и по околину.
Барем не штетне на тако директан начин као што је изложеност токсинима из дуванског дима.

Аргументи на којима чланови темеље постојање Народне иницијативе “Заштита уместо забране” су:
1. Предложени закон на ефикасан начин штити непушаче, чувајући слободе и људска права одраслих да пуше на друштвено одговарајућим и традиционалним местима као што су барови, ноћни клубови, ресторани, казина.
2. Закон је економски оправдан јер чува радна места у угоститељству, стабилне пореске приходе, што нам је веома важно у време економске кризе.
3. Потпуна забрана пушења није услов да Србија постане члан ЕУ!

Које глупости!? Управо оне су ме навеле да куцам ове редове. Ништа глупље скоро нисам прочитао. Мада је одличан кандидат за глупост године и: “Исплата породици Брајана Штајнхауера од 900.000 долара биће надокнађена грађанима Србије одузимањем имовине стечене криминалним активностима.”
Па да ли то значи да се у супротном та имовина не би одузела и да би је криминалци задржали!?

Укратко, не могу се штитити нечија људска права, у овом случају пушача, тако што се најдиректније угрожавају права других, укључујући ту и право на (здрав) живот. И каква је то категорија „друштвено одговарајућа места за пушење“!?

Друго, потпуни је парадокс да укидање пушења у кафићима и кафанама изазове пад пословних резултата истих. Баш напротив, једини начин да се не догоди пад промета је да се у свим угоститељским објектима укине пушење. На тај начин пушачи не би имали избора и наставили би да долазе у оне објекте у које су и раније долазили, уместо само у оне које дозвољавају пушење.

Не треба занемарити чињеницу да последња истраживања говоре да је у Србији 33,6 одсто пушача, а 66,4 одсто (значи двоструко више) непушача као потенцијалних муштерија. И на крају, образовна структура, географска распоређеност и, када говоримо у терминима бизнис анализа, најзначајније - куповна моћ пушача је нижа него што је то случај код непушача. Толико о профиту угоститеља.

Дуванска индустрија, која ће једина трпети последице адекватног закона о регулисању простора за пушења, моћи ће да наплати своје губитке кроз драматично поскупљење цигарета и довођење на нормалан европски ниво од 3, 5 или чак екстремних 8 евра по паклици. Такав потез ће значајно допунити и државну касу средствима од пореза и акциза.

Европска пракса показује да уколико се већ дозвољава могућност пушења скупих цигарета, онда вентилациони системи морају бити способни да потпуно обраде запремину угоститељског објекта и отприлике сто пута брже процесирају ваздух него што је то сада случај. Наравно, такви уређаји много коштају па је питање ко ће да их угради у Србији.

Уосталом, када су Турци као пушачки еталон међу нацијама, почели да се одричу истог, и када су лондонски пабови остали без дуванског дима, можемо то и ми са нашим кафанама.

На крају, да ли ова Народна иницијатива има за циљ да трајно поквари међуљудске односе у Србији и завади пушаче и непушаче?
Да ли њихово деловање значи да ће непушачи и даље бити уцењени тако да уколико желе кафанско дружење са пријатељима који пуше морати као жртву на олтар да принесу своја плућа, ако не и свој живот?

Као непушач, који међу пушачима има веома много пријатеља и драгих особа, желим да покварим статистику, смањим стопу превремене смртности пушача (30%-50%) и продужим дружење са њима за барем 15 година.