Дневно тридесет људи у Србији умре од последица пушења, Србија касни у забрани пушења, Жене пуше и у трудноћи, Пушење лоша навика - тешка одвика, Дувански дим је серијски убица, Почиње кампања против последица пасивног пушења, Пушаче протерују и из кафана.... Примећујете ли позитиван тренд у овим новинским насловима?
Пушење представља део личног идентитета, средство за успешно преброђивање психичке и сваке друге кризе, алат за социјализију, повод за паузу у послу, па чак и дијететски препарат.
Србија спада у неславне рекордере када је конзумирање цигарета у питању. Други смо у Европи по броју пушача и први по броју умрлих од последица пушења. Сваки други мушкарац и свака трећа жена директно конзумирају цигарете, а сви смо свакодневно изложени дуванском диму.
Прошле године је попушено око 20.000.000.000 (20 милијарди) цигарета, а од 2000. године наовамо узрок смрти сваке десете особе су последице пушења.
Дуван је једини легални производ који убија 30 до 50 одсто својих конзумената, а уживаоци дуванског дима живе 15 година краће од непушача.
Суморни подаци и расположење које проистиче из њих су донекле промењени када је прошле године објављено да је за 6 одсто смањен број пушача у Србији, у односу на 2000. годину. Поред тога, формиран је Фонд за програме спречавања болести изазваних конзумирањем дувана, који се финансира са по једним динаром од сваке легално продате паклице.
Најважније од свега, крајем 2008.
Укратко, не могу се штитити нечија људска права, у овом случају пушача, тако што се најдиректније угрожавају права других, укључујући ту и право на (здрав) живот. И каква је то категорија „друштвено одговарајућа места за пушење“!?
Друго, потпуни је парадокс да укидање пушења у кафићима и кафанама изазове пад пословних резултата истих. Баш напротив, једини начин да се не догоди пад промета је да се у свим угоститељским објектима укине пушење. На тај начин пушачи не би имали избора и наставили би да долазе у оне објекте у које су и раније долазили, уместо само у оне које дозвољавају пушење.
Не треба занемарити чињеницу да последња истраживања говоре да је у Србији 33,6 одсто пушача, а 66,4 одсто (значи двоструко више) непушача као потенцијалних муштерија. И на крају, образовна структура, географска распоређеност и, када говоримо у терминима бизнис анализа, најзначајније - куповна моћ пушача је нижа него што је то случај код непушача. Толико о профиту угоститеља.
Дуванска индустрија, која ће једина трпети последице адекватног закона о регулисању простора за пушења, моћи ће да наплати своје губитке кроз драматично поскупљење цигарета и довођење на нормалан европски ниво од 3, 5 или чак екстремних 8 евра по паклици. Такав потез ће значајно допунити и државну касу средствима од пореза и акциза.
Европска пракса показује да уколико се већ дозвољава могућност пушења скупих цигарета, онда вентилациони системи морају бити способни да потпуно обраде запремину угоститељског објекта и отприлике сто пута брже процесирају ваздух него што је то сада случај. Наравно, такви уређаји много коштају па је питање ко ће да их угради у Србији.
Уосталом, када су Турци као пушачки еталон међу нацијама, почели да се одричу истог, и када су лондонски пабови остали без дуванског дима, можемо то и ми са нашим кафанама.
На крају, да ли ова Народна иницијатива има за циљ да трајно поквари међуљудске односе у Србији и завади пушаче и непушаче?
Да ли њихово деловање значи да ће непушачи и даље бити уцењени тако да уколико желе кафанско дружење са пријатељима који пуше морати као жртву на олтар да принесу своја плућа, ако не и свој живот?
Као непушач, који међу пушачима има веома много пријатеља и драгих особа, желим да покварим статистику, смањим стопу превремене смртности пушача (30%-50%) и продужим дружење са њима за барем 15 година.
+13
Сва поља су обавезна. Пре слања коментара, молимо те да прочиташ правила |