Представник напредних људи седео је сам у полумраку своје собе.

Није тачно знао које је доба дана, али једним покретом миша лако је проверио часовник на свом рачунару. Дванаест и пет. Прекорио је себе полунаглас, јер иначе није дозвољавао себи да му таква ситница одузима макар и тако мало времена. Са приметно већим трудом, наставио је мирно да ради свој посао.

Није то био посао у смислу физичког рада или присутности на радном месту. Никако. Појавом Глобалног система информисања све је постало аутоматизовано и једноставно. Зелена лампица за устајање из кревета, црвена лампица за пет минута до почетка радног времена, и одлазак на посао претворио се у прост клик мишем.

Одлазак на посао између два сигнала претворио се у лагану и надасве подношљиву рутину. Доручак, као и сви облици хране и пића, долазио је путем вакумираних цеви. Новине се, као и књиге, читају преко рачунара. Нема више гужве у саобраћају, лицемерних љубазности и поштовања лажних правила понашања у виду поздрава и питања: "Добро јутро!" или "Како сте?". Сам рад на радном месту одвија се у потпуном миру, нема више непотребних контаката са људима и разговора о бесмисленим тричаријама: личном животу, уметности, спорту..

Сви непотребни програми се аутоматски гасе по почетку радног времена, а интерна електронска пошта је под непрекидним надзором како би се одмах уклониле све неформалне поруке невезане за службене меморандуме. Откако је овај Глобални систем на снази, радни учинак је сваког дана на врло високом нивоу, практично непојмљивом за пређашњу статистику.

Напредни човек припада оном малом броју људи који су рођени у време пуне употребе овог система. Сваког дана бива обрадован овом чињеницом, и ако икад и дође до неких неприлика са системом, присећајући се свог привилегованог положаја, лако успева да их превазиђе.

Од инкубатора до сазревања и одрастања, систем је успео да значајно уштеди на времену својих корисника. Тестови у школама су аутоматизовани, диплома је само још једно електронско писмо у сандучету, нема места нескромном понашању. Одлазак у биоскоп, на концерт, у ресторан, утакмице, све је дигитализовано и тиме лако доступно, простим кликом миша.

Могуће је испратити сва дешавања, али то се обично не ради, јер су недавно објављене студије које говоре да превелико трошење слободног времена доводи до пада радног учинка. Довољно је да постоје, помислио је напредни човек, мада ће и то ускоро бити чист вишак, најавили су у меморандуму пре неки дан. Снимљени материјал и писани додаци као приручник за радне операције, довољна је уметност, закључио је он.

Боравак напољу је потпуно ослобођен утицаја временских прилика. У ствари, он ни не постоји! Није ни потребан ни неопходан, када је све доступно. Са клима-уређајима најновије генерације, лако се подешава оптимална температура, чији је избор подређен слободној вољи човека. Наравно, у складу са прописима о заштити, које је Глобални систем ревидирао баш пре неколико месеци.

Глобални систем искоренио је криминал и ратове, уопште сваки облик понашања који није дозвољен правилима и процедурама. Он има практично неограничен увид у све комуникације, и формалне и неформалне природе, и напредни човек то сматра великом предношћу. Систем је непогрешив у раду са најпростијим операцијама сабирања, нема разлога да не буде исто тако успешан и у регулисању неправилности у понашању корисника, које само коче и нарушавају рад система. То је прва чињеница која се врло лако учи, помисли напредни човек.

Човечанство више не постоји. Човек нема потребу да тражи било шта од друге људске јединице, од другог човека нити је ни по чему завистан од њега. Да би уживао у благодетима система, он му мора бити непоколебљиво веран. Без система, људска јединица била је само неспутана, лутајућа звер, препуштена сопственим хировима. Систем се постарао да се то никад више не може догодити. Он се стара о човеку, пружајући му чудесне погодности о којима није могао ни да сања.

Предајући свој живот систему, човеков живот, уз додатне напоре, постаје изузетно подношљив и лагодан. Било је оних који су у том чину видели губитак слободе. Сасвим безначајна је то цена за овако лагодан живот, помислио је напредни човек док је шум рачунара испуњавао собу, праћен једва чујним радом човекових плућа.