Osnovci će ponovo polagati maturski ispit, nezvanično saznaje „Blic nedelje“ u Ministarstvu prosvete. Još nije poznato koliko će se predmeta polagati, ali je izvesno da će maturski ispit „zakačiti“ sadašnje učenike petog razreda osnovnih škola.
Osim mature u osnovnoj, sadašnji petaci će nakon četvrtog razreda gimnazije polagati opštu maturu nakon koje će upisivati fakultete bez prijemnog ispita.

Bogoljub Lazarević, pomoćnik za srednje obrazovanje u Ministarstvu prosvete, za „Blic nedelje“ kaže da će se opšta matura polagati za sedam godina, odnosno kada trenutni petaci, koji su u osnovnu školu i krenuli po izmenjenom programu, stignu do četvrte godine gimnazije.

Dakle, ukoliko novine u reformi osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja budu usvojene, budući gimnazijalci polagaće eksternu, odnosno opštu maturu, a učenici ostalih srednjih škola internu, odnosno stručnu maturu.
Nakon maturskih ispita, kako se predviđa, gimnazijalci više neće polagati prijemni ispit na fakultetima, s tim što na upis mogu računati samo oni koji polože maturu, dok će ostalim srednjoškolcima stručna matura predstavljati ulaznicu za lakše zapošljavanje.

- Učenici gimnazija će reformom imati šire znanje u odnosu na srednjoškolce. Zbog toga će biti uvedene eksterne mature u gimnazijama, čime će prijemni ispiti za njih postati prošlost - kaže za „Blic nedelje“ profesor Miodrag Sokić, predsednik Foruma gimnazija i član Komisije za izmenu plana u gimnazijama.

Ova reforma će, prema rečima Sokića, biti moguća za sedam godina, odnosno kada do mature stignu osnovci, koji su školovanje započeli po reformisanom programu.
- Eksterne mature, kao vid završnog ispita, već godinama se primenjuju u gotovo svim evropskim zemljama - kaže profesor Sokić, i dodaje da na prijemnim ispitima za fakultet brojni brucoši prepisuju od svojih budućih kolega.

Sokić kaže da školovanje u gimnaziji priprema učenike za dalje usavršavanje na željenom fakultetu, dok srednje škole stručno obrazuju svoje učenike, tako da polaganje interne, odnosno stručne mature, srednjoškolce praktično dovodi na korak do dozvolu za rad.

Za razliku od toga, obrazovanje u gimnazijama treba da otvori vrata prema svim fakultetima - prirodnim i društvenim. Ipak, prema ovoj novoj reformi, i srednjoškolci koji budu želeli da nastave obrazovanje na fakultetima moći će takođe da polažu eksternu maturu i prokrče put do željenog fakulteta.


Prednosti i mane interne mature

Internom maturom srednjoškolci će imati više šansi da se zaposle od gimnazijalaca. Na primer, ako banka traži službenika pre će zaposliti srednjoškolca koji je završio ekonomsku ili pravnobirotehničku školu nego gimnazijalca.
S druge strane, srednjoškolci koji budu želeli da studiraju moraće do upisa na fakultet da polože i internu i eksternu, a gimnazijalci samo eksternu maturu.