Amfiteatar “Ranko Radović” na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu 17. marta ugostio je neobičnu izložbu autorke Jelene Atanacković-Jeličić i autorskog tima studenata u sastavu Stanislav Grgić, Emir Hadžiahmetović, Bojana Miškeljin, Ivana Miškeljin i Marko Todorov, a u okviru projekta “Srbija: moja arhitektura”. Ova izložba samo je deo projekta pod nazivom “Srbija: moj slučaj” koji je okupio četiri mlada uspešna profesionalca iz oblasti muzike, sporta, arhitekture i novinarstva u Srbiji.

Projekat “Srbija: moj slučaj” je nastavak istraživanja koje je Britanski savet sproveo u julu i avgustu prošle godine, a s ciljem da istraži mišljenja, potrebe i vrednosti mladih stručnjaka u Evropi i Severnoj Americi.

Autorka izložbe, najmlađi doktor arhitekture u Vojvodini Jelena Atanacković-Jeličić, objasnila je da se projekat “Srbija: moja arhitektura” bavi pitanjima održivog razvoja u građenoj sredini i da su ga činile tri faze: u prvoj su održane dve radionice, na FTN-u i na Arhitektonskom fakultetu u Skoplju, a usledile su dve video-konferencije novosadskog i skopskog tima, koji je predvodio asistent Slobodan Vilevski. Rodila se ideja da na zadatu temu održivog razvoja isprojektuju nešto prenosivo.

- Projekat smo nazvali “Kutija”, a izložili smo koncepcije koje bi predstavljale mikrosvetove dve nacionalne kulture- objašnjava Jelena.- Zanimljivo je da su nam pristupi bili dijametralno suprotni. Oni su postavili paviljon napravljen od starih prozora, a mi smi krenuli iz mikronivoa.

Naš projekat sastoji se od drvenog modela kutije i video-prezentacije. Bio je izložen u Beogradu u galeriji “Magacin”, zatim smo izložbu preneli i u Novi Sad, što je činilo treću fazu. Uskoro s kolegama iz Skoplja treba da se nađemo na video-konferenciji gde ćemo razmeniti iskustva o prezentacijama. Na kraju, početkom maja, u okviru “Dizajn vika” u Beogradu, održaće se i promocija knjige Britanskog saveta “Srbija: moj slučaj” koja će okupiti sve učesnike.

Naziv “Kutija” došao je, po Jeleninim rečima, kao potreba da se prikaže i naša istorija i ono što nas okružuje.

– Izabrali smo kocku, kao najjednostavniju geometrijsku formu, ali da sadržaj bude kompleksan. Onda smo shvatili da kocka koja ima sadržaj prestaje da bude samo geometrijsko telo, već postaje kutija. Materijal je takođe odabran u skladu s temom održivog razvoja, tako da je izbor pao na orahovo drvo, kao jedan od retkih obnovljivih resursa među građevinskim materijalima. S druge strane, orah je zastupljen u našoj kulturi i tradiciji, ali i u slovenskoj i evropskoj mitologiji, a slučajevi su simbolično prikazani u obliku daščica koje čine formu kutije. Jedna od njih je pokretna i sadrži šifru kojom se na kompjuteru pokreće prezentacija fotografija – objašnjava Jelena.

Za Jelenu je poziv predstavnika Britanskog saveta da učestvuje u projektu "Srbija: moj slučaj" bio izazov jer je ideja bila da se pokaže neka optimistična slika Srbije.

- Takođe, zainteresovalo me je i to što je u projekat bilo moguće uključiti i studente. Mislim da su ovakvi projekti veoma važni i dobro je da ih ima sve više, jer postoji potreba za naučnom i kulturnom razmenom s drugim sredinama. Time se podiže nivo kulture i komunikacije, a najvažnije je da se neki pozitivan potencijal u ovoj sredini razvija i prezentuje. S druge strane, studenti su veoma zainteresovani za učešće u gotovo svim projektima, posebno onim koji izlaze iz propisanih okvira jer tako mogu da se u potpunosti pokažu – kaže Jelena.

Što se tiče zadate teme “održivi razvoj”, Jelena objašnjava da su ovim projektom zapravo hteli da pokažu koliko je moguće to izraziti rečnikom arhitekture.

– Hteli smo da pokažemo koliko je moguće kontinualno se razvijati, a da taj razvoj ide u pozitivnom smeru. Prva pomisao na održivi razvoj, što se arhitekture tiče, bile bi foto-naponske ćelije ili kolektori i “pametne kuće” i slični sistemi, ali mi smo hteli da kažemo nešto o našem društvu, da, koliko se pojedinac razvija, u toj meri može i celo društvo. Na taj način i fotografijama prikazanim na prezentaciji hteli smo da pokažemo da postoji svakodnevica i stvarnost koja je lepa, a koju često i ne primećujemo, i da je to zapravo “održivi razvoj”. Da pozitivnu energiju prenesemo i na okruženje u kojem živimo i tako doprinesemo napretku – kaže Jelena Atanacković-Jeličić.

U projektu "Srbija: moj slučaj" učestvovali su i Akleksandra Kovač, koja je u u okviru teme "Srbija: moja muzika" ponudila odgovore na pitanje "Kako da se uspešno bavite muzikom u Srbiji?", zatim Vanja Udovičić na temu "Srbija: moja utakmica" – "Sport kao sredstvo kreiranja imidža zemlje" i Brankica Stanković, filmom "Srbija: moja kamera", u kojem se bavi istraživačkim novinarstvom. Sva četiri rada, uključujući i rad Jelene Atanacković-Jeličić, biće objedinjena u knjizi "Srbija: moj slučaj" koju priprema Britanski savet.