Inicijativu da se u Kisačkoj 20 otvori muzej Mileve i Alberta Ajnštajna, koju su pokrenili Građanski list, profesor dr Rastko Maglić s Univerziteta Springs u Koloradu, kao i mnogi naučnici Novosadskog univerziteta, gradonačelnica Maja Gojković duže od dve godine nije stavljala na dnevni red Skupštine grada.

I ranije su postajali predlozi da se ta kuća porodice Marić, u koju su dvaput dolazili Mileva i Albert, proglasi za memorijalni muzej. Ostalo je u sećanju zalaganje poznatog profesora Živojina Ćuluma, jednog od osnivača Narodne tehnike, za osnivanje muzeja, a on je svakako i najzaslužniji što je 1975. godine na toj kući postavljeno spomen-obeležje – spomen-ploča povodom 100-godišnjice rođenja Mileve Marić-Ajnštajn.

Izuzetno velik broj Novosađana smatra da je Mileva Marić i zaslužila da se u gradu otvori memorijalni muzej. Poznato je da je Mileva istrajno pomagala svom mužu u svim njegovim naučnim radovima. Istoričari su zabeležili Albertove reči: "Moja žena je meni potrebna. Ona meni sve matematičke probleme rešava".

Kada je bračni par Ajnštan 1905. godine boravio u Novom Sadu, Mileva je izjavila svom ocu: "Mi smo baš pred polazak završili jedno značajno delo, po kome će moj muž postati poznat po celom svetu". To se odnosilo na teoriju relativiteta.


Kuća proglašena za spomenik 2005.

Malo je poznato da je Mileva Marić svoja dva sina Alberta i Edvarda krstila 21. septembra 1913. godine u novosadskoj Nikolajevskoj crkvi – dakle pravoslavnoj crkvi. Kum je bio dr Laza Marković – lekar.

Vrlo je interesantno da je pre više od 12 godina kada je Igor Mirović, sada direktor ZIG-a, bio potpredsednik Skupštine grada reko kako se slaže da se otvori muzej Mileve i Alberta Ajnštajna. On je tada reko da prvo treba da se zgrada proglasi za spomenik kulture, a onda će podržati predlog. I kasnije su prestavnici Izvršnog odbora grada i potpredsednici podržavali inacijativu, ali osnovni uslav je bio da se zgrada proglasi za spomenik kulture.

Novembra 2005. godine Vlada Srbije je donela odluku o utvrđivanju porodične kuće Mileve Marić-Ajnštajn u Novom Sadu za spomenik kulture. Odluku je potpisao Miroljub Labus, a objavljena je 4. novembara u Službenom listu.

Kuća je sagrađena, kako piše u odluci, 1907. godine po projektu Mihajla Petljanskog a za Miloša Marića, oca Mileve Marić-Ajnštajn. Bila je to prostrana parterna kuća s osnovom u obliku čiriličnog slova P. Bogata dekorativna obrada ulične fasade izvedena je malterskim ukrasom, sa stilskim obeležijama neobaroka. Ulična fasada ima 12 prozora.

"Spomenik kulture ima istinsku vrednost kao porodična kuća velike srpske naučnice Mileve Marić-Ajnštajn", stoji u odluci koja utvrđuje i velik broj mera zaštite spomenika kulture. Kao prvo, navodi se očuvanje izvornog spoljašnjeg izgleda. Ali, po svemu sudeći, biće posla i za građevinsku inspekciju, jer se traži uklanjanje svih naknadno dodatih delova i kasnijih adaptacija, bespravno podignutih objekata i slično.


Sadržaj budućeg muzeja

Predlagači inicijative su, posle konsultacija, došli do okvirnog predloga o sadržajima budućeg muzeja. U prvoj prostoriji bili bi prikazani osnovni biografski podaci o Milevi Marić i njenoj porodici.

U drugom delu bili bi eksponati u vezi s Milevinim školovanjem, a u sledećem bi bilo predstavljeno studiranje i život s Albertom. Muzejski sadržaji bi obuhvatali Milevin porodični život, njen boravak u Švajcarskoj, kao i faksimile prepiske između Alberta i Mileve Ajnštajn. U jednoj prostoriji bi retroaktivno bila prikazana teorija relativiteta pomoću kompjutera, zatim radovi o postanku svemira i slično.


Amerikanac inicijator

Čim je kuća u Kisačkoj 20 proglašena za spomenik kulture, odmah su se ispunili uslovi da ona postane memorijalni muzej Ajnštajnovih. Samo nekoliko dana kasnije u Novi Sad je doputovao čuveni svetski fizičar dr Maglić.

Predsedniku Skupštine grada Zoranu Vučeviću predložio je da se u toj kući otvori memorijalni muzej. Vučević je rekao da je, pre nego što se takva odluka donese, potrebno da se urade mnoge pripreme. Maglić je ponudio da bude jedan od donatora.

– Muzej Mileve i Alberta Ajnštajna predstavljao bi konačno priznanje za Milevin naučni rad koji nije dovoljno izučen i priznat, uprkos ogromnom značaju koji je teorija relativiteta dobila u razvoju nauke. Tako je jedan od njenih delimičnih tvoraca ostao u senci. Mileva je poreklom iz Novog Sada i naša je dužnost da joj odamo priznanje i rasvetlimo njen doprinos. U ranim godinama Albertove karijere rad Mileve i Alberta potpuno je isprepleten pa je nemoguće govoriti izolovano o Milevinom radu – rekao je tada ekskluzivno za Građanski list dr Maglić.


Uzaludne urgencije

Iako se decenijama predlaže da bi kuću u Kisačkoj 20 trebalo pretvoriti u muzej, tek kada je republička vlada donela odluku da je ta kuća kulturno dobro, stvorili su se uslovi da se to uradi. Zato je čelnik ideje – Građanski list – zajedno sa dr Maglićem i odlučio da predloži da se otvori muzej. Mnogi naučnici iz celog sveta, kao i s Univerziteta u Novom Sadu, podržali su tu ideju.

Novinari Građanskog lista dali su se na posao. U Skupštini grada su ih uputili na člana Gradskog veća zaduženog za upravu i propise Lidiju Tadić. Ona je objasnila da prvo treba da se napiše inicijativa za osnivanje muzeja Mileve i Alberta Ajnštajna i da se prosledi Maji Gojković.

Gradonačelnica bi potom inicijativu prosledila odbornicima Skupštine grada, a oni bi je uvrsti u predlog odluke. Sve je to urađeno za dva dana, a inicijativa je predata Skupštini grada 15. decembra 2006. godine. Bilo je raznih urgencija da se ona stavi na dnevni red, ali su obećanja da će to biti na "ovoj, pa na narednoj, pa opet na narednoj skupštini" ostala slovo na papiru. Otad su prošle dve godine. Možda će posle izbora koji slede nova vlast ozbiljnije od ove shvatiti značaj inicijative za osnivanje muzeja Ajnštajnovih.


Podrška državne sekretarke za nauku

Državna sekretarka za nauku profesor dr Uranija Kuzmidis-Luburić podržala je inicijativu o osnivanju muzeja.

– Potpuno se slažem da se otvori ovaj muzej, što je trebalo davno da se uradi. I spremna sam da pomognem u realizaciji inicijative.